Kako je nastalo Tužilaštvo za organizovani kriminal i zašto je važno

Ubistva bivših premijera Srbije Zorana Đinđića i predsednika Ivana Stambolića, pokušaj ubistva nekadašnjeg opozicionog lidera Vuka Draškovića, otmice i razbojništva Zemunskog klana, brojne kriminalne grupe, Darko Šarić i Veljko Belivuk.

To su samo neki od slučajeva i imena kojima se, za nešto više od dve decenije, bavilo Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK).

Istraživali su ih i dokaze slali pred Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, takozvani Specijalni sud.

„Bilo je raznih pritisaka i čudesa, ali je u suštini to tužilaštvo odigralo veliku ulogu u borbi protiv organizovanog kriminala“, kaže Radmila Dragičević Dičić, bivša sutkinja Specijalnog suda, za BBC na srpskom.

Međutim, kada se TOK nedavno zainteresovao za imena iz vrha vlasti, usledila je burna reakcija predsednika Aleksandra Vučića i drugih zvaničnika.

Prvo su se Goran Vesić i Tomislav Momirović, bivši ministri i visoki zvaničnici vladajuće Srpske napredne stranke, našli pod istragom zbog navodne korupcije u slučaju pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi.

Zatim i Nikola Selaković, aktuelni ministar kulture, zbog navodne zloupotrebe službenog položaja u slučaja Generalštaba u Beogradu i namere rušenja nekadašnjeg vojnog zdanja kako bi na tom mestu bio izgrađen luksuzni hotelski kompleks.

„Deo tužilaštva je otet od države“, izjavio je Ugrlješa Mrdić, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i poslanik SNS-a.

Oni koji vode Vrhovno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal direktno rade protiv Srbije i „ponašaju kao da su država iznad države“, dodao je.

U međuvremenu su sve češće i najave iz vlasti o „reorganizaciji“ TOK-a, a u čemu mnogi vide njegovo ograničavanje moći.

Zato se vraćamo u prošlost, da vidimo šta je zapravo TOK i kako je nastao.

• Optužni predlog za slučaj Generalštab: Ko je Nikola Selaković
• Slučaj Generalštab: Šta je sve sporno
• ‘Obnova Generalštaba je stvar samopoštovanja’, arhitekta Kovačević za BBC

TOK nekada

„Povešćemo odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala u našem društvu“, poručio je 24. januara 2001. Zoran Đinđić, prvi demokratski izabrani premijer Srbije u modernoj istoriji, tokom čitanja ekspozea.

„Pre svega u domenu otmica ljudi, naplaćivanja reketa, trgovine narkoticima, šverca naftom i cigaretama, krađom automobila.“

Svođenje računa sa kriminalom iz prošlost, kako je rekao, biće uverljivo.

Međutim, odnos stranaka na vlasti je brzo postao prilično klimav.

Bivši predsednik Slobodan Milošević, svrgnut sa vlasti 5. oktobra 2000, izručen je Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, što je značajno narušilo odnose među strankama nekadašnje Demokratske opozicije Srbije (DOS), široke koalicije protiv vlasti Socijalističke partije Srbije (SPS).

Pre svega između premijera Đinđića, lidera Demokratske stranke (DS), i predsednika Vojislava Koštunice iz Demokratske stranke Srbije (DSS), stožerima koalicije.

Kao neki od najvećih problema tog doba važili su loše stanje u privredi, komplikovana situacija na Kosovu, ostaci Miloševićevog režima u raznim granama vlasti i službe, kao i pritisci oko izručenja sudu u Hagu osumnjičenih za ratne zločine.

I pre svega snažan organizovani kriminal, ‘začinjen’ neefikasnim tužilaštvima i sudovima.

„To je Zoran dobro definisao rekavši da ‘svaka država ima mafiju, ali da je Srbija redak primerak gde mafija ima državu’“, kaže Zoran Živković, u to vreme ministar policije u Vladi Savezna Republike Jugoslavije (SRJ), za BBC na srpskom.

„U jednom danu to nije moglo da se promeni.“

Sve je dodatno zakomplikovano pobunom Jedinice za specijalne operacije (JSO), jedne od najelitnijih u zemlji, ali sa krajnje uputnim statusom – zbog čega su je nazivali i paravojnom formacijom – koja je u novembru 2001. otkazala poslušnost.

Vreme je tako 2002. pisalo o „nedostatku političke volje i hrabrosti“ da se raščisti sa nasleđem Miloševićeve vlasti i „kriminalno-policijsko-udbaškim podzemljem“.

• ‘Joca Amsterdam’, Hrkalović, ‘Ribnikar’: Zašto Apelacioni sud obara presude
• Po pravdu u Strazbur, ali nije baš sve tako jednostavno
• Ko je ko u srpskom tužilaštvu

Političkim dogovorom je 2002. godine donet Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala.

On je predviđao formiranje Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, formiranog početkom 2003.

Pratilo ga je stvaranje Posebnog odeljenja okružnog suda u Beogradu pred kojima bi završavali najveći i najvažniji slučajevi.

„Zemunski klan je još bio aktivan, sećam se da smo potpisali izjave – a pretpostavljam i tužioci – da država ne snosi odgovornost za nas život“, kaže Radmila Dragičević Dičić.

„Nisu svi hteli, neki su to mesto odbili, ali se nekoliko nas javilo… Vladala je euforija i želja, i među tužiocima i među sudijama, da se stane na put organizovanom kriminalu.“

Prvi specijalni tužilac za organizovani kriminal bio je Jovan Prijić, koga su nazivali „srpski Eliot Nes“.

„Odmah su iz raznih političkih krugova na njega krenuli da je ovakav, onakav, zatim napadi i pritisci, čuda, čudesa i teorije zavera i na tužilaštvo i na sud“, dodaje Dragičević Dičić.

Usledilo je ubistvo premijera 12. marta 2003.

Pogledajte video: Zoran Đinđić – od nade za reformom do atentata

„Pre ubistva Zorana spremali smo akciju borbe protiv kriminala, koja je trebalo da počne krajem marta 2003, ali su kriminalci za to saznali i zato je izvršen atentat na Đinđića“, kaže Živković.

Da li to znači da je Đinđić formiranje Tužilaštva za organizovani kriminal platio glavom?

„Možda kao deo novog sistema koji je trebalo da očisti Srbiju od organizovanog kriminala“, odgovara bivši gradonačelnik Niša, koji je posle ubistva Đinđića nakratko preuzeo i premijersku funkciju.

Dragičević Dičić kaže da je ubistvo bilo kombinacija tri faktora.

„S jedne strane je to bio strah od Haškog tribunala i ko će sve tamo završiti, zatim snažni Zemunski klan i donošenje Zakona o organizovanom kriminalu.

„Zbog toga je, preko dela medija, u javnosti stvorena atmosfera protiv Đinđića i narativ da je sasvim u redu ubiti premijera.“

Ko su bili tužioci?

• Jovan Prijić (2003-2005)
• Slobodan Radovanović (2005-2007)
• Miljko Radisavljević (2007-2015)
• Mladen Nenadić (2015-danas)

TOK danas

Na račun TOK-a poslednjih godina često su stizale brojne optužbe i pitanja – pre svega iz tabora opozicije i medija – zašto ne reaguju na navodne afere vlasti.

Međutim, u poslednje vreme TOK napadaju predstavnici vlasti.

I to žestoko.

Reč je o „bogovima osmišljenim da ruše vlade nezavisnih i suverenih zemalja, nema ni prava ni pravde, samo pritisaka spolja“, izjavio je predsednik Vučić 16. decembra.

Nikola Selaković, ministar kulture, prethodno je TOK nazvao „autoimunim oboljenjem“.

Selaković je, inače, prvi aktuelni ministar od samostalnosti Srbije – Nedeljnik piše od 1993. godine – protiv kog je podnet optužni predlog.

Podnelo ga je upravo Tužilaštvo za organizovani kriminal i to zbog navodne zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja državnih isprava.

U centru pažnje je sluča Generalštab.

Najave njegovog rušenja, kako bi u centru Beograda bio izgrađen kompleks Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa – koji je u međuvremenu od tog projekta odustao – dovele su do poprilične političke krize.

Selaković za provladin dnevni list Informer kaže da se raduje suđenju, koje vidi kao „kraj organizovane kriminalne grupe“ oko „odmetnutog TOK-a“ i tužioca Mladena Nenadića na njegovom čelu.

Nenadić je postao specijalni tužilac u vreme kad je Selaković bio ministar pravde.

„Poslednjih meseci javni tužioci za organizovani kriminal su izloženi kontinuiranom pritisku“ predsednika Vučića i predstavnika vlasti, koji „na sve moguće načine pokušavaju da potčine TOK“, odgovorili su prethodno iz TOK-a.

„Tužioci ovog tužilaštva nisu i neće podleći pritiscima i nastaviće, kao i do sada, da postupaju u skladu sa zakonima i ustavnim ovlašćenjima – jedino merilo u radu su zakon, činjenice i dokazi.“

„Samostalno tužilaštvo, kao ustavna kategorija, poslednja je linija odbrane od zloupotrebe vlasti i moći“, ističu.

Međutim, napadi nisu prestali.

Možda su i čak i intenzivirani.

Vučić sada najavljuje da će „zakoni koji uređuju tužilaštva vrlo brzo biti promenjeni“, ocenivši da kod TOK-a „ne postoje kontrolni mehanizmi putem kojih bi zaposleni mogli da odgovaraju ako zloupotrebe službeni položaj.“

Najavio je i da će pomilovati optužene za aferu Generalštab.

„To mi deluje kao opstrukcija pravde i zloupotreba ovlašćenja predsednika“, kaže Radmila Dragičević Dičić.

„To bi bila abolicija, da se protiv nekoga uopšte ne vodi postupak, na šta predsednik ima pravo, ali pomilovanje ne služi da se predsednik stavlja iznad suda i zakona.“

Najavljene zakonske promene vidi kao nameru vlasti da se samostalnost TOK-a ukine i on podredi Višem javnom tužilaštvu, gde je glavni tužilac „vlastima potpuno lojalni Nenad Stefanović“.

„U suštini su to žalopojke da su se sud i tužilaštvo otrgli, pa ih treba vratiti pod kontrolu, što je sasvim suprotno svim načelima.

„A sve u cilju prikrivanja korupcije u koju su umešani visoki zvaničnici države.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zgrada Generalštaba u Beogradu je remek-delo: Evropa nostra
• Studentski protest ‘Za Generalštab’ u Beogradu
• Borba protiv korupcije u doba naprednjaka: Šta je urađeno od 2012. do danas
• Zašto je borba protiv korupcije ključna za mlade u Srbiji i svetu
• Zašto još nema nijednog suđenja za pad nadstrešnice u Novom Sadu
• Ko su kandidati Vučića i Skupštine Srbije za Ustavni sud