Likovi predsednika Venecuele i prve dame na jednom od zidova Karakasa 3. januara 2026. godine

Sjedinjene Države su napale Venecuelu i zarobile njenog predsednika Nikolasa Madura, dok se Donald Tramp zakleo da će „voditi zemlju“ dok ne dođe do „prave“ tranzicije vlasti.

Levičarski lider Venecuele i njegova supruga su zarobljeni u njihovom kompleksu i prebačeni u SAD, kao deo dramatične noćne operacije američkih specijalnih snaga u kojoj su izvedeni i napadi na vojne baze.

Eksplozije su prijavljene širom glavnog grada Karakasa u ranim jutarnjim satima u subotu, 3. januara.

Maduro i prva dama Silija Flores su od tada optuženi za krivična dela vezana za oružje i drogu u Njujorku.

U Venecueli je proglašeno vanredno stanje.

Tramp je takođe obećao da će američke naftne kompanije ući u zemlju i upozorio da će SAD organizovati drugi napad ako bude potrebno.

Potpredsednica Venecuele Delsi Rodrigez rekla je da je vlada spremna „da se brani“.

Evo šta do sada znamo.

Kako je ‘zarobljen’ Maduro

Madura su zarobile Delta snage američke vojske, vodeća jedinica za borbu protiv terorizma, nakon što je izvor CIA-e u venecuelanskoj vladi pomogao SAD da prate njegovu lokaciju.

Sjedinjene Države su mesecima radile na terenu kako bi otkrile detalje o Maduru, gde je živeo i šta je jeo, rekao je general Dan Kejn na konferenciji za novinare 3. januara.

Američka vojska je zadržala „potpuno element iznenađenja“, pošto je demontirala i onesposobila venecuelanske sisteme protivvazdušne odbrane, dodao je.

Tramp je rekao da su američke snage uspele da isključe struju u glavnom gradu Karakasu, ali nije jasno kako su to uradile.

Stigli su u Madurov kompleks oko šest ujutru po CET-u, i izolovali područje. Helikopteri su se „našli pod vatrom“, a oni su odgovorili „nadmoćnom silom“, kaže Kejn.

Američki predsednik je rekao da je Maduro pokušao da uđe u čelično utvrđenu sigurnu sobu i da je prošao pored vrata, ali nije uspeo da ih zatvori.

Tramp je rekao za televiziju Foks da su Maduro i njegova supruga odvedeni iz „kuće koja je više ličila na tvrđavu“.

Američke snage bile opremljene sa „masivnim aparatima“ za sečenje čelika, ali je rekao da predsednik Venecuele „nije stigao do tog dela kuće“.

Maduro i njegova supruga su potom „odustali“ i privelo ih je američko Ministarstvo pravde, kaže Kejn.

Već u 03:29 po istočnom vremenu, 8:29 po centralnoevropskom, ukrcali su ih na američki brod Ivo Džima, a zatim u avion, koji je kasnije sleteo u vazduhoplovnu bazu Nacionalne garde Stjuart u državi Njujork.

Par je zatim prebačen u Metropolitanski pritvorski centar, federalni objekat u Bruklinu.

Donald Tramp sa Džonom Retklifom, direktorom CIA i drugim zvaničnicima prati uživo akciju u Venecueli

Nijedan američki vojnik nije poginuo, dodao je, kao i da je bilo „malo“ povređenih u operaciji, koju je, kako je rekao, gledao uživo.

Ministar odbrane Venecuele Vladimir Padrino Lopez je rekao da su pogođeni civilni objekti i da Vlada prikuplja informacije o mrtvim i povređenim ljudima.

Dodao je da će Venecuela „pružati otpor“ prisustvu stranih trupa.

Vlada Venecuele izdala je zvanično saopštenje u kojem osuđuje „izuzetno ozbiljnu vojnu agresiju“ SAD „na teritoriju i stanovništvo Venecuele na civilnim i vojnim lokacijama“.

Optužila je SAD da ugrožavaju međunarodni mir i stabilnost i opisala napad kao pokušaj zauzimanja „strateških resursa Venecuele, posebno njene nafte i minerala“ u pokušaju da „nasilno slome političku nezavisnost nacije“.

Republikanski senator Majk Li, koji je razgovarao sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, rekao je da „on (Rubio) ne očekuje dalje akcije u Venecueli sada kada je Maduro u pritvoru SAD“.

Američki zvaničnici su naveli da su vazdušni udari oko Karakasa korišćeni kao pokriće za operaciju evakuacije.

BBC Verifaj je potvrdio pet lokacija koje su bile meta napada:

Vazduhoplovna baza Generalisimo Fransisko de Miranda, aerodrom poznat kao La Karlota
Fuerte Tiuna, ključni vojni objekat u Karakasu
Port La Gvaira, glavni put Karakasa do Karipskog mora
Aerodrom Iguerote, istočno od Karakasa
Antenas El Vulkan, telekomunikacioni toranj

Pogledajte kako je američke napade doživela novinarka iz Karakasa

Ko je sada na vlasti u Venecueli?

Stanovništvo Venecuele prelazi u Kolumbiju, koja je postavila vojsku na granicu

Tramp je rekao da će SAD „voditi zemlju dok ne budemo mogli da obavimo bezbednu, pravilnu i razumnu tranziciju“.

Nije jasno kako tačno SAD planiraju da vode Venecuelu, ali je rekao da će to biti „grupni“ napor.

Dodao je da je američki državni sekretar Marko Rubio razgovarao sa Delsi Rodrigez, potpredsednicom Venecuele, koju je Vrhovni sud Venecuele kasnije imenovao za privremenu predsednicu.

Tramp je rekao da je ona izrazila spremnost da učini „šta god SAD traže“.

Rodrigez se kasnije pojavila na državnoj televiziji zahtevajući Madurovo oslobađanje, rekavši da je on „jedini predsednik“.

Tramp je takođe rekao da nije razgovarao sa liderkom opozicije u Venecueli Marijom Korinom Mačado, koju je okarakterisao kao osobu koja nema ni podršku ni poštovanje u Venecueli da postane njen lider.

Mačado je ranije pozvala Edmunda Gonzaleza da preuzme vlast.

Ona je obezbedila podršku za Gonzaleza na predsedničkim izborima 2024. godine, a rezultati glasanja koje je objavila njena stranka ukazuju na to da je on pobedio sa ubedljivom većinom.

Na nekoliko mesta u Karakasu su se okupile pristalice predsednika u znak podrške.

Na fotografijama iz glavnog grada vide se ljudi u redovima ispred bankomata, apoteka i supermarketa.

Ljudi prelaze i granicu sa Kolumbijom, zbog straha od rata.

Pogledajte šta je rekao Tramp na konferenciji povodom napada na Venecuelu

Šta ne znamo?

Da li ima smrtnih slučajeva ili žrtava uzrokovanih napadima
Obim štete nastale u delovima Venecuele nakon napada

Šta je sledeće za Venecuelu?

Dok su američki zvaničnici naznačili da ne planiraju nikakvu dalju vojnu intervenciju u Venecueli, Tramp je rekao „ne plašimo se čizme na terenu“ kao odgovor na pitanje o raspoređivanju američkih trupa.

Tramp je takođe rekao da će američke naftne kompanije ući u naftna postrojenja Venecuele kako bi popravile infrastrukturu „i počele da zarađuju novac za zemlju“.

Rekao je da ćemo „izvući ogromnu količinu bogatstva sa zemlje“ koja će ići ljudima u Venecueli i SAD, dodajući „dobićemo nadoknadu za sve što smo potrošili“.

Takođe je rekao da će SAD prodavati naftu drugim zemljama.

Vlada Venecuele je opisala napad kao pokušaj da se zauzmu „strateški resursi Venecuele, posebno njena nafta i minerali“.

Venecuela poseduje najveće dokazane rezerve nafte na svetu, ali je to takozvana „teška, kisela“ nafta.

Nju je teže rafinisati, ali je korisna za proizvodnju dizela i asfalta, dok SAD obično proizvode „laku, slatku“ naftu koja se koristi za proizvodnju benzina.

Ko je Maduro i zašto su ga Sjedinjene Države ‘zarobile’?

Nikolas Maduro je došao do izražaja pod vođstvom levičarskog predsednika Uga Čaveza i njegove Ujedinjene socijalističke partije Venecuele (PSUV).

Maduro je nasledio Čaveza na mestu predsednika 2013. godine.

Godine 2024, proglašen je pobednikom predsedničkih izbora, iako su rezultati glasanja koje je prikupila opozicija ukazivali na to da je njen kandidat, Edmundo Gonzalez, pobedio sa velikom ubedljivom većinom.

Bio je u sukobu sa Trampom oko dolaska stotina hiljada venecuelanskih migranata u SAD i borbe Bele kuće protiv švrca droge – posebno fentanila i kokaina – u SAD.

Tramp je označio dve venecuelanske narko bande – Tren de Aragua i Kartel de los Soles – kao strane terorističke organizacije (STO) i tvrdio je da ove druge predvodi sam Maduro.

SAD su ponudile nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja Madura.

Maduro je žestoko negirao da je vođa kartela i optužio je SAD da koriste svoj „rat protiv droge“ kao izgovor da pokušaju da ga svrgnu i dođu do ogromnih rezervi nafte Venecuele.

U poslednjih nekoliko meseci, američke snage su napale više od dvadeset brodova u međunarodnim vodama za koje se tvrdi da su korišćeni za šverc droge u SAD.

Više od 100 ljudi je ubijeno.

Fotografija predsedika Venecuele na američkom brodu Ivo Džima — Fotografija predsednika Venecuele na američkom brodu Ivo Džima

Kakve su reakcije u svetu i na Balkanu?

Vest o napadima izazvala je najoštriju reakciju dugogodišnjih saveznika Venecuele.

Rusija je optužila SAD da su napravile „čin oružane agresije“ koji je bio „duboko zabrinjavajući i za osudu“.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je napade „flagrantnim kršenjem nacionalnog suvereniteta zemlje“.

Kina je osudila američki napad na Venecuelu i pozvala Vašington da se pridržava međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija (UN).

„Kina je duboko šokirana i snažno osuđuje otvorenu upotrebu sile SAD protiv suverene države i postupke usmerene protiv njenog predsednika“, izjavio je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, prenela je Sinhua.

Kolumbijski predsednik Gustavo Petro nazvao je udare „napadom na suverenitet“ Latinske Amerike, dok je kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel to opisao kao „kriminalni napad“.

U međuvremenu, Trampov saveznik u Argentini, Havijer Milei, napisao je na društvenim mrežama „sloboda ide napred“ i „živela sloboda“.

Na međunarodnoj sceni, generalni sekretar UN Antonio Gutereš bio je „duboko uznemiren“ napadima, a njegov portparol je u saopštenju rekao da oni predstavljaju „opasan presedan“.

Premijer Velike Britanije Kir Starmer rekao je da njegova vlada „neće liti suze“ zbog kraja Madurovog režima i da će razgovarati o „razvoju situacije“ u Venecueli sa američkim kolegama.

Kaja Kalas, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost rekla je da Brisel „pažljivo prati situaciju u Venecueli“ i pozvala na uzdržanost.

„U svim okolnostima principi međunarodnog prava i Povelje UN moraju biti poštovani“, napisala je Kalas na društvenoj mreži Iks.

Nemački kancelar Fridrih Merc je objavio da je Madurova vlast dovela Venecuelu do ruševina.

„Pravna procena američke intervencije je složena i zahteva pažljivo razmatranje. Međunarodno pravo ostaje vodeći okvir.

„U ovoj fazi, politička nestabilnost u Venecueli mora se izbeći. Cilj je uredan prelaz na izabranu vladu, napisao je Merc.

Nicolás Maduro has led his country into ruin. The most recent election was rigged. Like many other countries, we have therefore not recognized his presidency. Maduro has played a problematic role in the region.
— Bundeskanzler Friedrich Merz (@bundeskanzler) January 3, 2026

Francuska je podržala promenu vlasti u Venecueli, gde se „narod oslobodio diktature Nikolasa Madura i može samo da se raduje tome“.

„Predstojeća tranzicija mora biti mirna, demokratska i uz poštovanje volje venecuelanskog naroda.

„Nadamo se da će predsednik Edmundo Gonzalez Urutija, izabran 2024. godine, moći da obezbedi ovu tranziciju što je brže moguće“, napisao je predsednik Francuske Emanuel Makron na mreži Iks.

Španija nije priznala Madurov režim, ali neće priznati ni intervenciju koja krši međunarodno pravo i gura region ka neizvesnosti i ratobornosti, rekao je Pedro Sančez, premijer te zemlje i pozvao na mirnu tranziciju i poštovanje povelja UN.

Intervenciju Amerike pozdravile su vlasti Severne Makedonije i Kosova.

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Timčo Mucunski je napisao da je odgovornost važna i da ta zemlja stoji uz SAD „i venecuelanski narod za slobodu i demokratiju“.

Akcije poput američke služe „ne samo bezbednosti Amerike, već i sveta“, napisala je Vljosa Osmani, predsednica Kosova.

Kosovo stands firmly with the United States and President @realDonaldTrump in support of its actions against Venezuela’s narco-terror regime.
President Trump stood with the people of Venezuela and stood up to Maduro’s narco-state — protecting America and the rest of the world…
— Vjosa Osmani (@VjosaOsmaniPRKS) January 3, 2026

Potez Amerike je kritikovao novoizabrani gradonačelnik Njujorka, Zohran Mamdani, u čijem gradu Maduro treba da bude u pritvoren.

„Jednostrani napad na suverenu naciju je čin rata i kršenje federalnog i međunarodnog prava.“

„Ova očigledna težnja ka promeni režima ne pogađa samo one u inostranstvu, već direktno utiče na Njujorčane, među njima desetine hiljada Venecuelanaca koji ovaj grad nazivaju domom“, poručio je Mamdani.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]