Pretio je da će uvesti carine od 10 odsto evropskim saveznicima koji se protive njegovom cilju da preuzme arktičko ostrvo, ali je potom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu rekao da od toga odustaje, kao i da neće preuzeti Grenland „silom“ jer je postignut „okvir budućeg sporazuma oko Grenlanda“.
Tramp insistira da je njegovoj zemlji potreban Grenland zbog nacionalne bezbednosti i nije isključio upotrebu vojne sile da bi ga preuzeo.
Njegove zahteve odbili su lideri Grenlanda i Danske, čije je ovo ostrvo poluautonomna teritorija.
Ali iako je američki ekspanzionizam ponovo uzeo maha pod Trampom, ideja da Amerika kontroliše dansku teritoriju potekla je mnogo pre aktuelnog predsednika.
Pre više od 100 godina, Vašington je zaključio kupovinu grupe karipskih ostrva od Danske – daleko od arktičke hladnoće Grenlanda.
Ovo je priča o tome kako su Danska Zapadnoindijska ostrva (Danski Antili) postala Američka Devičanska Ostrva i kako je oslabljena evropska sila ustupila deo prekomorske teritorije novoj sili toga vremena.
Šta su Američka Devičanska Ostrva?
Američka Devičanska Ostrva, blizu Britanskih Devičanskih Ostrva, ali odvojena od njih, američka su teritorija u Karibima, istočno od Portorika.
Sa 83.000 stanovnika, sastoji se od glavnih ostrva Sent Džon, Sent Tomas i Sent Kroj, kao i više od 40 ostrvaca i niskih peščanih sprudova.
Iako su većina stanovnika ostrva američki državljani, teritorija nije u potpunosti integrisana u vašingtonski politički i pravni okvir.
Stanovnici, stoga, ne mogu da glasaju na predsedničkim izborima ukoliko se ne presele u državu i za njih važe samo odabrani delovi američkog Ustava.
Većina stanovnika na ostrvima korene vuku još od porobljenih Afrikanaca, koji su bili silom dovedeni u region tokom transatlantske trgovine robljem da bi radili na plantažama šećera.
Pogledajte video: Zašto Tramp toliko želi Grenland
Zašto su Američka Devičanska Ostrva pripadala Danskoj?
Vekovima su ostrva bila danska kolonija poznata kao Danska Zapadnoindijska ostrva.
Tokom 16. i 17. veka, Španija, Engleska, Francuska i Holandija povremeno su osporavale kontrolu nad ovim ostrvima, u oblasti koju su pirati sa Kariba često koristili kao utočište.
Danska je 1684. godine preuzela kontrolu nad Sent Džonom i uspostavila suverenitet nad njim.
Nedugo pre toga, isto je uradila sa Sent Tomasom.
Danska je potom počela da gradi veće plantaže šećera na ostrvima, iskorišćavajući porobljene Afrikance koje su na ostrva dovodili evropski trgovci.
Zašto je Amerika bila zainteresovana za ostrva?
U drugoj polovini 19. veka, stvari su počele da se menjaju.
Danska je gledala kako slabi njena sila na svetskoj sceni, u isto vreme kako je Amerika počele da izlazi iz Građanskog rata.
Potom je administracija predsednika Endrua Džonsona poželela da proširi američki uticaj, istovremeno eliminišući evropski uticaj na kontinentu.
Njegov državni sekretar Vilijam Henri Sjuard bacio je oko na Danska Zapadnoindijska ostrva u sklopu njegovog plana za mirno širenje teritorije.
Luka na Sent Tomasu bila je od posebnog značaja za američke stratege, delom zato što je doživljena kao idealna baza za kontrolu nad Karibima.
Istovremeno, cena šećera je počela da opada i Danska je počela da zastupa stav da su joj ova ostrva više na teretu nego što od njih ima koristi.
To je dovelo do toga da dve vlade počnu da pregovaraju o mogućoj prodaji ostrva i 1867. godine one su potpisale sporazum da će ih SAD preuzeti u zamenu za zlato u vrednosti od 7,5 miliona dolara, što je iznosilo 164 miliona današnjih dolara.
Ta transakcija, međutim, nije bila realizovana.
Samo godinu dana kasnije, Vašington jeste uspeo da proširi uticaj drugde, jer je finalizovao kupovinu Aljaske od Ruskog carstva za oko sedam miliona dolara.
Bila je to Sjuardova kocka koja je dovela do brojnih kritika, pa čak i podsmeha, od onih u SAD koji su smatrali da je to puka smrznuta zemlja bez bilo kakve ekonomske ili strateške važnosti.
Kontroverza koja je pratila kupovinu Aljaske dovela je do toga da američki Kongres na kraju ne ratifikuje sporazum za kupovinu Danskih Zapadnoindijskih ostrva.
Prvi svetski rat i kupovina Američkih Devičanskih Ostrva
Kupovina nije pokušavana ponovo skoro pola veka.
Tek su po izbijanju Prvog svetskog rata i pretnje da Nemačka zauzme strateški dobro pozicionirana ostrva od Danske izgledi konačno počeli da naginju u korist SAD.
Evropa se iznurivala u dugom rovovskom ratu, a Saveznici su žudeli za ulaskom Amerike u rat na njihovoj strani kako bi pobedili Nemačku i ostatak Centralnih sila.
Tadašnji predsednik Vudro Vilson nije uspeo da pridobije Kongres ili opštu javnost u vezi sa ulaskom u sukob.
Ali sve veća strepnja od napada nemačkih podmornica, koje su ulivale strah i trepet na američke trgovačke i putničke brodove, promeniće taj diskurs.
Potapanje Luzitanije 1915. godine, putničkog linijskog broda pogođenog sa nemačke podmornice uz irsku obali sa gubitkom 1.200 života, samo je pojačalo napetost, prema američkom Stejt departmentu.
Astrid Andersen, više istraživačica Danskog instituta za međunarodne studije, objašnjava da zato što je Danska bila neutralna tokom rata, „Vašington se plašio da bi Nemačka mogla da izvrši invaziju na nju i preuzme kontrolu nad ostrvima i lukom na Sent Tomasu.“
Da su ta ostrva pala u nemačke ruke, mogla su da postanu savršena baza iz koje bi podmornice mogle da pokreću napade na brodove ili čak američku teritoriju.
Izgradnja Panamskog kanala 1914. godine takođe je pojačala američko interesovanje za region, jer bi kontrola nad ostrvima pružila garancije bezbednosti stotinama brodova koji prolaze plovnim putevima svake godine.
Uz ekonomske interese i nacionalnu bezbednost na umu, Vašington i Kopenhagen su potom započeli pregovore.
Američki stav u to vreme, kaže Andersen, ima izvesnih sličnosti sa stavom koji zauzima predsednik Tramp danas.
„Prisutni su odjeci onoga što čujemo danas, jer su Sjedinjene Američke Države rekle: ‘Ili nam ih prodajte, ili ćemo izvršiti invaziju na njih“, kaže Andersen.
Prema internet stranici američkog Stejt departmenta, Vilsonov državni sekretar izdao je upozorenje Danskoj da, ukoliko odbije da proda teritoriju, SAD bi mogle da okupiraju ostrva kako bi sprečile njihovo potencijalno zauzimanje.
Početkom ovog meseca, Tramp je rekao novinarima u Vašingtonu da Grenland mora da bude „u posedu“ SAD da bi one sprečile Rusiju i Kinu da to učine, dodavši da će to sprovesti „lakšim putem“ ili „težim putem“.
Konačno, u avgustu 1916. godine, Danska i SAD su se dogovorile oko prodaje ostrva za 25 miliona dolara u zlatu, što je ekvivalent oko 630 miliona današnjih dolara, prema Blumbergu.
Taj sporazum je takođe utro put američkom priznavanju danskog suvereniteta nad Grenlandom.
U sklopu ovog sporazuma, naime, SAD su se obavezale da se neće protiviti danskom „širenju političkih i ekonomskih interesa na čitav Grenland“.
Ovaj put, konvenciju su ratifikovale obe države.
To je podržao i danski narod, koji je na referendumu glasao ubedljivom većinom za prodaju.
U realnosti, „većina Danaca nije doživljavala ta ostrva kao deo Danske“, kaže Andersen.
Istoričarka ističe da ni u tom pokušaju, kao ni u prethodnom, lokalno stanovništvo ostrva nije dobilo priliku da se oglasi po tom pitanju.
Ali kad je u pitanju Grenland sada, problem je da ovaj put Danska ne želi da ga proda.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Kada i zašto je Amerika kupila Aljasku od Rusije
- Kako je sin emigranata sa Balkana doprineo da Aljaska postane 49. američka država
- Šta se zna o Trampovom ‘mogućem dogovoru’ oko Grenlanda
- Grenland: Evropa menja stav prema Trampu – sad samo čvrsto
- Kako Tramp može da ‘uzme’ Grenland
- Šta se krije ispod leda Grenlanda
- Tramp i Evropa u klinču zbog Grenlanda: Pretnja carinama i odlučan odgovor
- Zašto Tramp želi Grenland i šta o tome misle Grenlanđani
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
