Predsednik Vučić u odelu sedi sklopljenih ruku sa zastavama Srbije i Eu iza leđa

Sankcije, zabrane izvoza, oštre poruke tajnih i javnih službi, namerni izostanci sa sastanaka umesto stabilnosti, poverenja, dobrih odnosa i čvrstih veza.

Odnosi Srbije sa Sjedinjenim Državama, Rusijom i Evropskom unijom poslednjih meseci obojeni su potpuno drugačijim tonovima u odnosu na prethodnih, prilično idiličnih 13 godina vlasti Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke (SNS).

„Vučićev režim je ušao u fazu fundamentalnih promena u unutrašnjim, regionalnim i međunarodnim odnosima, a te promene su međusobno povezane.

„Zbog protesta koji traju više od godinu dana i slabosti režima koja je veoma očigledna, vlast više nije sposobna da isporučuje rezultate u trgovini obećanjima koja je dala međunarodnim partnerima“, kaže Edvard P. Džozef, predavač na Džons Hopkins Univerzitetu, u razgovoru za BBC na srpskom.

Studentski protesti koji su se omasovili u široke višemesečne antivladine demonstracije u Srbiji podstaknuti su padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je stradalo 16 ljudi.

Zorana Mihajlović, nekadašnja potpredsednica SNS-a i profesorka energetike i ekonomije, uzroke promena u spoljnoj politici vidi na drugoj strani.

„Mi kao narod volimo da čitamo da svaka odluka mora biti takva jer vlast nema podršku, što nije tačno.

„Geopolitički kovitlac, koji danas vlada, proizvodi i određene talase ka državama koje pokušavaju da ostanu neutralne“, navodi ona u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Srbija spoljnu politiku „četiri stuba“ (SAD, EU, Rusija i Kina) vodi od 2009. godine.

Boris Tadić, tadašnji predsednik Srbije, u govoru po povratku iz posete Pekingu postavio je okvire onoga što su kasnije samo nastavili njegovi naslednici, naprednjaci Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.

U svetu koji se ubrzano menja, ključni stubovi srpske spoljne politike ostaju nepromenjeni, izjavio je Marko Đurić, šef srpske diplomatije.

„Evropske integracije kao strateški cilj, vojna neutralnost kao osnov bezbednosne politike i pristup koji omogućava saradnju sa različitim globalnim akterima uz očuvanje sopstvenih interesa“, rekao je Đurić za Politiku.

Najveći izazov je što se ide ka svetu u kome nije jedan, već više centara moći.

„Prostor za manevrisanje se suzio, a od država se sve češće očekuje jasno i isključivo svrstavanje.

„Srbija, međutim, nastoji da odnose gradi pragmatično i racionalno – tamo gde postoji podudarnost interesa, uz jasno definisane crvene linije u pitanjima suvereniteta, teritorijalnog integriteta i bezbednosti“, kaže ministar.

Američki stub: Sankcije od ‘Trampa Srbina’

Pre samo godinu dana delovalo je da ima prostora za manevre.

Kada se Donald Tramp vratio u američku Belu kuću krajem 2024. godine, euforija među pojedinim pristalicama režima u Srbiji dosegla je vrhunac.

Najveći provladin tabloid zakupio je bilborde i okitio ih likom američkog predsednika sa natpisom „Trampe, Srbine“.

Krajem 2025. odnose Srbije i SAD boje sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog kojih je zaustavljena rafinerija u Pančevu, zabrana izvoza guma kineske fabrike Linglong u Zrenjaninu i izdvajanje Srbije po problemima sa korupcijom i demokratskim standardima u američkom Kongresu.

„Ne treba zaboraviti činjenicu da Trampova administracija nije bila zadovoljna srpskom podrškom Bajedenovoj izbornoj pobedi 2020. godine, mada to nikada nije zvanično rečeno.

„Bila je tu i ona čudna poseta predsednika Srbije Americi, kada je najavljivao da će se triput videti sa predsednikom Trampom, a sve se završilo brzim povratkom u zemlju“, podseća Ivan Vejvoda, istraživač u austrijskom Institutu za međunarodne odnose, u razgovoru za BBC na srpskom.

Žena prolazi pored Trampovog plakata u Mitrovici januar 2025. — Plakat s Trampovim likom u Mitrovici na Kosovu januara 2025.

Iako su se u Beogradu nadali predahu u novoj raspodeli američkih političkih karata, pre svega kroz pozivanje na navodnu ideološku sličnost sa Donaldom Trampom, usledio je pojačani pritisak.

„Glavna greška Vučića, a i svih nacionalističkih lidera na Balkanu, jeste što je od Trampove pobede očekivao ostvarenje vlažnih snova nacionalističkih elita i vađenje iz fijoka starih nacionalističkih planova.

„Sve to pokazuje i nedoslednost Trampove politike: s jedne strane je ideološki deo, koji pokriva simpatije Trampa prema drugim svetskim autokratama i etnonacionalistički MAGA koncept (Učiniti Ameriku velikom ponovo), ali je s druge strane jednako važan ekonomski pristup interesne trgovine“, kaže Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu.

I baš na ovom pitanju, Ivan Vejvoda vidi dva lica Trampove Amerike.

„SAD vidi Srbiju i pitanje NIS-a kao pitanje odnosa sa Rusijom, ali i kroz zauzimanje snažnijeg položaja u evropskoj energetskoj politici preko prilike za prodaju sopstvenog tečnog gasa.“

Vašington tako već više od godinu dana traži izlazak ruskog većinskog vlasnika iz NIS-a, Rusi ne žure sa prodajom sopstvenog udela, a Srbija za sada odbija da nacionalizuje preduzeće prodato 2008. godine.

Upravo u tome, Zorana Mihajlović, nekadašnja ministarka energetike, vidi i neke pozitivne signale.

„Trampova administracija pokazala je i razumevanje budući da su sankcije, koje su još u decembru 2024. najvaljene u Bajdenovoj administraciji, dolaskom Trampa bile odlagane punih devet meseci.

„Poznato je da SAD ne funkcionišu na taj način, te je to već bio presedan, a nastao je upravo zbog kvalitetnih odnosa Vučića i Trampa i njegove administracije“, kaže ona.

Mihajlović je uverena da će se situacija oko američkih sankcija pozitivno razrešiti i upozorava da „ovo nisu sankcije Srbiji, već jednoj kompaniji koja je u ruskom vlasništvu“.

Ipak, i kao takve, za Edvarda P. Džozefa su mogućnost da se neke stvari trajno promene.

„Ovo je prilika da se Srbija konačno opredeli za sopstveni strateški pravac, a NIS bi mogao da bude deo toga.“

Ruski stub: Između nafte i municije

Kada je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, spoljna politika Srbije našla se u procepu.

S jedne strane, Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova, što je za Srbiju jedno od ključnih pitanja u odnosu sa drugim zemljama, pa ni Beograd nije mogao da prizna okupaciju ukrajinskih teritorija.

Gasni i naftni aranžmani sa Moskvom bili su suviše važni da bi se Srbija priključivala sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Država prema Putinovom režimu.

Život „u sredini“ omogućavalo je verbalno svrstavanje uz Moskvu, a humanitarno pomaganje Kijevu, koje je vremenom preraslo i u sve očigledniji izvoz oružja i municije za odbranu Ukrajine.

Poruke iz Moskve o bliskosti u stavovima i prijateljstvu prošarane su izveštajima ruskih obaveštajaca o srpskoj vojnoj pomoći Ukrajini i oštrim negativnim izjavama Marije Zaharove, portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova, o srpskoj politici i predsedniku.

Mihajlović, dugogodišnja članica Vlade Srbije, sada rusku politiku opisuje kao „one koji se diče da su naši prijatelji, a na prvom velikom ispitu su dokazali da ta tvrdnja nije realna“.

Zvanična Moskva ne žuri sa prodajom sopstvenog udela u srpskoj naftnoj kompaniji, čime se američke sankcije produžavaju, a Srbiji dodatno otežava nabavka nafte.

Edvard P. Džozef kaže da je želja Rusije da maksimalno iskoristi situaciju i što je duže moguće odloži bilo kakvu odluku.

„Ako bi bilo mirovnog sporazuma Ukrajine i Rusije, sankcije bi bile uklonjene, pa ne bi bilo potrebe da Rusi izlaze iz NIS-a.

„To bi im ostavilo mogućnost uticaja u Srbiji i mešanja u dalju konsolidaciju Balkana kao dela Evrope i evroatlantskog prostora.“

On dodaje da je za Rusiju ključno da novac od eventualne prodaje NIS-a ode pravo Gaspromu, a ne na blokirane ruske račune, što bi se desilo ako bi NIS kupila Srbija ili mađarska kompanija.

„Rusi ne mare da li je ovo važno ili teško pitanje za Srbiju – jednostavno, nije ih briga.

„Zbog toga Vučić mora da odluči šta će da uradi kad počne da ostaje bez nafte i onda će nacionalizacija biti neophodna, bez obzira šta Rusi kažu.“

Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije, poručio je ranije da nacionalizacija NIS-a nije moguća bez saglasnosti Moskve, a predsednik Srbije tvrdi da će Beograd do poslednjeg trenutka pokušavati da pronađe drugačije rešenje.

Evropski stub: ‘Za stolom’ ili ‘na meniju’

„Porodična fotografija“ evropskih i balkanskih lidera u Briselu imala je aktera manje: Srbija po prvi put ovog decembra nije želela da učestvuje na jednom ovakvom skupu.

Ljut zbog toga što EU ponovo nije donela odluku o otvaranju Klastera 3, grupe pregovaračkih tema o pridruživanju Srbije, predsednik Vučić rekao je da se Srbija neće priključiti razgovorima u Briselu.

„Bez obzira da li ste raspoloženi ili niste oko nekih odluka, trebalo bi da ste uvek za stolom.

„Jer postoji ona izreka: ako niste za stolom, onda ste na meniju“, kaže Ivan Vejvoda.

Dok Crna Gora i Albanija, ne bez poteškoća, napreduju u pregovorima sa EU, Srbija već tri godine ne ostvaruje nikakav napredak u procesu pridruživanja.

„Srbija je trebalo mnogo ranije da se opredeli da joj je strateški cilj članstvo u EU, što se svaki dan retorički ponavlja, ali se poslednje četiri godine ništa ozbiljno u tom pravcu nije uradilo sem smicalica oko izbornih zakona i izbora REM-a ili opadajućeg standarda demokratije na lokalnim izborima“, kaže Ivan Vejvoda.

Briselski izveštaji upućuju da je, iako neki od administrativnih kriterijuma u pregovorima jesu ispunjeni, Srbija sve dalje od Evrope.

Neuvođenje sankcija Rusiji, ali i odnos prema slobodi medija, pravima i zahtevima demonstranata, koji više od godinu dana traže odgovornost za smrt 16 ljudi i vanredne izbore, uzdrmali su evropski stub srpske spoljne politike.

Mađarska Viktora Orbana i Slovačka Roberta Fica ostale su dve jedine glasne članice u zahtevima da se put Srbije ka članstvu u EU ubrza i u postojećim okolnostima.

„Uvek je u EU bilo država koje su imale otvorene ruke za prijem Srbije, ali i onih drugih, koje su se iz raznih razloga tome suprotstavljale.

„Razlog za to nije pokušaj unutrašnje destabilizacije Srbije prethodnih godinu dana, kada je obučena i organizovana manjina građana pokušala da menja vlast na ulici, a ne demokratskim metodama“, navodi Zorana Mihajlović.

Ipak, jedno odsustvo sa porodične fotografije ne mora da se pretvori u trajnu poruku.

Bodo Veber smatra da će srpski predsednik nastaviti da šalje verbalne poruke privrženosti evrointegracijama.

„Ne verujem da je u pitanju trajni preokret jer bi to bio veliki rez gde bi se Vučić javno pozicionirao u onome što u unutrašnjoj politici uveliko radi.

„Na domaćem polju, on uveliko primenje autokratske neevropske metode, transformišući Srbiju tako da bude što dalja od EU“, smatra on.

Domaći temelj: ‘Gubitak utiska o nedodirljivosti’

Kriza u međunarodnim odnosima Srbije čvrsto je povezana sa unutrašnjom krizom izazvanom dugotrajnim protestima, smatra Edvard P. Džozef.

„Vučić i dalje ima bazu koja ga podržava, upravlja državnim aparatom i aparatom sile, mada je pitanje da li ima kontrolu nad svim njegovim segmentima.

„U priličnoj meri je izgubio mogućnost zastrašivanja, što doprinosi i gubitku utiska o nedodirljivosti“, kaže Džozef, koji je o stanju u Srbiji govorio i na sednici Komiteta za međunarodne odnose američkog Kongresa.

Veber kaže da međunarodne prilike ne moraju da budu ključne za slabljenje režima, već da su za to mnogo značajniji protesti u zemlji, iako nemaju epilog.

„Oni su ogolili slabosti Vučićevog režima koje on nije uspeo da primiri, a geostrateški problemi, poput potencijalne nestašice benzina ili sukobi sa Moskvom, čak i najtvrđim biračima pokazuju da nešto ne štima i da je lider poprilično oslabljen.

„U tome im tek otvara oči činjenica da jedan ‘mali’ Milorad Dodik iz Republike Srpske ima mnogo bolje odnose sa Amerikom nego Aleksandar Vučić.“

Ipak, uprkos svim izazovima, Zorana Mihajlović, koja je članica SNS bila od 2010. do 2023. godine, smatra da će zemlja pokušati da istraje na dosadašnjem kursu.

„Svaka promena, a posebno spoljne politike je proces i ništa se ne dešava preko noći.

„U odnosu na mnoga geopolitička pomeranja, previranja i rivalstva velikih, Srbija će primarno učiniti sve da sačuva sopstvene odnose i sa Zapadom i sa Istokom.“

Tako je, u jeku krize tri spoljnopolitička stuba, predsednik Vučić kao lek najavio put ka – četvrtom.

Iako je u Kini bio u septembru, novi najavljeni odlazak srpskog predsednika može biti samo „palijativni potez“ koji može ublažiti trenutni snažni utisak o stubovima koji ne stoje na čvrstom temelju.

Pogledajte video: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je u Kinu sa suprugom

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]