pijaca u vuhanu — Mnogi prvi slučajevi povezani su sa ovom pijacom u Vuhanu

Dokazi pokazuju da je jedna životinja domaćin prenela korona virus sa divljih šišmiša na ljude.

Ali, dok Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da istraživanje ukazuje na „prirodno poreklo“ virusa, neki naučnici kažu da se nikad neće znati kako je zaražena prva osoba.

Ostaje nepoznato da li je životnja domaćin prodata na sada zloglasnoj tržnici divljih životinja u Vuhanu u Kini.

Trgovina divljim životinjama smatra se potencijlnim izvorom zaraze.

životinje — Virus je potekao od šišmiša, ali ga je na ljude preneo drugi domaćin

Istraživači navode da je trgovina obezbedila izvor prenošenja bolesti sa vrste na vrstu, što je najpre izazvalo epidemiju i krivo za nastanak pandemije.

Doktorka Marija van Kerkove, vođa tima Svetske zdravstvene organizacije za Kovid-19 rekla je za BBC: „Pripremali smo se za tako nešto, nije stvar u tome da li će se dogoditi, već je pitanje kada.“

Prelivanje

Stručnjaci za zarazne bolesti slažu se da je, poput većine ljudskih bolesti u nastajanju, ovaj virus u početku neprimećen preskočio barijeru vrsta.

Profesor Endru Kaningam iz Zoološkog društva Londona objašnjava: „Zapravo smo očekivali da se ovako nešto dogodi u nekom trenutku.

„Ovakve bolesti pojavljuju se mnogo češće poslednjih godina što je posledica ljudskog upliva u svet divljih vrsta i porasta kontakta i upotrebe divljih životinja.“

Virus koji izaziva Kovid-19 daleko je od prvog slučaja takvog prelivanja. Pridružuje se mračnojlisti virusa – među kojima su ebola, besnilo, Sars i Mers – koji su nastali iz populacije divljih šišmiša. Neki od sada obimnih dokaza o virusima šišmiša i njihovoj sposobnosti da zaraze ljude potiču iz potrage za izvorom epidemije Sarsa iz 2003. godine, veoma srodnom korona virusom.

Naučnicima su bile potrebne godine da bi 2017. otkrili „bogat genetski fond korona virusa povezanih sa Sarsom“ u jednoj pećini u Kini.

Ono što je virusima potrebno za zarazu novog domaćina je sposobnost da se „otključaju“ i nađu u ćeliji kako bi se replicirali. I, poput Sarsa, čini se da je korona virus predaka držao ljudski ćelijski ključ. „U slučaju Sars-KoV-2, ključ je virusni protein zvan Spajk, a glavna brava za ulazak u ćeliju je receptor ACE2″, objasnio je profesor Dejvid Robertson, virusolog sa Univerziteta u Glazgovu.

„Korona virus nije samo u stanju da se uklopi u ACE2 bravu, zapravo to radi mnogo puta bolje nego Sars-1″, rekao je.

Ovo savršeno uklapanje objašnjava zašto je korona virus tako lako prenosi s osobe na osobu; njegova zaraznost nadmašila je naše napore da ga zadržimo. Ali dovođenje virusa šišmiša na vrata ljudske ćelije je mesto na kome trgovina divljim životinjama igra važnu ulogu.

Kupovina, prodaja, inficiranje

Većina ljudi čula je da je virus počeo da se širi na pijaci divljih životinja u Vuhanu. Ali izvor virusa – životinja sa tim patogenom u telu – nije pronađen na pijaci.

„Prvobitni skup infekcije bio je povezan s pijacom – to su indirektni dokazi“, objasnio je profesor Džejms Vud sa Univerziteta u Kembridžu.

„Infekcija je mogla da dođe sa nekok drugog mesta i da se – slučajno – skupi oko ljudi tamo. Ali s obzirom na to da je reč o životinjskom virusu, povezivanje s pijacom je vrlo sugestivno.“

Profesor Kuningam je saglasan sa tim; tržišta divljih životinja, objasnio je, predstavljaju žarišta za bolesti životinja u potrazi za novim domaćinima. „Mešanje velikog broja vrsta pod lošim higijenskim uslovima i vrste koje se inače ne bi našle na istom mestu, pružaju mogućnost patogenima da preskaču s vrste na vrstu“, objasnio je.

Mnogi virusi divljih životinja u prošlosti prenošeni su na ljude preko drugih vrsta – uzgajanih ili ulovljenih i prodatih na pijaci.

Profesor Vuds objašnjava: „Sars virus je prenet na ljude preko cibetke palmašice – kojom se trguje širom južne Kine zbog ishrane.

„Bilo je važno to znati jer je u samimi palmašicama bilo epidemije koju je trebalo kontrolisati da bi se zaustavio proces prelivanja na ljude.“

U potrazi za karikom koja nedostaje u ovom konkretnom lancu prenosa, naučnici su pronašli tragove koji ukazuju na vizona, afričkog tvora, pa čak i kornjaču kao domaćina. Slični virusi pronađeni su u telima retkih i široko prodavanih pangolina, ali nije dokazano da je bilo koja od ovih vrsta uključena u pandemiju. Ono što znamo je da naš kontakt sa divljim životinjama i trgovanje njima dovode nas – a i njih – u rizik.

kamila — Kamile su možda odgovorne za Mers

„Pokušaj da budemo sigurni da ne dovodimo divlje životinje u direktan kontakt sa sobom ili sa domaćim životinjama je veoma važan deo ove jednačine“, rekao je profesor Vud.

„Regulisanje globalne trgovine divljim životinjama, međutim, daleko je od jednostavnog.“

„Vođene su razne kampanje za zabranu trgovine životinjama i svakog kontakta sa divljim svetom“, rekao je prof Vud. „Ali ono što se onda obično radi je kažnjavanje najsiromašnijih na svetu. U mnogim slučajevima ovakve mere trgovinu prenose u podzemlje i onda je još teže bilo šta uraditi.“

SZO je već zatražila striktnije higijenske i bezbednosne mere na kineskim pijacama. Ali u mnogim slučajevima – poput prodaje mesa u Podsaharskoj Africi, što je bilo povezano sa epidemijom ebole – trgovina je neformalna i samim tim vrlo teška za regulisanje.

„To ne može da se uradi iz kancelarije u Londonu ili Ženevi; to mora da se uradi lokalno na terenu u svakoj zemlji“, dodaje profesor Vud.

Doktorka Marija van Kerkove saglasna je s tim: „Veoma je važno da radimo sa populacijom i ljudima koji rade sa životinjama i ljudima na terenu – ljudima koji rade s divljim životinja.“

To će biti zaista globalni i veoma komplikovan napor. Ali, čini se da je epidemija Kovida-19 pokazala cenu alternative.