„Nas je ipak više“.

Tvit Olivera Ivanovića, jednog od lidera kosovskih Srba, svakog 16. januara, na datum njegovog ubistva 2018. godine, ponovo se zavrti društvenim mrežama.

I danas ga šeruju njegove pristalice, aktivisti, novinari, političari i mnogi drugi koji žele da skrenu pažnju na to da ni osam godina kasnije njegova smrt nije rasvetljena.

Ne samo da nisu poznate Ivanovićeve ubice, niti oni koji su ubistvo naručili, već dve istrage – u Beogradu i Prištini – već godinama tapkaju u mestu.

Toliko da se u nove detalje o slučaju iz proteklih 365 dana mogu ubrojati samo nekoliko medijskih izjava.

Bljerim Isufaj, glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova, izjavio je u julu da je Milan Radoičić, koji se dovodi u vezu sa ubistvom Ivanovića, preko advokata nudio „kredibilne informacije“ o ubistvu, u zamenu za povlačenje poternice za njim.

Nije pristao na taj predlog, istakao je.

Na Kosovu je u junu 2024. doneta prva i jedina presuda u tom slučaju, ali samo za umešanost u ubistvo.

Marko Rošić prvostepeno je osuđen na deset, a Dragiša Marković, Žarko Jovanović i Nedeljko Spasojević na po četiri godine zatvora.

U presudi se kao „nesporna činjenica“ navodi da su Ivanovića „ubila nepoznata lica, odnosno izvršioci organizovane kriminalne grupe koju je predvodio Milan Radoičić“.

Kosovsko Specijalno tužilaštvo je u februaru 2020. za Ivanovićevo ubistvo optužilo grupu navodno predvođenu Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem, o kojima se neretko govori kao o „kontroverznim biznismenima“ sa severa Kosova.

Međutim, protiv njih dvojice sudskog procesa nije bilo – kosovski zakoni ne dozvoljavaju vođenje postupka o odsustvu – već samo protiv šest ljudi optuženih da su članovi njihove grupe, od kojih su četvorica i osuđena.

Paralelna istraga nadležnih organa u Srbiji o ubistvu Ivanovića do sada nije donela nikakve rezultate.

Saradnje institucija u Beogradu i Prištini nema, dok politički lideri, koji su ranije govorili da će slučaj biti rešen i da se na tome aktivno radi – uz često međusobno prepucavanje – gotovo da više i ne pominju značaj otkrivanja ubice.

Na osmu godišnjicu ubistva, kao i za prethodne, pomen Ivanoviću održan je u Severnoj Mitrovici, kao i u Hramu Svetog Save u Beogradu.

Pomenu u Hramu prisustvovali su, između ostalog, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković i Poverenik za ravnopravnost Milan Antonijević.

„Osam godina Priština sabotira doloženje do pravde ili bilo kakvu značajnu i smislenu istragu“, izjavila je Brnabić.

Među njima je bio i ministar inostranih poslova Marko Đurić, koji je ranije govorio da je politička podrška Ivanoviću zapravo „glas za razbijanje srpskog jedinstva“.

Ivanović se u avgustu 2017. ispred Građanske inicijative SDP, stranke koju je osnovao i vodio, kandidovao na izborima za gradonačelnika Mitrovice, grada podeljenog na severni deo, gde većinski žive Srbi i južni, gde su Albanci.

Tokom kampanje u kojoj mu je glavni rival bila Srpska lista, najsnažnija partija kosovskih Srba, bliska beogradskim vlastima, Ivanović i saradnici bili su izloženi brojnim pretnjama.

Zapaljen mu je automobil, u dvorište jednog od saradnika bačena je bomba, dok je u beogradskim provladinim medijima bio označen kao „izdajnik“ i „strani špijun“.

Posebnu pažnju izazivali su televizijski spotovi protiv Ivanovića na provladinoj televiziji Pink.

Ivanović je prethodno kritikovao način na koji se u Beogradu pristupilo procesu normalizacije odnosa sa Prištinom i pre svega se žalio da je Srpska lista, uz podršku Vlade Srbije i organizovanih kriminalnih grupa, zavela strahovladu u Mitrovici.

„Da se odmah razumemo – ti ljudi (Srbi) se ne boje Albanaca nego Srba, lokalnih kabadahija i kriminalaca koji se voze u džipovima bez tablica…

„To su kriminalne strukture uvezane sa politikom u kojima vlada paničan strah od naše kandidature“, rekao je za beogradski nedeljnik Vreme u septembru 2017.

Ivanović je na izborima te godine dobio 16 odsto glasova.

Pobedio je Goran Rakić, kandidat Srpske liste, danas poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Narodnoj skupštini.

Radoičić, navodni vođa grupe umešane u ubistvo Ivanovića, kao visoki zvaničnik Srpske liste često je prisustvovao sastancima predstavnika kosovskih Srba sa državnim vrhom Srbije, kao i događajima SNS-a u Srbiji.

Kosovsko tužilaštvo raspisalo je četiri poternice za Radoičićem – za ubistvo Ivanovića, slučaj Banjska iz 2023. godine, kada je ubijen jedan kosovski policajac i trojica pripadnika njegove grupe, organizovanje barikada na mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici i ratne zločine.

Nije poznato gde se Radoičič danas nalazi, ali se veruje da je u Srbiji.

U decembru 2023. Interpol je izdao nalog za njegovo hapšenje.

„Radoičić je prošao na poligrafu za ubistvo Ivanovića i ne samo da ga nije ubio, nego nije ni učestvovao u organizaciji, logistici, pomaganju, podstrekivanju“, izjavio je u novembru 2018. predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Pamti se i njegova izjava iz 2019. da Radoičić „nije cvećka“, ali da „nije učestvovao u ubistvu Ivanovića“.

Istina o ubistvu izaći će na videlo tek kada aktuelna vlast ne bude upravljala državom, izjavio je nedavno Aleksandar Ivanović, bratanac Olivera Ivanovića.

Radoičićev advokat Goran Petronijević nije bio dostupan za komentar.

Ko je bio Oliver Ivanović

Rođen je 1. aprila 1953. u selu Rznići kod Dečana
Šira javnost je za njega čula po završetku kosovskog rata 1999, gde se pojavio kao jedan od lidera grupe bliske vlastima u Srbiji, poznate kao „čuvari mosta“ koji spaja severni, većinski nastanjen Srbima, i južni deo nekadašnje Kosovske Mitrovice
Posle promena u Srbiji, kada je u oktobru 2000. svrgnut režim Slobodana Miloševića, jedno vreme je bio na čelu Srpskog nacionalnog veća, ali je brzo pao u nemilost zvaničnog Beograda zato što se, između ostalog, otvoreno zalagao za izlazak Srba na kosovske izbore
U dva navrata bio je poslanik u Skupštini Kosova, a od 2008. do 2012. i državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju
Bio je i jedan od retkih srpskih političara koji je tečno govorio albanski
U januaru 2014. iznenada je uhapšen na osnovu optužnice za ratne zločine koju je protiv njega podigao tužilac Euleksa, pravosudne misije Evropske unije na Kosovu, što je za mnoge bio šok. Ivanovića do tada niko, pa ni albanski nacionalisti, nije dovodio u vezu sa ratnim zločinima
Optužnica ga je teretila da je kao član srpskih paravojnih formacija u dva navrata (1999. i 2000.) organizovao maltretiranje i ubistva albanskih civila u Kosovskoj Mitrovici. Tokom većeg dela troipogodišnjeg suđenja boravio je u zatvoru, uz šest meseci u kućnom pritvoru
Prvostepeno je po jednoj tački optužnice osuđen na devet godina zatvora, dok je po drugoj oslobođen
Pušten je na slobodu u junu 2017, kada je kosovski Apelacioni sud potvrdio oslobađajuću presudu, dok je osuđujuću poništio i naložio ponovno suđenje
Ubijen je 16. januara 2018. u Kosovskoj Mitrovici
Sigurnosne kamere na objektu u kojem su se nalazile stranačke prostorije Olivera Ivanovića nisu radile od 4. januara 2018. do dana ubistva – 16. januara, kada su uključene ali tek pošto je Ivanović ubijen