U iščekivanju susreta predsednika vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića i jednog od opozicionih lidera Dragana Đilasa oko ishoda izbora za Skupštinu grada Beograda, Gradska izborna komisija odbila je više od 80 prigovora opozicije na tok glasanja 3. aprila.

Na sednici u nedelju, 10. aprila, GIK je potvrdila da će izbori biti ponovljeni na samo četiri biračka mesta u glavnom gradu Srbije.

Opozicioni predstavnici tvrde da izbori treba se ponove na 120 mesta.

U rešavanje političke krize u glavnom gradu će se, sudeći prema najavama, uključiti i predsednik SNS-a Aleksandar Vučić i lider opozicione liste Ujedinjeni za pobedu Srbije Dragan Đilas – čiji je sastanak dogovoren za ponedeljak u popodnedvnim časovima.

Đilas je prethodno izneo još jednu od opcija – a to je da umesto ponavljanja na određenim biračkim mestima, u Beogradu budu organizovani novi izbori do kraja godine.

Međutim, drugi deo opozicije se protivi ideji da se o tome pregovara sa Vučićem, koji je 3. aprila obezbedio novi predsednički mandat.

U intervjuu RTS-u, Vučić je rekao da je trenutna situacija takva da SNS i SPS imaju 55 mandata u gradskoj skupštini, koliko i svi ostali.

Kakvi su rezultati?

Prema preliminarnim rezultatima Gradske izborne komisije, najbolji rezultat na lokalnim izborima postigla je vladajuća Srpska napredna stranka – osvojila je 48 mandata u Skupštini grada Beograda.

Opoziciona koalicija Ujedinjeni za pobedu Beograda osvojila je 26, a opoziciona koalicija Moramo 13 odborničkih mesta.

Socijalistička partija Srbije dobija osam mandata, opoziciona koalicija NADA sedam, a po četiri mandata Srpska stranka Zavetnici i koalicija Dveri/POKS.

Skupština Beograda ima 110 odbornika, za vlast je neophodno najmanje polovina – 56 odbornika.

Nijedna od stranaka i koalicija ne može samostalno da formira vlast, ali bi SNS sa socijalistima imala potrebnu većinu.

I opozicije navode da je zasad izjednačen rezultat i da je odnos mandata 55 prema 55.

Ovi podaci poklapaju se sa procenama posmatračkih organizacija CRTA i CeSID.

Koalicija „Ajmo ljudi“ koju predvodi bivši predsednik Srbije Boris Tadić osvojila je 2,8 odsto glasova i nije prešla cenzus, kao ni Suverenisti sa 2,2 odsto i Srpska radikalna stranka sa 1,6 odsto.

Cenzus nisu prešle ni liste „Nemanja Šarović – za sav normalan svet“ sa 0,6 odsto i Ruski manjinski savez sa 0,4 odsto osvojenih glasova.

Opozicione liste podnele su više od 380 prigovora GIK-u.

Izbori u Srbiji 2022: Gde se sve glasa u Beogradu – od kineskog tržnog centra do privatne kuće

Šta je odlučila Gradska izborna komisija?

Gradska izborna komisija odlučila je u četvrtak da poništi glasanje na četiri izborna mesta u Beogradu.

Na 31 i 49 u Opštini Palilula, 39 u Opštini Stari Grad i 106 u Opštini Čukarica, ponoviće se glasanje za odbornike Skupštine Beograda.

1.Biračko mesto broj 31 u Gradskoj opštini Palilula
2.Biračko mesto broj 39 u Gradskoj opštini Stari grad
3.Biračko mesto broj 106 u Gradskoj opštini Čukarica
4.Biračko mesto broj 49 u Gradskoj opštini Palilula
— CeSID (@CeSIDBeograd) April 7, 2022

Međutim, opozicija je podnela još više od 380 prigovora, i tvrdi da je izbore potrebno ponoviti na mnogo više mesta.

Posle ponovnog pregledavanja izbornog materijala, Gradska izborna komisija je tokom vikenda odbila 85 prigovora većeg dela opozicije, odnosno stranaka i koalicija koje su učestvovale na izborima.

Potvrđeno je da će glasanje biti ponovnjeno u subotu, 16. aprila od 7 do 20 sati na četiri biračka mesta.

Opoziciona lista Ajmo, ljudi koje predvode Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i predsednik Socijaldemokratske stranke, i Dušan Vujošević, trofejni trener košarkaškog kluba Partizan iz Beograda, podnela je žalbu Upravnom sudu i zatražila da se poništi glasanje na 214 biračkih mesta u Beogradu, za koje su podneli prijave.

Novi Beograd — Redovi su obeležili glasanje u Beogradu. Na slici biračko mesto na Novom Beogradu

Šta su rekli Vučić i Đilas?

„Drago mi je da su pregledane stotine džakova i svima je bilo jasno od prvog trenutka kakva je situacija, ali to su dečje bolesti naše demokratije i činjenice da u eri socijalnih mreža morate da se pravdate nekome za rezultate“, rekao je Vučić novinarima u subotu.

Vučić je rekao da su ga u stranci uveravali da će imati komotnu većinu u Beogradu, ali i da ima onih u opoziciji koji „ni za živu glavu“ neće sa nekim drugima iz opozicije.

„Đilasa nisam ni čuo ni video godinama“, rekao je Vučić u intervjuu za RTS u četvrtak, i dodao da od tog razgovora ne beži.

Dragan Đilas, koji je godinama bio najčešća meta napada naprednjaka, saopštio je u nedelju da je dobio poziv iz kabineta predsednika Srbije za sastanak u ponedeljak u 16 časova.

Tema razgovora biće rešavanje političke krize u Beogradu, dodao je.

Sa Vučićem razgovaram da bih zaštitio volju Beograđana, rekao je Đilas tokom vikenda.

Prema njegovim rečima, jedino rešenje je održavanje novih izbora koji bi „morali da proteknu u drugačijoj atmosferi i bez nepravilnosti, koje su i ovoga puta zabeležene u velikom broju“.

Đilas je prethodno rekao da izbori treba da se ponove na oko 120 mesta u Beogradu, kao i da ukoliko opozicija preuzme vlast u Beogradu morala bi da oroči mandat na šest do osam meseci, kako bi pripremila nove izbore.

Šta kažu u opoziciji o Đilasovom predlogu?

Uglavnom su protiv.

Zdravko Ponoš, zajednički predsednički kandidat dela opozicije, među kojima i Đilasove stranke, rekao je da se „sa Vučićem ne pregopvara, već se Vučićeva vlast ruši“.

Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, koja je sa Đilasovom Strankom slobode i pravde bila u koaliciji na izborima 3. aprila, takođe je kritikovao koalicionog partnera.

„Odlazak kod Vučića je IZUZETNO štetan korak, sa nesagledivim posledicama za budućnost. Iskreno apelujem da se od toga odustane“, napisao je Jeremić na Tviter nalogu u nedelju, 10. aprila.

Dao sam reč da se na ovim izborima neću kandidovati, niti govoriti u javnosti dok ne budu završeni.
Ali ovo moram da kažem, dok još nije kasno – odlazak kod Vučića je IZUZETNO štetan korak, sa nesagledivim posledicama za budućnost.
Iskreno apelujem da se od toga odustane.
— Vuk Jeremić (@jeremic_vuk) April 10, 2022

I ostale stranke, učesnice izbora koje su ušle u gradsku skupštinu, kritikovale su nameru Đilasa da razgovara sa Vučićem.

Srpska stranka Zavetnici je saopštila da Dragan Đilas nema mandat, niti bilo kakva druga ovlašćenja da u ime cele opozicije pregovara sa Vučićem u vezi sa beogradskim izborima.

Boško Obradović, lider pokreta Dveri, rekao je da su neprihvatljivi privatni dogovbori Vučića i Đilasa i da bi trebalo insistiratio da se utvrde tačni rezultati izbora za Skupštinu grada Beograda.

Isti stav imaju i u Koaliciji Moramo.

Prethodno su lideri te koalicije organizovali protest u Beogradu, dan posle izbora, tražeći da glasovi budu prebrojavani javno na Radio-televiziji Srbije.

Na kritike, Đilas je odgovorio da mu je jedini motiv odbrana izborne volje građana Beograda i da su ga proglasili za izdajnika i pre nego što se video sa Vučićem.

„U Srbiji koja se davi u mržnji i podelama bez šanse za napredak, kao predsednik Stranke slobode i pravde idem da razgovaram sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da odbranim volju Beograđana koji su glasali za promene.

„Oni koji imaju sumnju šta ću da kažem, nisu izgleda nikad ni bili dostojni podrške koju sam im dao da budu naši kandidati i kad drugi nisu verovali u njih“, rekao je Đilas za portal Nova.rs.

Ima li šanse za listu Ajmo ljudi Borisa Tadića?

Na četiri biračka mesta u Beogradu, na kojima je poništeno glasanje na izborima za gradske odbornike, upisana su ukupno 5.804 birača, a na izbore održane 3. aprila izašlo je 3.050 glasača.

Opozicione liste Ujedinjeni za pobedu Beograda, Moramo, NADA i Dveri dobile su zajedno 1.275 glasova na tim biračkim mestima, a odranije je poznato da listi „Ajmo ljudi“, koja je na ta četiri biračka mesta osvojila 80 glasova, za prelazak cenzusa od tri odsto nedostaje između 1.500 i 2.000 glasova.

To praktično znači da bi lista koju predvodi proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević ostala ispod cenzusa čak i kada bi svi birači tih opozicionih stranaka izašli na ponovljene izbore i glas dali listi „Ajmo ljudi“.

Ako bi posle ponovljenih izbora na jednom broju biračkih mesta lista „Ajmo ljudi“ prešla cenzus od tri odsto, dobila bi tri mesta u odborničkim klupama, a najveću štetu pretrpela bi lista SNS – ostala bi bez dva mandata, pa bi imala 46.

Jedan mandat izgubila bi i koalicija Ujedinjeni za pobedu Beograda, kojoj bi u tom slučaju ostalo 25 odborničkih mesta.

Epilog bi bio sledeći: SNS i SPS imali bi zajedno 54 mandata, dok bi opozicija došla do broja od 56, koliko je neophodno za formiranje gradske vlasti.

Predstavnici liste Ajmo Ljudi su u nedelju podneli žalbu Upravnom sudu zbog izbora u Beogradu – tražeći da se glasanje ponovi na 214 biračkih mesta.

Rezultati izbora u Beogradu u poslednje dve decenije

U poslednje dve decenije vlast u glavnom gradu često je oslikavala republički odnos političkih snaga, jer je u Beogradu ne samo četvrtina ukupnog broja birača, već i politički, administrativni, kulturni, ali i turistički centar Srbije.

To se lakše razume kroz jezik novca – Beograd raspolaže svotom koja je u rangu desetine državne kase.

Ukupan republički budžet za 2022. godinu iznosi 1,516 milijardi dinara, a budžet Beograda je 160 milijardi.

O tom novcu odlučivaće buduća vlast u prestonici.

19. septembra 2004. U Beogradu su održani prvi neposredni izbori za gradonačelnika.

Čelnik prestonice nije odabran u prvom krugu, a u drugi su ušli Nenad Bogdanović ispred Demokratske stranke i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada kao predstavnik Srpske radikalne stranke.

Pobedio je Bogdanović i vodio Beograd do smrti 2007. godine.

Izlaznost je u prvom krugu 34,6, a u drugom 32 odsto.

11. maj 2008. Gradonačelnik Beograda nije biran direktno, već preko odbornika u Skupštini grada, kao i danas.

Na tim izborima pobedio je današnji lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, tada kao kandidat DS sa osvojenih 38,9 odsto glasova i on postaje gradonačelnik.

Na drugom mestu je ponovo bio radikal Aleksandar Vučić sa 34,7 odsto podrške.

U Skupštinu grada ušle su i koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, sa 11 odsto podrške, Liberalno demokratska partija sa 6,8 odsto i SPS-PUPS-JS 5,2 odsto.

Izlaznost je bila 59,6.

6. maj 2012. Pobedu odnosi DS Dragana Đilasa sa 36,7 odsto osvojenih glasova, a na drugom mestu je ponovo bio Vučić, ali ovog puta kao predstavnik koalicije okupljene oko nove Srpske napredne stranke.

SNS u Beogradu tada osvaja 26,8 odsto glasova, a cenzus su prešli i socijalisti sa 9,5 odsto podrške i DSS sa 7,8 odsto glasova.

Izlaznost je bila 54,18.

16. marta 2014. Zajedno sa vanrednim parlamentarnim, održani su i vanredni lokalni izbori u Beogradu.

Tada je pobedila lista SNS predvođena Zoranom Mihajlović osvojivši 43,6 odsto glasova, na drugom mestu je bio DS Dragan Đilasa sa 15,7 odsto podrške, a na trećem socijalisti sa 11,4 odsto glasova.

U odborničke klupe te godine seli su i DSS Aleksandar Popovića koji su osvojili 6,39 odsto glasova.

Izlaznost je bila 50,68.

4. marta 2018. Naprednjaci su zabeležili najubedljiviju pobedu sa osvojenih gotovo 45 odsto glasova.

Na drugom mestu ponovo je bila lista predvođena Đilasom sa 18,9 odsto glasova, zatim grupa građana na čelu sa vaterpolistom i političarem Aleksandrom Šapićem sa 9,04 odsto.

Cenzus je tada prešla još samo koalicija SPS-JS sa 6,13 odsto podrške.

Izlaznost je bila 51 odsto.

Možda će vas zanimati i ova priča