Bombardovanje Gaze „unazadilo je Hamas za nekoliko godina“, rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu.
Sukob izraelske vojske i palestinskih ekstremista nastavljen je i u sredu ujutru.
Dosadašnji diplomatski napori da se okonča nasilje za nisu bili uspešni.
Francuska je, u saradnji sa Egiptom i Jordanom, Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija podnela predlog rezolucije u kojoj se poziva na prekid vatre.
Izraelske vlasti su u utorak na kratko otvorile granični prelaz sa Gazom kako i prošao humanitarni konvoj.
Ipak, prelaz je zatvoren veoma brzo posle toga jer su pripadnici Hamasa počeli da ispaljuju rakete u pravcu Izraela.
- Palestina i Izrael: Šta je Hamas
- Ko su izraelski Arapi
- Sukob Izraela i Palestinaca – sve što treba da znate
- Šta je izraelska Gvozdena kupola
Šta je rekao Netanjahu?
Hamas, palestinska ekstremistička organizacija, zadobila je „neočekivane udarce“ i vojne operacije „biće nastavljene koliko god je potrebno da bi se upostavio mir“ za sve stanovnike Izraela, istakao je Netanjahu.
Do sada je u Gazi ubijeno najmanje 215 ljudi, među kojima oko 100 žena i dece, navodi tamošnje ministarstvo zdravlja.
U Izraelu je ubijeno 12 ljudi, a među njima i dvoje dece, saopštile su zdravstvene službe.
Izraelska vojska je u utorak saopštila da je među poginulima u Gazi najmanje 150 ekstremista, a Hamas ne saopštava podatke o broju ubijenih boraca.
Prema procenama Izraela, na početu sukoba dve palestinske ekstremističke organizacije posedovale su arsenal od 12.000 raketa i granata u Gazi.
Do utorka popodne, ekstremisti su ka Izraelu ispalili više od 3.300 raketa.
Od toga je oko 500 palo u pojas Gaze, što je dovelo do pogibije određenog broja ljudi, tvrdi portparol izraelske vojske.
Šta se desilo tokom noći?
Sirene za uzbunu oglašavale su se u gradovima u južnom i centralnom Izraelu uoči novog raketnog napada Hamasa.
Izraelska vojna avijacija izvela je desetina napada na pojas Gaze, a najviše na grad Kan Junis.
Dvojica palestinskih ekstremista ubijena su u bombardovanju stambene zgrade u centru grada Gaze u sredu ujutru, javio je BBC novinar Rušdi Abdulauf.
Šta se dešavalo u utorak?
Mnogi Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu učestvovali su u generalnom štrajku u znak protesta zbog bombardovanja Gaze.
Javne službe, škole i mnoge prodavnice nisu radile
U nekoliko gradova došlo je do sukoba – u Ramali na Zapadnoj obali, izraelska policija je saopštila da su protesti postali nasilni zbog čega je navodno morala da otvori vatru na demonstrante.
Trojica Palestinaca u toj oblasti su ubijena, saopštilo je ministarstvo zdravlja.
Jedan Palestinac je ubijen posle pokušaja napada na vojnike u Hebronu, navodi se u saopštenju izraelske vojske.
Ranije u utorak, izraelske vojska je otvorila granični prelaz Kerem Šalom kako bi i Gazu ušao humanitarni konvoj.
Prelaz je zatvoren veoma brzo pošto su palestinski ekstremisti u toj oblasti ponovo počeli da ispaljuju rakete.
Dvojica tajlandskih radnika poginula su i Izraelu na farmi koju je raketirao Hamas.
Preko graničnog prelaza Rafa sa Egiptom, na jugu pojasa Gaze, ušao je konvoj sa 15 kamiona goriva i 18 kamiona hrane i medicinske opreme.
Napetosti između Izraelaca i Palestinaca počele su da rastu pre nekoliko nedelja u okupiranom istočnom Jerusalimu, a onda su počeli i sukobi pripadnika dve zajednice u tom delu grada.
Hamas, koji kontroliše Gazu, počeo je raketne napade, a prethodno je ova ekstremistička organizacija zahtevala od Izraela da povuče bezbednosne snage iz istočnog Jerusalima.
Pošto je Hamas započeo raketiranje, izraelska vojska je odgovorila vazdušnim napadima.
„Civili u Gazi su prestravljeni“
Član UN-ove agencije za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRVA) rekao je za BBC da su civili u Gazi „prestravljeni“.
„Za mene je ovo već nekoliko dana opšti rat“, kaže Matijas Šmale, koji je zadužen za operacije UNRVA na toj teritoriji.
Oko 48.000 ljudi traži sklonište u 58 škola agencije, kaže on.
„Čuo sam da najmanje 8.000 ljudi više nema dom u koji mogu da odu, jer su ili potpuno uništeni ili teško oštećen, a onda naravno ima i mrtvih.
„Ljudi su prestravljeni, ne znaju kada će sledeći udar, odakle će pasti sledeća bomba.“
Diplomatski napori
U saopštenju Bele kuće o razgovorima sa izraelskim premijerom, navodi se da je Bajden „ohrabrio Izrael da uloži maksimalne napore kako bi zaštitio nedužne civile“.
„Dvojica lidera razgovarala su o napretku izraelskih vojnih operacija protiv Hamasa i drugih terorističkih grupa u Gazi“, ističe se u saopštenju.
Bajden je rekao da se „zalaže za prekid vatre“ i objasnio je da „SAD, zajedno sa Egiptom i drugim partnerima, rade da se do toga i dođe“.
Nasilje u pojasu Gaze i Izraelu izaziva sve veću zabrinutost međunarodne zajednice.
Svetski lideri i predstavnici međunarodnih organizacija pozvali su sukobljene strane da preduzmu mere kako bi se sprečile pogibije civila i uništavanje zgrada i infrastrukture.
Amerika je već tri puta u prethodnih nekoliko dana blokirala napored članica Saveta bezbednosti (UN) da formulišu zajedničko saopštenje u kojem se Izrael poziva da prekine vojne napade.
Umesto toga, predstavnici Amerike istakli su da sprovode sopstvene diplomatske inicijative.
„U ovom trenutku, naša računica je takva da smatramo da su razgovori iza kulisa najkonstruktivniji pristup“, rekla je novinarima Džen Psaki, portparolka Bele kuće.
UN su izrazile zabrinutost zbog štete na infrastukturi u pojasu Gaze u kojem živi oko dva miliona ljudi.
U saopštenju se navodi da je 40 škola i četiri bolnice „potpuno ili delimično uništeno“ prethodnih dana.
UN su upozorile i da se smanjuju zalihe goriva nephodne za funkcionisanje najvažnijih službi.
Majk Rajan, šef Odeljenja za hitne situacije Svetske zdravstvene organizacije, rekao je da napadi na zdravstvene ustanove moraju odmah da prestanu.
Eitan Singe, otac troje dece i izvršni direktor jedne tehnološke kompanije u Izraelu rekao je za BBC:
„Nije lako – sedam dana zaredom idemo na počinak, a onda deca moraju da ustaju i beže u sklonište.
„Imamo 30 do 60 sekundi da nađemo sklonište“.
Izraelska vojska tvrdi da su palestinski ekstremisti ispalili više od 3.000 raketa u prethodnih sedam dana.
Protivraketni odbrambeni sistem Gvozdena kupola je do sada presreo oko 90 odsto tih projektila.
Hitna pomoć u Izraelu saopštila je da je do sada ukupno povređeno 311 ljudi, od kojih šest ozbiljnije.
Jedan čovek podgledao je povredama zadobijenim tokom nereda u Izraelu.
U sukobima Jevreja i izraelskih Arapa prethodnih dana povređeno je ukupno 193 ljudi, a 10 teže.
- Kako žive srpski državljani u Izraelu i šta su poručili Palestinci u Beogradu
- Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
- Hoće li Izrael izvršiti aneksiju delova Zapadne obale
Šta je izazvalo nasilje?
Najnoviji talas sukoba Palestinaca i izraelske policije počeo je u petak uveče na Hramovnoj gori gori u Jerusalimu, svetom mestu kako za muslimane, tako i za Jevreje.
Kompleks džamije Al-Aksa u starom gradu Jerusalima jedno je od najpoštovanijih mesta u islamu, ali ovo je i najsvetije mesto u judaizmu, poznato kao Hramovna gora (Har HaMoriah).
Česta je tačka sukobljavanja i nasilja.
Hamas je zahtevao da Izrael povuče policijske snage odatle, kao i iz obližnjeg naselja Šeik Jarah pretežono naseljeno Arapima, gde se Palestincima preti iseljavanje sa zemlje za koju jevrejski naseljenici tvrde da na nju polažu pravo.
Sud je trebalo u ponedeljak da održi ročište po žalbama palestinskih porodica, ali je ono odloženo i novi datum biće određen u sledećih 30 dana.
Kada ultimatum nije ispunjen, Hamas je ispalio rakete.
Napetost je već bila na vrhuncu povodom obeležavanja Dana Jerusalima – izraelskog nacionalnog praznika kojim se slavi vojno zauzimanje istočnog Jerusalima 1967. godine.
Tog dana mladi cionisti – jevrejski nacionalisti – obično organizuju marš uglavnom kroz delove Jerusalima u kojima žive muslimani.
Mnogi Palestinci ovakve manifestacije smatraju namernim provokacijama.
- Izrael je jevrejska nacionalna država
- Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta
- Kosovo otvorilo ambasadu u Izraelu – zašto je to važno
- Jevrejska naselja na Zapadnoj obali nisu ilegalna, kažu SAD
Šta je pozadina sukoba?
Izrael je okupirao istočni Jerusalim posle rata na Bliskom istoku 1967. godine i čitav grad smatra svojom prestonicom, mada to veći deo međunarodne zajednice ne priznaje.
Palestinci tvrde da je istočni Jerusalim buduća prestonica njihove nezavisne države kojoj se nadaju.
UN su saopštile da bi Izrael trebalo da otkaže iseljavanje Palestinaca i da primeni „maksimalno ograničenje u upotrebi sile“ protiv demonstranata.
Šta se desilo ispred džamije Al-Aksa?
Izraelska policija saopštila je da su se hiljade Palestinaca tokom noći zabarikadirale u kompleksu u kojem se nalazi i džamija i da su tamo napravili zalihe kamenica i Molotovljevih koktela kako bi gađale učesnike marša.
Policajci su u ponedeljak ujutru dobili naređenje da uđu u kompleks kako bi „rasterali demonstrante“.
Prethodno su demonstranti kamenicama zasuli policijski kontrolni punkt na obližnjem putu.
Duže od jednog sata policija je ispaljivala šok bombe u pravcu palestinskih demonstranata koji su je gađali kamenicama i drugim predmetima.
U jednom video snimku objavljenom na društvenim mrežama vidi se kako su šok bombe, koje je policija ispalila kao odgovor na napad demonstranata, pale u džamiju.
Izraelska policija saopštila je da je povređeno devet njenih pripadnika, od koji je jedan primljen u bolnicu.
Tokom sukoba, jedan automobil je udario u čovek pošto su prethodno demonstranti zasuli vozilo kamenicama.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
