Jermenija i Azerbejdžan: Borbe u Nagorno Karabahu sve jače, Rusija nudi posredovanje u pregovorima

Dok Jermenija tvrdi da su tokom noći nad Nagorno Karabahom oborena tri aviona, dan pošto je Rusija ponudila da vodi mirovne pregovore između dve bivše sovjetske republike u cilju okončanja jednog od najdugovečnijih tinjajućih sukoba u svetu, borbe su sve su intenzivnije, .

Prema zvaničnim podacima, za poslednja četiri dana oružanih sukoba koji su izbili oko oblasti na koju pravo polažu obe zemlje poginulo je 120 ljudi na obe strane, vojnika i civila.

Predstavnik Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan tvrdi da je među tri aviona i azerbejdžanska letelicu koja je 1. oktobra navodno pala na teritoriju Irana – što Baku demantuje, a Iran se još uvek ne oglašava.

Sukobi koji su počeli 27. septembra predstavljaju najžešću razmenu vatre u spornoj oblasti Nagorno Karabaha još od primirja 1994. godine.

• Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
• .Jermenija: Sve što treba da znate
• Azerbejdžan: Sve što treba da znate

Ima li oborenih aviona

Baku tvrdi da obaranja aviona nije bilo.

„To je laž. Sve naše letelice su u stroju, spremne za borbu“, rekao je portpartol Ministarstva odbrane Azerbejdžana Vakif Darghjali za agenciju RIA Novosti.

Jermenija je i pre dva dana tvrdila da je turski avion F-16 oborio jednu azerbejdžansku letelicu i saopštila ime pilota vazdušnih snaga.

Baku je i tu informaciju negirao, tvrdeći da njihove letelice uopšte nisu bile u vazduhu. I Turska opovrgava ove tvrdnje.

„Turska avijacija nije oborila jermenski avion“, saopšteno je iz turskog Predsedništva.

Da li u Nagorno Karabahu ratuju plaćenici iz Sirije?

Od izbijanja sukoba ovog vikenda, spekulisalo se da su na strani Azerbejdžana angažovani plaćenici iz Sirije.

BBC arapski servis je u sredu razgovarao sa jednim Sirijcem koji je potvrdio tačnost ovih navoda.

Sirijac Abhdula (ime je promenjeno) ispričao je kako je nekoliko stotina muškaraca uzrasta od 17 do 30 godina zavrbovano iz delova Sirije koji su pod kontrolom Turske.

On tvrdi da su prošle srede, četiri dana pre početka oružanih sukoba u Karabahu, prebačeni u Azerbejdžan i raspoređeni nedaleko od pojasa na kojem se trenutno vode borbe.

Prebacivanje plaćenika u Azerbejdžan obavljeno uz saglasnost turske vojske i Sirijske nacionalne armije, kao i da je plaćenicima rečeno da će za nadoknadu od oko 2.000 dolara samo čuvati pograničnu teritoriju, a ne i da će učestvovati u borbama, tvrdi ovaj izvor.

O prisustvu sirijskih plaćenika u pojasu ratnih dejstava takođe su pisali BBC turski servis, agencija Rojters, britanski Gardijan i američki Tajm.

Mogu li se uskoro očekivati mirovni pregovori?

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da je Rusija spremna da bude domaćin pregovora kojima bi se okončale borbe oko sporne teritorije Nagorno Karabah.

Zaraćene strane kažu da za sada nije trenutak za to.

Ruski predsednik Vladimir Putin je razgovarao sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom i obojica su se složila da je neophodno što pre uspostaviti prekid vatre.

Rusija je u vojnom savezu sa Jermenijom i ima vojnu bazu u zemlji, ali takođe i bliske odnose sa vlastima Azerbejdžana.

• Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
• „Umri ili priznaj“: Kako su u Azerbejdžanu mučili ljude da bi otkrili špijune
• Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate

Jedan od najdužih tinjajućih sukoba na svetu brutalno je oživeo ovog vikenda i ratno stanje je na snazi u obe zemlje, kao i na teritoriji oko koje se spore.

Azerbejdžan poručuje i da neće prekinuti vojne operacije dok se jermenske snage potpuno ne povuku sa sporne teritorije.

Ratna dejstva – najnovija dešavanja

Obe strane optužuju jedna drugu za nastavak artiljerijskih dejstava i saopštavaju da ima ranjenih civila.

Takođe, tvrde da uspešno nanose gubitke protivniku u ljudstvu i tehnici.

Borbe su se nastavile tokom noći između 30. septembra i 1. oktobra, a situacija je „stabilno napeta“ ocenili su u četvrtak ujutro iz Ministarstva odbrane nepriznatog Nagorno Karabaha.

Iz Ministarstva odbrane Azerbejdžana ovog jutra kažu da su tokom noći „naneli ozbiljne artiljerijske udarce jermenskoj vojsci“.

Dodaju i da su jermenske snage u četvrtak ujutro granatirale grad Terter na severoistoku, gde borbe traju već tri dana.

Kako saopštavaju vlasti u nepriznatom Karabahu, od početka sukoba poginula su 104 jermenska vojnika i civila.

Azerbejdžansko Javno tužilaštvo saopštilo je da je u prethodna četiri dana poginulo 16 civila, kao i da je 55 ljudi ranjeno.

Azerbejdžan od izbijanja sukoba nije dao podatke o vojnim gubicima, pa je izvesno da je broj poginulih veći od zvaničnih 120.

Kako je prethodno saopšteno iz Ministarstva odbrane Jermenije, aktivna artiljerijska vatra odvija celom dužinom fronta u Karabahu. a azerbejdžanske oružane snage dejstvuju iz vazduha, artiljerije i raketnog naoružanja.

„Koristi se oružje velikog dometa i precizno oružje, dronovi“, rekao je novinarima Artrsun Ovanisijan, ministar odbrane Jermenije, prenosi Interfaks.

Državna sekretarka jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanijan objavila je na svojoj Fejbsuk stranici da azerbejdžanski avioni napadaju položaje odbrambenih snaga Nagorno-Karabaha na severu teritorije, kao i da u tome učestvuju turske bespilotne letelice.

„Primećeni su turski avioni F-16,“ napisala je ona.

Obe strane svakodnevno objavljuju snimke sa fronta.

https://www.youtube.com/watch?v=4I7e27ju3o8

https://www.youtube.com/watch?v=iubv7QksuJ4

https://www.youtube.com/watch?v=sojGGNB2-K0

***BBC ne odgovara za sadržaj treće strane u video snimcima

Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane saopštilo je u sredu da su u borbama jermenske oružane snage ostale bez 2.300 ubijenih ili ranjenih vojnika.

Jermensko Ministarstvo odbrane saopštilo je juče da je Azerbejdžan od početka neprijateljstava navodno izgubio 790 vojnika, da ima 1,900 ranjenih.

Zamenik ministra odbrane nepriznate republike Nagorno-Karabah Artur Sargsijan rekao je da je ubijeno više od 500 azerbejdžanskih vojnika“.

Nijedna od ovih informacija nije potvrđena iz nezavisnih izvora.

I Jermenija i Azerbejdžan proglasili su ratno stanje i vojnu mobilizaciju.

U delovima Azerbejdžana uveden je policijski čas između 21.00 i 6.00.

Pogledajte: Kako je počeo sukob oko Nagorno-Karabaha

I Jermenija i Azerbejdžan odbijaju pregovore

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio je upotrebu sile i pozvao Jermeniju i Azerbejdžan da hitno zaustave borbe i nastave razgovore bez preduslova.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev rekao je u intervjuu za rusku televiziju Rusija 1 da je Baku posvećen pregovorima o rezoluciji, ali da Jermenija opstruira proces.

„Jermenski premijer javno izjavljuje da je Karabah (deo) Jermenije, tačka. U ovom slučaju, o kakvom pregovaračkom procesu možemo da razgovaramo?“, rekao je predsednik Azerbejdžana.

Premijer Jermenije Nikola Pašinijan je rekao za istu televiziju da je „veoma teško pričati o pregovorima kada su u toku određene vojne operacije“.

Rekao je da ne postoji vojno rešenje za sukob i pozvao na kompromis.

Međutim, dodao je da Azerbejdžan prvo mora „odmah da okonča agresiju na Nagorno-Karabah i Jermeniju“.

„Svi ovo doživljavamo kao egzistencijalnu pretnju našoj naciji, doživljavamo kao rat koji je objavljen jermenskom narodu, a naš narod je sada jednostavno primoran da koristi pravo za samoodbranu“, rekao je premijer Jermenije.

Odbacio je i ideju o eventualnom dolasku međunarodne mirovne misije u zonu sukoba.

„Ne, tako nešto nije na stolu“, rekao je jermenski premijer ruskim novinarima.

Pašinijan je novinarima rekao i da Jermenija nije spremna na pregovore sa Azerbejdžanom uz posredovanje Rusije.

„Tokom intenzivnoig neprijateljstva neprikladno je pričati o samitu Jermenija-Azerbejdžan-Rusija. Za pregovore je potrebna odgovarajuća atmosfera“, rekao je on.

Istakao je i da je Jermenija razmatra „priznavanje nezavisnosti Nagorno-Karabaha“, kao i moguću vojno-političku saradnju.

• Zločini nad Jermenima su genocid, izglasano u američkom Kongresu
• „Ukrali su nam ono najsvetije, a to je vera“
• „Umri ili priznaj“: Kako su u Azerbejdžanu mučili ljude da bi otkrili špijune

Azerbejdžan je saopštio da će nastaviti vojne operacije do potpunog povlačenja jermenskih snaga sa sporne teritorije, objavilo je Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana.

Turska, koja podržava Azerbejdžan u sukobu, kaže da želi rešenje, ali da ono bude trajno.

Šef diplomatije Evropske unije (EU) Đuzep Borelj prethodno u ponedeljak izjavio kako EU smatra da je bilo kakvo inostrano mešanje u sukobe u Nagorno Karabahu „neprihvatljivo“.

Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast proglasila otcepljenje od Azerbejdžana. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.

Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska.

Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.

• Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere
• Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
• Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha

Desetine hiljada ljudi izgubilo je živote a milioni su napustili domove tokom rata koji je zvanično okončan 1994. godine. Međutim, spor do danas nije rešen niti je sukob ikada u potpunost zaustavljen.

Ovo su najžešće borbe od 2016, kada je najmanje 200 ljudi izgubilo život u sukobima.

Okolne zemlje su zabrinute da će se oružani sukobi proširiti na region i uvući sile poput Turske, Rusije i Irana.

Mnogi strahuju da će nestabilna situacija u ovog oblasti ugroziti transport gasa i nafte kroz gasovode u ovog oblasti.

Međunarodne reakcije

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je u sredu da „ratoborna“ turska retorika potpiruje ofanzivne akcije Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, što je, kako je naveo, nedopustivo.

Ali je dodao i da u ovom trenutku nema dokaza da se Turska umešala u sukob.

Rusija, koja ima vojne baze u Jermeniji ali i prijateljske odnose sa Bakuom, pozvala je na trenutni prekid vatre.

Jermenija je u ponedeljak optužila Tursku da pruža direktnu vojnu pomoć Azerbejdžanu da bi preuzeo kontrolu nad teritorijom, Baku je demantovao ove tvrdnje.

Premijer Velike Britanije Boris Džonson je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom razgovarao o sukobima i pozvao na prekid nasilja, javlja Rojters

Kako je sukob počeo?

Ministar odbrane Jermenije kaže da je artiljerijski i vazdušni napad na mesta u kojima žive civili, uključujući i regionalnu prestonicu Stepanakert počeo u nedelju 27. septembra u 8.10 po lokalnom vremenu.

„Naš odgovor će biti proporcionalan i vojno-političko rukovodstvo Azerbejdžana snosi punu odgovornost za situaciju „, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Jermenije.

Azerbejdžanska vlada saopštila je da su napadi odgovor na granatiranje duž celog fronta.

Pomoćnik predsednika Azerbejdžana Hikmet Gadžijev u ponedeljak je situaciju opisao kao „primoravanje Jermenije na mir“.

„Sukobi traju na liniji fronta. Sprovodimo odbrambene operacije u cilju zaštite civila i primoravanja Jermenije na mir“, rekao je Gadžijev.

Kakva je uloga Turske?

„Turska je neposredno prisutna na frontu, sa Azerbejdžancima su turski vojni stručnjaci, a koristi se tehnika turske proizvodnje, kao što su avioni i bespilotne letelice“, saopšteno je iz jermenskog Ministarstva spoljnih poslova.

Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhum Bajramov je na ove navode odgovorio da „Turska nije umešana u sukobe“.

Ali „kada je u pitanju vojno-tehnička saradnja, Azerbejdžan ostvaruje takvu saradnju sa nizom zemalja, a ponajviše sa Rusijom“, dodao je on, tvrdeći da većinu azerbejdžanske vojne tehnike čini „ruska proizvodnja“.

Predsednik Erdogan pružio je podršku Azerbejdžanu nazvavši Jermeniju „najvećom pretnjom miru i stabilnosti u regionu“ i ocenio da „Jermenija treba da napusti azerbejdžansku zemlju koju je okupirala“.

Ova zemlja ima bliske veze sa Azerbejdžanom, dok sa Jermenijom nema diplomatske odnose zbog spora oko masovnih ubistava Jermena tokom Otomanske vladavine.

Jermenija tvrdi da je tada sproveden genocid, ali Turska to već decenijama oštro negira.

Pogledajte video o istoriji reči genocid

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]