Kako stvarno donosimo odluke

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Put ka Kanemanu. Adam Smit osnivač ekonomije (The Vealth of Nations 1776.) je istovremeno začeo i ideju bihevioralne ekonomije u „Teoriji moralnih osećanja“ 1759. Zatim tu liniju nalazimo i kod filozofa Džeremi Bentama,…, a Džon M. Kejns je već stavio veliki naglasak na iracionalnost tržišnog ponašanja i efekte stada na berzi. Pominjanja ljudske psihologije postepeno su nestajala sa razvojem ekonomije. Na razvoj neoklasične ekonomije (izgrađene na pretpostavkama teorije racionalnog izbora) pojavio se veliki broj kritičara koji su isticali važnost psihološkog pristupa. Na primer, „ograničena racionalnost“ Herberta A. Sajmona (Nobel za ekonomiju 1978.). Slično iz drugih grana nauke, Dzon fon Nojman, koji se kretao na tragu Rajhenbaha, nam je u „Teorija igara i ekonomija“ 1944., sugerisao da „život nije igra poput igre šaha“. Šah je savršeno definisan oblik računanja; možda niste u stanju da nađete odgovore, ali u teoriji postojati rešenje. Ali ni život ni nauka nisu poput šaha. Život se sastoji od obmana, malih lukavstava, laganja, glume od ispitivanja šta drugi čovek mili da ja nameravam učiniti,…,od strategija i taktika. Ni život ni nauku nije moguće u potpunosti formalno-logički urediti, zato nam je potrebno „mnjenje“, „kritičko mišljenje, „učenje na greškama“ da disciplinuje naša verovanja.