Oldrič Ejms je proveo skoro deceniju prodajući tajne informacije Sovjetskom Savezu, kompromitovavši više od 100 tajnih operacija i dovevši do smrti najmanje deset saradnika zapadnih obaveštajnih službi.
Dvostruki agent je 28. aprila 1994. osuđen na doživotnu robiju.
U februaru iste godine, BBC je razgovarao sa jednim od špijuna koje je izdao Ejms, ali koji je ostao da živ da priča o tome.
Sovjetski agenti koji su radili za CIA najednom su 1985. godine počeli masovno da nestaju.
Jedan po jedan, ovi izvori zapadnih obaveštajnih službi završili bi u rukama sovjetske obaveštajne službe KGB, bili saslušani i, veoma često, pogubljeni.
Oleg Gordievski je bio jedan od tih dvostrukih agenata.
Kao šef stanice KGB u Londonu, u tajnosti je godinama radio za britansku stranu obaveštajnu službu MI6.
Ali jednog dana se obreo u Moskvi, drogiran, iscrpljen posle pet sati ispitivanja i suočen sa veoma realnom mogućnošću smrti streljanjem.
Gordievski je za dlaku uspeo da se izvuče nakon što ga je MI6 prokrijumčario iz Sovjetskog Saveza u gepeku automobila.
Posle toga, Gordievski je pokušao da shvati ko ga je to razotkrio.
„Skoro devet godina sam nagađao ko je bio taj čovek, ko je bio izvor koji je me izdao i nisam znao odgovor na to pitanje“, rekao je novinaru BBC-ja Tomu Mangoldu u intervjuu za Njuznajt 28. februara 1994. godine.
Dva meseca kasnije, Gordievski će dobiti odgovor koji je želeo kad veteran agent CIA Oldrič Ejms bude ustao u američkoj sudnici i prizna da je kompromitovao „bukvalno sve sovjetske agente koji su radili za CIA i druge američke i strane službe a koji su mu bili poznati“.
- BBC istraga: Britanski tajni agent nemilosrdno zlostavljao partnerke
- Džejms Bond i MI6: Šta je istina, a šta fikcija
- „Priče o utvarama”: Najveća špijunska afera u novijoj istoriji
Ejms je 28. aprila 1994. godine priznao da je razotkrio identitete više od 30 agenata koji su špijunirali za Zapad i kompromitovao više od 100 tajnih operacija.
Poznat KGB-u pod šifrovanim imenom Kolokol (Zvono), Ejms je izdajom doveo do pogubljenja najmanje 10 obaveštajnih izvora CIA, među njima generala Dmitrija Poljakova, višeg oficira u sovjetskoj vojnoj obaveštajnoj službi, koji je slao informacije Zapadu više od 20 godina.
Ejms, najpogubnija krtica KGB-a u američkoj istoriji, bio je proglašen krivim i osuđen na doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti pomilovanja.
Baš kao što je razotkrivanje britanskog špijuna Kima Filbija kao sovjetskog agenta šezdesetih potreslo britanski establišment, tako je „sada Vašington došao na red da zuri u neverici u razmere štete koju je načinio Ejms“, rekao je Mangold 1994. godine.
Ejmsova uloga kao šefa sovjetske kontraobaveštajne službe u CIA omogućavala mu je da uopšte napravi toliku štetu.
Ona mu je pružila gotovo neograničen pristup strogo poverljivim informacijama o američkim tajnim operacijama protiv SSSR-a i, ključno, identitetima njegovih agenata na terenu.
Ejmsov položaj takođe je značio da može da sedi na podnošenjima izveštaja drugih zapadnih špijunskim agencija.
Tako je najvredniji britanski špijun, Gordievski, pukovnik KGB koji je prosleđivao ključne informacije dvema britanskim službama, MI6 i MI5, i došao u kontakt s njim.
Ovi sastanci doveli su do najapsurdnije moguće situacije, u kojoj „glavni prebeg iz KGB podnosi raport glavnoj krtici KGB-a“, ispričao je Mangold.
„Amerikanci su bili veoma temeljni i zaista veoma dobri u ispitivanjima izvora“, rekao je Gordievski.
„Bio sam veoma entuzijastičan. Dopadali su mi se Amerikanci.
„Želeo sam da podelim sva svoja saznanja sa njima i sada shvatam da je Ejms tim prilikama bio prisutan, što znači da mora da je sve nove reakcije na moje informacije prosleđivao KGB-u.“
Alkohol i razvod
Ejms je odmalena bio izložen špijunskom svetu.
Njegov otac je bio analitičar CIA koji je pomogao sinu da se zaposli u Agenciji pošto je napustio studije.
Ali Ejmsova kasnija odluka da izda obaveštajnu službu biće manje motivisana ideološkim sumnjama, a više njegovom potrebom za novcem.
Isprva je Ejms obećavao kao službenik odeljenja za kontrašpijunažu.
Prvo je krajem 1960-ih bio razmešten zajedno sa njegovom ženom Nensi Segebart, koleginicom agentkinjom CIA, u Tursku, gde je dobio zadatak da regrutuje strane agente.
Ali 1972. godine su njegovi pretpostavljeni opozvali Ejmsa u sedište CIA, smatrajući da nije rođen za terenski posao.
Vrativši se u SAD, studirao je ruski jezik i bilo mu je dodeljeno planiranje terenskih operacija protiv sovjetskih zvaničnika.
Problemi njegovog oca s alkoholom omeli su njegov napredak u CIA, i, na vrlo sličan način, Ejmsova neumerenost u piću počela je da koči njegovu vlastitu karijeru.
Drugi agent ga je 1972. godine zatekao u pijanom stanju u kompromitujućem položaju sa službenicom CIA.
Čitavoj situaciji nije pomogla ni Ejmsova nezainteresovanost prema poslu, koja je za posledicu, između ostalog, imala da je 1976. godine zaboravio aktovku punu strogo poverljivih podataka u podzemnoj železnici.
U pokušaju da dovede karijeru u red, Ejms je 1981. godine prihvatio novo nameštenje u inostranstvu u Meksiko Sitiju, dok je njegova supruga ostala kod kuće u Njujorku.
Ali zbog njegovog ponašanja i nastavka prekomerne upotrebe alkohola nije uspeo da se istakne kao službenik CIA.
Učestvovao je u saobraćajnoj nesreći u Meksiko Sitiju 1981. godine i bio je toliko pod dejstvom alkohola da nije mogao da odgovara na pitanja policajca ili čak prepozna službenika američke ambasade koji je bio poslat da mu pomogne.
Posle jedne posebno pijane svađe praćene psovkama sa kubanskim zvaničnikom na diplomatskom prijemu u ambasadi, njegov pretpostavljani je predložio da CIA izvrši njegovu procenu zavisnosti od alkohola po povratku u Ameriku.
Ejms je takođe nastavio sa vanbračnim aferama, od kojih će se jedna pokazati kao prekretnica za njega.
Pred kraj 1982. godine, započeo je vezu sa kolumbijskim kulturnim atešeom, ženom regrutovanom da radi za CIA, Marijom del Rosario Kasas Dupuj.
Njihova romansa postajala je sve ozbiljnija sve dok se Ejms nije odlučio da se razvede od prve žene, oženi se sa Rosario i dovede je u SAD sa njim.
Uprkos njegovom manje nego impresivnom radnom učinku u CIA, Ejms je nastavio da napreduje.
Po povratku u sedište Agencije 1983. godine, imenovan je za šefa kontraobaveštajne službe za sovjetske operacije, što mu je dalo širok pristup informacijama o tajnim aktivnostima CIA.
U sklopu sporazumnog razvoda sa Nensi, Ejms je pristao da otplaćuje dugove koje su napravili zajednički kao par, baš kao i da joj plaća mesečnu alimentaciju.
Pogoršani skupocenim ukusom njegove nove supruge Rosario, njenom ljubavi prema šopingu i čestim telefonskim pozivima porodici u Kolumbiji, Ejmsovi novčani problemi su se oteli kontroli.
Kasnije će reći senatoru iz Arizone Denisu Dekonsiniju da su sve veći dugovi bili ti koji su ga naveli da počne da razmišlja o prodaji tajni kojima je imao pristup.
„Osećao sam ogroman finansijski pritisak, na koji sam, kad se danas osvrnem, očigledno imao preteranu reakciju“, rekao je Ejms.
Izdaja domovine
„Tu se radilo samo o novcu i mislim da on nikada zapravo nije ni pokušao da ubedi ikoga da je bilo ičega više od toga“, rekao je 2015. godine za BBC agent FBI Lesli Dž. Vajzer, učesnik u istrazi koja je dovela do Ejmsovog hapšenja.
Ejms je 16. aprila 1985. godine, pošto je popio nekoliko pića da bi se osokolio, ušetao pravo u rusku ambasadu u Vašingtonu.
Čim se našao unutra, prosledio je recepcionerki koverat s imenima nekih dvostrukih agenata, dokumentima koji pokazuju njegove akreditive kao insajdera CIA i poruku u kojoj za to traži 50.000 dolara.
On će tvrditi u izveštaju Senata da je isprva verovao da je to samo jednokratna pogodba da bi se izvukao iz finansijske crne rupe, ali je ubrzo shvatio da je „prešao crtu i da više ne može da se vrati“.
Narednih devet godina, Ejms je bio plaćan da prosleđuje obilje strogo poverljivih podataka za KGB.
Uzimao bi strogo poverljive dokumente, u kojima je detaljno pisalo sve, od prislušnih uređaja povezanih sa moskovskom svemirskom ustanovom do najnovije tehnologije koja je uspevala da prebrojava nuklearne bojeve glave na sovjetskim raketama.
Potom bi ih stavljao u najlonske kese i prosto iznosio iz CIA.
Budući da je njegov položaj podrazumevao susrete sa ruskim diplomatama, često je bio u prilici da se sretne sa svojim „rukovaocima“ licem u lice, a da ne izazove sumnju.
Takođe bi ostavljao pakete strogo poverljivih dokumenata na unapred dogovorenim tajnim lokacijama zvanim „mrtva pošta“.
„Ako bi ostavljao mrtvu poštu, pre toga bi, na primer, kredom obeležio poštansko sanduče, a Rusi bi videli znak i znali da je ta lokacija napunjena dokumentima.
„Kasnije, kad bi pokupili dokumente, obrisali bi znak kredom. On bi tada znao da je transfer dokumenata obavljen bezbedno i sigurno“, rekao je Vajzer.
Putem Ejmsovih doturanja tajnih obaveštajnih informacija, KGB će identifikovati bukvalno sve špijune CIA u Sovjetskom Savezu, praktično ugasivši njene tamošnje tajne operacije.
„Ne znam ni za jednog drugog špijuna ili krticu u SAD koji je doveo do tolikih gubitaka ljudskih života među američkim izvorima“, rekao je Vajzer.
Iznenadni nestanak toliko mnogo izvora CIA zazvonio je na uzbunu i pokrenuo potragu za krticom u okviru Agencije, ali je Ejms nastavio da se provlači ispod radara najveći deo decenije.
I bio je izdašno plaćen za tu izdaju, dobivši od Sovjetskog Saveza ukupno 2,5 miliona dolara.
Ejms se nije mnogo trudio da sakrije novostečeno bogatstvo.
Uprkos tome što nikada nije imao platu veću od 70.000 dolara godišnje, kupio je novu kuću za 540.000 dolara u gotovini, potrošio na desetine hiljada dolara na renoviranje kuće i kupio automobil marke jaguar.
Njegov luksuznu životni stil na kraju će skrenuti pažnju na njega i dovesti do hapšenja od Vajzerovog FBI tima 1994. godine.
Posle toga što ga je uhapsio FBI, Ejms je sarađivao sa vlastima.
Detaljno je opisao sve špijunske aktivnosti u zamenu za vansudsku pogodbu koja je osigurala popustljiviju kaznu za Rosario, koja je priznala da je znala za isplate i njegove susrete sa Sovjetima.
Bila je oslobođena posle pet godina.
Ejms, službenik CIA najvišeg ranga koji je razotkriven kao dvostruki agent, nastavlja da služi doživotnu kaznu u američkom federalnom zatvoru u Tere Hotu, u Indijani.
Do dana današnjeg, Ejms je pokazao vrlo malo pokajanja za vlastita dela ili za smrti do kojih su ona dovela.
„Imao je vrlo visoko mišljenje o sebi.
„Žali što je uhvaćen. Ne žali što je bio špijun“, rekao je Vajzer za Ejmsa.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Špijun KGB-a koji se decenijama družio sa francuskom elitom
- Najuspešniji ruski špijun umakao Britancima jer nisu verovali njegovoj ženi
- „Na pola puta do superheroja“: Mustafa Golubić, tajni agent između mita i istine
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Kako je Oldrič Ejms postao najštetniji dvostruki agent po Ameriku
Oldrič Ejms je proveo skoro deceniju prodajući tajne informacije Sovjetskom Savezu, kompromitovavši više od 100 tajnih operacija i dovevši do smrti najmanje deset saradnika zapadnih obaveštajnih službi.
Dvostruki agent je 28. aprila 1994. osuđen na doživotnu robiju.
U februaru iste godine, BBC je razgovarao sa jednim od špijuna koje je izdao Ejms, ali koji je ostao da živ da priča o tome.
Sovjetski agenti koji su radili za CIA najednom su 1985. godine počeli masovno da nestaju.
Jedan po jedan, ovi izvori zapadnih obaveštajnih službi završili bi u rukama sovjetske obaveštajne službe KGB, bili saslušani i, veoma često, pogubljeni.
Oleg Gordievski je bio jedan od tih dvostrukih agenata.
Kao šef stanice KGB u Londonu, u tajnosti je godinama radio za britansku stranu obaveštajnu službu MI6.
Ali jednog dana se obreo u Moskvi, drogiran, iscrpljen posle pet sati ispitivanja i suočen sa veoma realnom mogućnošću smrti streljanjem.
Gordievski je za dlaku uspeo da se izvuče nakon što ga je MI6 prokrijumčario iz Sovjetskog Saveza u gepeku automobila.
Posle toga, Gordievski je pokušao da shvati ko ga je to razotkrio.
„Skoro devet godina sam nagađao ko je bio taj čovek, ko je bio izvor koji je me izdao i nisam znao odgovor na to pitanje“, rekao je novinaru BBC-ja Tomu Mangoldu u intervjuu za Njuznajt 28. februara 1994. godine.
Dva meseca kasnije, Gordievski će dobiti odgovor koji je želeo kad veteran agent CIA Oldrič Ejms bude ustao u američkoj sudnici i prizna da je kompromitovao „bukvalno sve sovjetske agente koji su radili za CIA i druge američke i strane službe a koji su mu bili poznati“.
- BBC istraga: Britanski tajni agent nemilosrdno zlostavljao partnerke
- Džejms Bond i MI6: Šta je istina, a šta fikcija
- „Priče o utvarama”: Najveća špijunska afera u novijoj istoriji
Ejms je 28. aprila 1994. godine priznao da je razotkrio identitete više od 30 agenata koji su špijunirali za Zapad i kompromitovao više od 100 tajnih operacija.
Poznat KGB-u pod šifrovanim imenom Kolokol (Zvono), Ejms je izdajom doveo do pogubljenja najmanje 10 obaveštajnih izvora CIA, među njima generala Dmitrija Poljakova, višeg oficira u sovjetskoj vojnoj obaveštajnoj službi, koji je slao informacije Zapadu više od 20 godina.
Ejms, najpogubnija krtica KGB-a u američkoj istoriji, bio je proglašen krivim i osuđen na doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti pomilovanja.
Baš kao što je razotkrivanje britanskog špijuna Kima Filbija kao sovjetskog agenta šezdesetih potreslo britanski establišment, tako je „sada Vašington došao na red da zuri u neverici u razmere štete koju je načinio Ejms“, rekao je Mangold 1994. godine.
Ejmsova uloga kao šefa sovjetske kontraobaveštajne službe u CIA omogućavala mu je da uopšte napravi toliku štetu.
Ona mu je pružila gotovo neograničen pristup strogo poverljivim informacijama o američkim tajnim operacijama protiv SSSR-a i, ključno, identitetima njegovih agenata na terenu.
Ejmsov položaj takođe je značio da može da sedi na podnošenjima izveštaja drugih zapadnih špijunskim agencija.
Tako je najvredniji britanski špijun, Gordievski, pukovnik KGB koji je prosleđivao ključne informacije dvema britanskim službama, MI6 i MI5, i došao u kontakt s njim.
Ovi sastanci doveli su do najapsurdnije moguće situacije, u kojoj „glavni prebeg iz KGB podnosi raport glavnoj krtici KGB-a“, ispričao je Mangold.
„Amerikanci su bili veoma temeljni i zaista veoma dobri u ispitivanjima izvora“, rekao je Gordievski.
„Bio sam veoma entuzijastičan. Dopadali su mi se Amerikanci.
„Želeo sam da podelim sva svoja saznanja sa njima i sada shvatam da je Ejms tim prilikama bio prisutan, što znači da mora da je sve nove reakcije na moje informacije prosleđivao KGB-u.“
Alkohol i razvod
Ejms je odmalena bio izložen špijunskom svetu.
Njegov otac je bio analitičar CIA koji je pomogao sinu da se zaposli u Agenciji pošto je napustio studije.
Ali Ejmsova kasnija odluka da izda obaveštajnu službu biće manje motivisana ideološkim sumnjama, a više njegovom potrebom za novcem.
Isprva je Ejms obećavao kao službenik odeljenja za kontrašpijunažu.
Prvo je krajem 1960-ih bio razmešten zajedno sa njegovom ženom Nensi Segebart, koleginicom agentkinjom CIA, u Tursku, gde je dobio zadatak da regrutuje strane agente.
Ali 1972. godine su njegovi pretpostavljeni opozvali Ejmsa u sedište CIA, smatrajući da nije rođen za terenski posao.
Vrativši se u SAD, studirao je ruski jezik i bilo mu je dodeljeno planiranje terenskih operacija protiv sovjetskih zvaničnika.
Problemi njegovog oca s alkoholom omeli su njegov napredak u CIA, i, na vrlo sličan način, Ejmsova neumerenost u piću počela je da koči njegovu vlastitu karijeru.
Drugi agent ga je 1972. godine zatekao u pijanom stanju u kompromitujućem položaju sa službenicom CIA.
Čitavoj situaciji nije pomogla ni Ejmsova nezainteresovanost prema poslu, koja je za posledicu, između ostalog, imala da je 1976. godine zaboravio aktovku punu strogo poverljivih podataka u podzemnoj železnici.
U pokušaju da dovede karijeru u red, Ejms je 1981. godine prihvatio novo nameštenje u inostranstvu u Meksiko Sitiju, dok je njegova supruga ostala kod kuće u Njujorku.
Ali zbog njegovog ponašanja i nastavka prekomerne upotrebe alkohola nije uspeo da se istakne kao službenik CIA.
Učestvovao je u saobraćajnoj nesreći u Meksiko Sitiju 1981. godine i bio je toliko pod dejstvom alkohola da nije mogao da odgovara na pitanja policajca ili čak prepozna službenika američke ambasade koji je bio poslat da mu pomogne.
Posle jedne posebno pijane svađe praćene psovkama sa kubanskim zvaničnikom na diplomatskom prijemu u ambasadi, njegov pretpostavljani je predložio da CIA izvrši njegovu procenu zavisnosti od alkohola po povratku u Ameriku.
Ejms je takođe nastavio sa vanbračnim aferama, od kojih će se jedna pokazati kao prekretnica za njega.
Pred kraj 1982. godine, započeo je vezu sa kolumbijskim kulturnim atešeom, ženom regrutovanom da radi za CIA, Marijom del Rosario Kasas Dupuj.
Njihova romansa postajala je sve ozbiljnija sve dok se Ejms nije odlučio da se razvede od prve žene, oženi se sa Rosario i dovede je u SAD sa njim.
Uprkos njegovom manje nego impresivnom radnom učinku u CIA, Ejms je nastavio da napreduje.
Po povratku u sedište Agencije 1983. godine, imenovan je za šefa kontraobaveštajne službe za sovjetske operacije, što mu je dalo širok pristup informacijama o tajnim aktivnostima CIA.
U sklopu sporazumnog razvoda sa Nensi, Ejms je pristao da otplaćuje dugove koje su napravili zajednički kao par, baš kao i da joj plaća mesečnu alimentaciju.
Pogoršani skupocenim ukusom njegove nove supruge Rosario, njenom ljubavi prema šopingu i čestim telefonskim pozivima porodici u Kolumbiji, Ejmsovi novčani problemi su se oteli kontroli.
Kasnije će reći senatoru iz Arizone Denisu Dekonsiniju da su sve veći dugovi bili ti koji su ga naveli da počne da razmišlja o prodaji tajni kojima je imao pristup.
„Osećao sam ogroman finansijski pritisak, na koji sam, kad se danas osvrnem, očigledno imao preteranu reakciju“, rekao je Ejms.
Izdaja domovine
„Tu se radilo samo o novcu i mislim da on nikada zapravo nije ni pokušao da ubedi ikoga da je bilo ičega više od toga“, rekao je 2015. godine za BBC agent FBI Lesli Dž. Vajzer, učesnik u istrazi koja je dovela do Ejmsovog hapšenja.
Ejms je 16. aprila 1985. godine, pošto je popio nekoliko pića da bi se osokolio, ušetao pravo u rusku ambasadu u Vašingtonu.
Čim se našao unutra, prosledio je recepcionerki koverat s imenima nekih dvostrukih agenata, dokumentima koji pokazuju njegove akreditive kao insajdera CIA i poruku u kojoj za to traži 50.000 dolara.
On će tvrditi u izveštaju Senata da je isprva verovao da je to samo jednokratna pogodba da bi se izvukao iz finansijske crne rupe, ali je ubrzo shvatio da je „prešao crtu i da više ne može da se vrati“.
Narednih devet godina, Ejms je bio plaćan da prosleđuje obilje strogo poverljivih podataka za KGB.
Uzimao bi strogo poverljive dokumente, u kojima je detaljno pisalo sve, od prislušnih uređaja povezanih sa moskovskom svemirskom ustanovom do najnovije tehnologije koja je uspevala da prebrojava nuklearne bojeve glave na sovjetskim raketama.
Potom bi ih stavljao u najlonske kese i prosto iznosio iz CIA.
Budući da je njegov položaj podrazumevao susrete sa ruskim diplomatama, često je bio u prilici da se sretne sa svojim „rukovaocima“ licem u lice, a da ne izazove sumnju.
Takođe bi ostavljao pakete strogo poverljivih dokumenata na unapred dogovorenim tajnim lokacijama zvanim „mrtva pošta“.
„Ako bi ostavljao mrtvu poštu, pre toga bi, na primer, kredom obeležio poštansko sanduče, a Rusi bi videli znak i znali da je ta lokacija napunjena dokumentima.
„Kasnije, kad bi pokupili dokumente, obrisali bi znak kredom. On bi tada znao da je transfer dokumenata obavljen bezbedno i sigurno“, rekao je Vajzer.
Putem Ejmsovih doturanja tajnih obaveštajnih informacija, KGB će identifikovati bukvalno sve špijune CIA u Sovjetskom Savezu, praktično ugasivši njene tamošnje tajne operacije.
„Ne znam ni za jednog drugog špijuna ili krticu u SAD koji je doveo do tolikih gubitaka ljudskih života među američkim izvorima“, rekao je Vajzer.
Iznenadni nestanak toliko mnogo izvora CIA zazvonio je na uzbunu i pokrenuo potragu za krticom u okviru Agencije, ali je Ejms nastavio da se provlači ispod radara najveći deo decenije.
I bio je izdašno plaćen za tu izdaju, dobivši od Sovjetskog Saveza ukupno 2,5 miliona dolara.
Ejms se nije mnogo trudio da sakrije novostečeno bogatstvo.
Uprkos tome što nikada nije imao platu veću od 70.000 dolara godišnje, kupio je novu kuću za 540.000 dolara u gotovini, potrošio na desetine hiljada dolara na renoviranje kuće i kupio automobil marke jaguar.
Njegov luksuznu životni stil na kraju će skrenuti pažnju na njega i dovesti do hapšenja od Vajzerovog FBI tima 1994. godine.
Posle toga što ga je uhapsio FBI, Ejms je sarađivao sa vlastima.
Detaljno je opisao sve špijunske aktivnosti u zamenu za vansudsku pogodbu koja je osigurala popustljiviju kaznu za Rosario, koja je priznala da je znala za isplate i njegove susrete sa Sovjetima.
Bila je oslobođena posle pet godina.
Ejms, službenik CIA najvišeg ranga koji je razotkriven kao dvostruki agent, nastavlja da služi doživotnu kaznu u američkom federalnom zatvoru u Tere Hotu, u Indijani.
Do dana današnjeg, Ejms je pokazao vrlo malo pokajanja za vlastita dela ili za smrti do kojih su ona dovela.
„Imao je vrlo visoko mišljenje o sebi.
„Žali što je uhvaćen. Ne žali što je bio špijun“, rekao je Vajzer za Ejmsa.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Špijun KGB-a koji se decenijama družio sa francuskom elitom
- Najuspešniji ruski špijun umakao Britancima jer nisu verovali njegovoj ženi
- „Na pola puta do superheroja“: Mustafa Golubić, tajni agent između mita i istine
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
