Dok izraelska vojska pojačava ofanzivu u centralnom delu Pojasa Gaze, oko 15.000 Palestinaca primorano je da napusti to područje, saopštile su Ujedinjene nacije.
Prethodno su UN upozorile na tešku humanitarnu situaciju u Pojasu, navodeći da je 40 odsto stanovništva na ivici gladi.
„Svaki dan je borba za opstanak, pronalaženje hrane i vode“, kazao je Tomas Vajt, direktor Agencije za pomoć Palestini UN.
U međuvremenu je stigao predlog iz Egipta za sklapanje mira, koji bi trebalo da se odvija u tri faze i okonča primirjem.
Predlog je pokušaj da se „približe tačke gledišta svih strana, sa ciljem da se zaustavi prolivanje palestinske krvi i agresija na Pojas Gaze, uz povratak miru i stabilnosti u regionu“, rekao je Dia Rašvan, šef egipatske Državne službe informisanja.
Plan navodno podrazumeva i oslobađanje talaca i ideju o tome kako bi trebalo da izgleda vlast u Gazi posle rata, navodi se u izveštajima, a u Kairu čekaju odgovor obe zaraćene strane.
- Šta stopa smrtnosti u Gazi govori o ratu
- Ko je vođa Hamasa Jahja Sinvar
- Koje su oružane grupe u Gazi i koliko ih ima
- Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
Gde Palestinci uopšte mogu da odu?
Poslednjih dana, izraelska vojska nastavlja opsežnu ofanzivu u raznim delovima Pojasa Gaze, gađajući i izbegličke kampove, poput Bureidža, Nuseirata i Magazija.
Desetine ljudi je ubijeno, a još toliko ranjeno u četvrtak u izraelskom bombardovanju severnog i južnog dela Pojasa Gaze, kažu iz Ministarstva zdravlja Gaze pod upravom Hamasa.
Gađani su Beit Lahija na severu Pojasa Gaze, kao i južni grad Kan Junis, gde je u napadu na oblast oko bolnice Al-Amal stradalo 10 ljudi.
Izraelska vojska pozvala je palestinsko stanovništvo da se evakuiše iz područja koje se proteže preko centralnog dela Pojasa Gaze, između ostalog i iz izbegličkih kampova Bureidž i Nuseirat.
U tom delu živi oko 90.000 ljudi i još 61.000 raseljenih iz prethodno evakuisanih područja i rečeno im je da se presele na jug, u grad Deir al-Balah.
Međutim, UN su u četvrtak upozorile da nemaju gde da odu jer je Deir al-Balah već prenaseljen, sa nekoliko stotina hiljada raseljenih koji se tamo nalaze.
UN kažu da je u Rafi na jugu uz granicu sa Egiptom, koji je već postao najgušće naseljeni grad Pojasa Gaze, poslednjih dana zabeleženo oko 100.000 novih dolazaka.
Omar kaže da je bio primoran da pobegne iz Bureidža zajedno sa najmanje 35 članova svoje porodice.
„Došao je i taj trenutak, a mislio sam da nikada neće. Izgleda da moramo da odemo“, rekao je 60-godišnjak novinskoj agenciji Rojters telefonom.
„Sada smo u šatoru u Deir al-Balahu zbog ovog brutalnog izraelskog rata“.
Pojačavaju se sukobi na severu Izraela
Uporedo sa nastavkom neprijateljstava Izraela i Hamasa koje je do sada odnelo više od 22.000 života, dominantno u Pojasu Gaze, traju i sporadični sukobi izraelskih snaga i Hezbolaha, najjače vojno-političke organizacije u Libanu, koja ima podršku Irana.
Izrael je 28. decembra saopštio da je broj napada Hezbolaha u jednom danu bio najveći od 7. oktobra.
Više od 500 izraelskih vojnika stradalo je od početka rata, više od 160 njih je poginulo tokom kopnene invazije na Gazu, a više od 900 ih je tom prilikom ranjeno, saopštili su iz Ministarstva odbrane Izraela.
Beni Ganc, izraelski ministar, kaže da je „ističe vreme za diplomatsko rešenje“ zbog sve češćih napada Hezbolaha na sever Izraela.
„Vojska će intervenisati ako ekstremisti ne prestanu da napadaju severni Izrael“, dodao je.
General-pukovnik Herci Halevi, načelnik Generalštaba izraelske vojske, rekao je da su trupe u stanju visoke borbene pripravnosti povodom napada Hezbolaha.
Razmena vatre Izraela i Hezbolaha eskalirala je od Hamasovih napada na Izrael 7. oktobra i potonje izraelske odmazde na Pojas Gaze.
Sve ovo dovodi do zabrinutosti da bi sukob u Gazi mogao da se proširi na region.
„Situacija na severnoj granici Izraela zahteva promenu“, rekao je Ganc na konferenciji za novinare.
„Štoperica za diplomatsko rešenje ističe. Ako svet i libanska vlada ne deluju kako bi sprečili vatru na severne stanovnike Izraela i udaljili Hezbolah od granice, izraelska vojska će to učiniti“, poručio je.
Hezbolah, ili Božja stranka, šiitska je politička i vojna organizacija koja ima veliku moć u Libanu, ali se u zapadnim i arapskim državama smatra terorističkom organizacijom.
Ova organizacija podržava palestinske ekstremiste u Pojasu Gaze, ali nije objavio da će ući u direktan sukob sa Izraelom zbog ofanzive na palestinske teritorije.
Hezbolah i Izrael počeli su 2006. godine rat posle napada libanskih ekstremista na sever Izraela.
Izraelska vojska tada je izvršila invaziju na južni Liban, ali je Hezbolah pokazao snagu primoravši tada Izrael da se povuče.
Od najnovijeg sukoba, od oktobra 2023, više od 100 ljudi je ubijeno u Libanu, većinom borci Hezbolaha, ali među poginulima su i civili, među kojima i trojica tri novinara.
Sa izraelske strane, poznato je da su najmanje četiri civila i devet vojnika poginuli na granici sa Libanom od početka neprijateljstava.
Izraelska vojska je evakuisala džiljade civila koji žive u desetinama zajednica u pograničnoj oblasti.
Više o Hezbolahu pročitajte ovde.
Procene žrtava
Prema poslednjim podacima palestinskih izvora pod kontrolom Hamasa, od početka sukoba 7. oktobra, najvećeg poslednjih decenija, u Pojasu Gaze poginulo je više od 21.000 ljudi, uglavnom dece i žena.
BBC tim za utvrđivanje činjenica je objavio tekst u vezi sa brojem ubijenih i ranjenih u Pojasu Gaze od početka rata.
Hiljade palestinskih porodica u Gazi pokušavaju da nađu sklonište dok Izrael širi kopnenu ofanzivu preko centralne i južne teritorije.
BBC tim za proveru činjenica je na osnovu satelitskih snimaka utvrdio da je tokom bombardovanja Gaze najverovatnije uništeno 100.000 objekata.
Dok je trajao sedmodnevni prekid vatre, Hamas je oslobodio 110 od oko 240 talaca koje je uzeo tokom iznenadnog napada na jug Izraela 7. oktobra, a Izrael je iz zatvora pustio 240 Palestinaca.
BBC je razgovarao sa nekolicinom oslobođenih Palestinaca koji optužuju izraelske zatvorske vlasti da su ih tukli i maltretirali. Više o tome pročitajte u posebnom tekstu.
U razgovorima sa izraelskim vojnicima i civilima, BBC je došao do saznanja da su pripadnici Hamasa tokom napada 7. oktobra počinili niz teških zločina, da su sakatili i silovali žene na jugu Izraela.
O tome više pročitajte u tekstu Lusi Vilijamson, BBC dopisnice iz Jerusalima.
Prethodno su UN optužile i Izrael i Hamas za ratne zločine.
Šta su ratni zločini i kako mogu da budu gonjeni pročitajte u posebnom tekstu.
Hronologija najvažnijih događaja:
- Hamas, ekstremistička grupa koja kontroliše Pojas Gaze, izvela je 7. oktobra iznenadni napad na Izrael
- Tada je ubijeno 1.400 ljudi, a oteto 245. Do sada je oslobođeno pet talaca – pročitajte izjavu jedne od oslobođenih žena
- Izrael je odmah odgovorio masovnim serijskim vazdušnim udarima na Pojas Gaze, a poslednjih dana pojačava kopnene napade
- Više od 21.000 ljudi poginulo je u Pojasu Gazi do sada, među kojima je najmanje 8.000 dece, kažu palestinski izvori pod upravom Hamasa
- Izrael je 13. oktobra upozorio Palestince u Gazi da se sa severa presele na jug
- Tokom izraelske opsade Gaze, više od 700.000 Palestinaca otišlo je iz severnog u južni deo Pojasa
- Izrael je pokrenuo kopnenu ofanzivu, opkolivši grad Gazu i presekavši Pojas Gaze na dva dela
- Izraelska vojska poručuje da bi napadi na Gazu mogli da potraju nekoliko meseci „dok na kraju ne bude više Hamasa“
- Izraelska vojska izvela je 31. oktobra vazdušni napad na izbeglički kamp Džabalija, u severnom delu Pojasa Gaze, ubivši i ranivši desetine ljudi
- Hamas je izgubio kontrolu nad severom Pojasa Gaze, zauzeli smo njegovo uporište u Džabaliji, objavila je izraelska vojska 9. novembra
- Oko 300.000 ljudi učestvovalo je 11. novembra u propalestinskom maršu u Londonu
- Izraelska vojska ušla je 15. novembra u kompleks glavne bolnice u Gazi, tvrdeći da se u tunelima ispod nje nalazi komandno mesto Hamasa
- Stotine pacijenata i lekara izašli su u 18. novembra iz bolnice Al-Šifa u Gazi, noseći bele zastave. Izrael danima pretražuje bolnicu
- Tridesetak prevremeno rođenih beba evakuisano je 20. novembra iz bolnice Al-Šifa u Gazi u Egipat
- Prvo i jedino primirje Izraela i Hamasa trajalo je sedam dana, od 24. novembra do 1. decembra kada su oslobođeni zatočeni sa obe strane
- Izrael je 1. decembra, posle sedam dana primirja, nastavio napade na Pojas Gaze, a 3. decembra je saopštio da su njegove snage ušle i u Kan Junis, najveći grad u južnom delu područja
- SAD blokirale rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a o prekidu vatre
- U decembru su učestali napadi jemenske pobunjeničke grupe Huti na brodove u Crvenom moru, lanci snabdevanja poremećeni
- Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je krajem decembra rezoluciju u kojoj se traži stvaranje uslova za dostavljanje pomoći u Gazi, ali bez pominjanja obustave neprijateljstava
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
