Dolazak udarne grupe brodova oko nosača aviona ‘Abraham’ Linkoln u oblasti odgovornosti američke Centralne komande, blizu iranskih teritorijalnih voda, pojačao je osećaj da se nazire šira konfrontacija na horizontu.
Dolazeći usred najrasprostranjenijeg i najnasilnijeg gušenja protesta u Iranu u skorijoj istoriji, ovo ističe koliko bi u ovom trenutku Vašington i Teheran mogli biti direktnom obračunu, bliže nego u bilo kojoj tački poslednjih godina.
Iranske vođe su se našle između dve vatre protestnog pokreta, koji sve više traži smenu samog režima, i američkog predsednika, koji namerno vlastite namere predstavlja dvosmislenim, potpirujući zabrinutost ne samo u Teheranu, već i u čitavom nestabilnom regionu.
Teheran je prethodno pažljivo izbegavao eskalaciju
Iranska reakcija na potencijalni američki vojni napad možda neće slediti poznati, pažljivo kalibrirani obrazac viđen u ranijim konfrontacijama sa Vašingtonom.
Nedavne pretnje američkog predsednika Donalda Trampa, izrečene u kontekstu iranskog nasilnog suzbijanja unutrašnjih nereda, dolaze u trenutku izuzetnog unutrašnjeg pritiska na Islamsku Republiku.
Kao posledica toga, svaki američki napad sada nosi značajno viši rizik od rapidne eskalacije, i regionalno i unutar Irana.
Poslednjih godina, Teheran je pokazao da više voli odloženu i svedenu odmazdu.
Posle američkih napada na iranska nuklearna postrojenja 21. i 22 juna 2025. godine, Iran je narednog dana odgovorio raketnim napadom na bazu Al Udeid kojom upravljaju Amerikanci u Kataru.
Prema rečima predsednika Trampa, Iran je unapred upozorio da će napasti, omogućivši protivvazdušnoj odbrani da presretne većinu projektila.
Nisu bile prijavljene žrtve.
Razmena je naširoko protumačena kao nameran pokušaj Irana da signalizira odlučnost dok istovremeno izbegava širi rat.
Sličan obrazac javio se i u januaru 2020. godine, tokom Trampovog prvog mandata.
Posle američkog atentata na komandanta elitnih snaga Kuds Kasema Sulejmanija blizu bagdadskog aerodroma 3. januara, Iran je odgovorio pet dana kasnije ispalivši rakete na američku vazduhoplovnu bazu Ain al-Asad u Iraku.
Ponovo je bilo izdato upozorenje unapred.
Iako nijedan Amerikanac nije stradao, desetine su kasnije prijavile traumatske povrede mozga.
Ova epizoda je učvrstila utisak da Teheran želi da zauzda eskalaciju umesto da je izazove.
- Tramp upozorio Iran da ‘vreme ističe’
- Koje zemlje bi mogle da se nađu na Trampovom nišanu posle Venecuele
- Od Avganistana do Irana: Zašto je sve Amerika intervenisala na Bliskom istoku
Sadašnji trenutak je, međutim, izričito drugačiji.
Iran izlazi iz jednog od najozbiljnijih talasa unutrašnjih nemira još od osnivanja Islamske Republike 1979. godine.
Na antivladine proteste, inicirane ekonomskom krizom, koji su izbili krajem decembra i početkom januara, vlast je odgovorila surovim gušenjem.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava i medicinski radnici u zemlji javljaju da je poginulo više hiljada ljudi, a da ih je još mnogo više ranjeno ili privedeno.
Tačan broj ne može da se potvrdi zbog nemogućnosti pristupa i gašenja interneta koje traje već više od dve nedelje.
Iranske vlasti nisu preuzele odgovornost za smrti, umesto toga kriveći, kako kažu, „terorističke grupe“ i optuživši Izrael za raspirivanje nereda.
Taj narativ je ponovljen na najvišim nivoima države.
Iranski sekretar Vrhovnog nacionalnog saveta za bezbednost nedavno je izjavio da proteste treba doživeti kao nastavak 12-dnevnog rata od prošlog leta, što je narativ koji nudi uvid u reakciju vlasti sa bezbednošću na prvom mestu i to bi moglo biti iskorišćeno kao izgovor za opravdavanje razmera i intenziteta gušenja.
Iako su razmere uličnih protesta u međuvremenu opale, oni se nisu okončali.
Nezadovoljstvo ostaje nerazrešeno, a raskol između velikih delova društva i sistema vladavine retko je delovao ovoliko široko.
Osmog i devetog januara, snage bezbednosti navodno su izgubile kontrolu nad delovima nekoliko mesta i četvrtima velikih gradova pre nego što su ponovo uspostavile vladavinu kroz upotrebu prekomerne sile.
Taj kratki gubitak kontrole deluje kao da je duboko uznemirio vlast.
Zatišje koje je usledilo bilo je silom nametnuto pre nego postignuto pregovorima, zbog čega je situacija ostala izuzetno zapaljiva.
- Stotine ubijenih u brutalnom gušenju protesta u Iranu: BBC je dobio njihove fotografije
- ‘Dobićete telo vašeg rođaka za 5.000 dolara’: Iranske vlasti posle gušenja protesta
- ‘Samo su nastavili da ubijaju’: Očevici o krvavom obračunu vlasti sa demonstrantima u Iranu
Je li Teheran sve beskompromisniji?
U takvim okolnostima, priroda svakog američkog vazdušnog napada postaje kritična.
Ograničeni napad mogao bi da omogući Vašingtonu da proglasi vojnu pobedu dok istovremeno izbegava neposredni regionalni rat, ali bi mogao i da pruži iranskim vlastima povod za još jednu rundu unutrašnje represije.
Takav scenario rizikuje sveža gušenja, masovna hapšenja i novi talas grubih kazni, među njima i smrtne kazne, za demonstrante koji su već u pritvoru.
Na drugom ekstremnom polu, šira američka kampanja koja značajno oslabi ili ošteti iransku državu mogla bi da gurne čitavu zemlju ka samoj ivici haosa.
Malo je verovatno da bi nagli pad centralne vlasti u zemlji sa više od 90 miliona stanovnika proizveo čistu ili rapidnu tranziciju.
Umesto toga, mogao bi da proizvede produženu nestabilnost, frakcijsko nasilje i prelivanje efekta na čitav region, sa posledicama kojima bi možda trebale godine da se saniraju.
Ovi rizici pomažu da se objasni sve beskompromisnija retorika iz Teherana.
Viši komandiri Islamske Revolucionarne Garde i redovnih oružanih snaga, zajedno sa višim političkim zvaničnicima, upozoravaju da će bilo kakav američki napad, bez obzira na njegove razmere, biti smatran objavom rata.
Takve izjave uznemirile su iranske susede, pogotovo zalivske države u kojima su stacionirane američke snage.
Brzi odgovor Irana izložio bi te zemlje neposrednom riziku, bez obzira na njihovu direktnu upletenost, i povećao šanse za širenje sukoba daleko izvan Irana i Sjedinjenih Američkih Država.
Vašington se takođe suočava sa ograničenjima.
Tramp je iznova upozorio iranske vlasti da ne koriste nasilje protiv demonstranata i, na vrhuncu nemira, poručio Irancima da „pomoć stiže“.
Te opaske naširoko su cirkulisale Iranom i podigle očekivanja među demonstrantima.
- Oštećen ili uništen – koliku štetu je pretrpeo iranski nuklearni program
- Američki napad na Iran: Šta pokazuju satelitski snimci
- Šta je poznato o američkom napadu na iranska nuklearna postrojenja
Obe strane su svesne šire strateške slike.
Tramp zna da je Iran vojno slabiji nego što je bio pre 12-dnevnog rata leta 2025, a Teheran je svestan da ima vrlo malo apetita za potpuni sukob neograničenog trajanja.
Ta uzajamna svest može da pruži nekakva umirenja, ali bi mogla i da stvori opasno pogrešne percepcije, sa svakom stranom koja potencijalno precenjuje vlastite poluge ili pogrešno tumači namere protivnika.
Za Trampa, pronalaženje ravnoteže, kakve god, od ključne je važnosti.
Potreban mu je ishod koji može da predstavi kao pobedu, a da ne gurne Iran ili u obnovljeni krug represije, ili u haos.
Za iranske lidere, opasnost se krije u tajmingu i percepciji.
Pogledajte video: Pentagon pokazao snimak testiranja bombi ‘razbijača bunkera’ korišćenih u Iranu
Prethodni iranski model odložene, simbolične odmazde možda više nije dovoljan ako lideri veruju da je brzina ključna za ponovno uspostavljanje odvraćanja prema spolja i kontrole unutar zemlje, koja je bila uzdrmana razmerama skorašnjih nemira.
A opet rapidni odgovor bi značajno povećao rizik od pogrešne procene, uvukavši regionalne aktere u sukob koji mali broj njih može da priušti.
I dok se obe strane nalaze pod žestokim pritiskom i imaju vrlo malo manevarskog prostora, dugotrajna igra hoda po žici možda se približava vlastitom najopasnijem trenutku, u kom bi cenu pogrešnog uspostavljanja ravnoteže snosile ne samo vlade, već i milioni običnih Iranaca i ljudi iz šireg regiona.
Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
