Ko je Reza Pahlavi, izgnani sin poslednjeg iranskog kralja

Reza Pahlavi, izgnani sin poslednjeg iranskog šaha (kralja), pozvao je pristalice da izađu na ulice i pridruže se talasu demonstracija koje su izbile u zemlji usled ekonomske krize.

Najstariji sin šaha kog je svrgnula islamska revolucija 1979. godine napisao je u poruci na društvenim mrežama da je skorašnji odziv bio „neviđen“ i da je primio izveštaje da je režim „duboko uplašen i da pokušava, još jednom, da ugasi internet“ kako bi zaustavi proteste.

Šta znamo o bivšem prestolonasledniku koji još jednom traži za sebe ulogu u oblikovanju budućnosti zemlje?

Odgajan od malena da nasledi iranski Paunov presto, Reza Pahlavi je prolazio obuku za pilota borbenog aviona u Sjedinjenim Američkim Državama kad je revolucija iz 1979. godine srušila monarhiju njegovog oca.

Pratio je izdaleka kako se njegov otac, Muhamed Reza Šah Pahlavi, koga su nekada podržavali zapadni saveznici, muči da pronađe utočište u drugoj zemlji i na kraju umire od raka u Egiptu.

Iznenadni gubitak moći ostavio je mladog prestolonaslednika i njegovu porodicu bez države, zavisne od sve manjeg kruga rojalista i sledbenika u egzilu.

U decenijama koje su usledile, tragedija je zadesila porodicu više nego jednom.

Njegova mlađa sestra i brat oboje su sebi oduzeli živote, ostavivši ga kao simboličnog poglavara dinastije koju su mnogi otpisali kao deo istorije.

Danas, u 65. godini, Reza Pahlavi još jednom traži za sebe ulogu u oblikovanju budućnosti ove zemlje.

U njegovom domu u mirnom predgrađu Vašingtona, pristalice ga opisuju kao skromnog i pristupačnog – redovnog posetioca lokalnih kafića, često u društvu supruge Jamin, bez vidljivog obezbeđenja.

Kad ga je 2022. godine jedan prolaznik pitao da li doživljava sebe kao lidera iranskog protestnog pokreta, on i Jasmin su navodno odgovorili uglas: „Promena mora doći iznutra.“

Prekretnica

Poslednjih godina, međutim, njegov ton je postao izričitiji.

Posle izraelskih vazdušnih napada 2025. godine u kojima je poginulo nekoliko viših iranskih generala, na konferenciji za štampu u Parizu, Pahlavi je rekao da je spreman da pomogne u vođenju prelazne vlade ako Islamska Republika bude pala.

U međuvremenu je izložio 100-dnevni plan za privremenu administraciju.

Pahlavi insistira da ova nova samouverenost potiče iz lekcija naučenih u egzilu i onoga što naziva „nedovršenom misijom“ njegovog oca.

„Ovde se ne radi o obnovi prošlosti, već o obezbeđivanju demokratske budućnosti za sve Irance“, rekao je novinarima u Parizu.

Kraljevski odgoj

Rođen u oktobru 1960. godine u Teheranu, Pahlavi je bio šahov jedini sin pošto u dva prethodna braka nije bilo muškog naslednika.

Odrastao je okružen privilegijama, obrazovan od privatnih učitelja i odmalena naučen da brani monarhiju.

Sa 17 godina, bio je poslat u Teksas da se obučava za pilota borbenog aviona.

Ali pre nego što je mogao da se vrati da služi, revolucija je srušila vladavinu njegovog oca.

Od tada, Pahlavi živi u Sjedinjenim Državama.

Studirao je političke nauke, oženio se sa Jasmin – advokatkinjom i zemljakinjom iransko-američkog porekla – i odgojio tri ćerke: Nur, Iman i Farah.

Polarizujuće nasleđe

U izgnanstvu, Pahlavi je postao moćan simbol monarhista.

Mnogi se prisećaju ere Pahlavija kao doba brze modernizacije i tešnjih veza sa Zapadom.

Drugi se sećaju vremena obeleženog cenzurom i zastrašujuće tajne policije Savak, korišćene za suzbijanje pobuna i poznate po kršenjima ljudskih prava.

Tokom godina, njegova popularnost unutar Irana je varirala.

Održao je 1980. godine simboličnu ceremoniju krunisanja u Kairu, proglasivši se šahom.

Iako je to imalo vrlo malo praktičnog uticaja, neki njegovi protivnici kažu da to podriva njegovu trenutnu poruku o demokratskoj reformi.

Više puta je pokušao da osnuje opozicione koalicije, među njima i Nacionalni savet Irana za slobodne izbore, pokrenut 2013. godine.

Većina je imala problema s unutrašnjim neslaganjima i ograničenim uticajem unutar Irana.

Za razliku od nekih izgnanih opozicionih grupa, Pahlavi je dosledno odbacivao nasilje i ograđivao se od oružanih frakcija kao što je Mudžahedin-e Kalk (MEK).

Više puta je pozivao na mirnu tranziciju i nacionalni referendum za odlučivanje o budućem političkom sistemu Irana.

Kontroverze u inostranstvu

Pahlavi je pridobio novu pažnju poslednjih godina.

Skandiranje „Reza šahu, blagoslovena ti bila duša“ – koje se odnosi na njegovog dedu – vratilo se tokom antivladinih protesta 2017. godine.

Ubistvo Mahse Amini u policijskom pritvoru 2022. godine rasplamsalo je demonstracije širom zemlje, vrativši ga u žižu svetske medijske javnosti.

Njegov pokušaj da ujedini iransku razjedinjenu opoziciju privukao je opreznu međunarodnu pažnju, ali na kraju nije uspeo da uzme maha.

Kritičari tvrde da on tek treba da izgradi nekakvu trajnu organizaciju ili nezavisnu medijsku kuću posle četiri decenije provedene u inostranstvu.

Kontroverzna poseta Izraelu 2023. godine dodatno je podelila javno mnjenje.

Pahlavi je prisustvovao memorijalnom obeležavanju Holokausta i sreo se sa premijerom Benjaminom Netanjahuom.

Neki Iranci su ovo doživeli kao pragmatični rad sa zajednicom; drugi su to videli kao otuđivanje iranskih arapskih i muslimanskih saveznika.

Posle skorašnjih izraelskih vazdušnih napada unutar Irana, suočio se sa teškim pitanjima.

BBC novinarka Lora Kensberg upitala ga je jednom da li podržava izraelske napade koji ugrožavaju živote civila.

Insistirao je da obični Iranci nisu mete i rekao da će „sve što oslabljuje režim“ pozdraviti mnogi unutar Irana.

Ovakvi komentari pokrenuli su žučnu raspravu.

Nenapisana budućnost

Danas, Pahlavi ne predstavlja sebe kao budućeg kralja, već kao predvodnika nacionalnog pomirenja.

On kaže da želi da pomogne u usmeravanju Irana ka slobodnim izborima, vladavini zakona i jednakim pravima za žene – istovremeno prepuštajući krajnju odluku o povratku monarhije ili osnivanju republike nacionalnom referendumu.

Njegove pristalice ga vide kao jedinu opozicionu ličnost dovoljno prepoznatljivog imena i dugogodišnje posvećenosti mirnoj promeni.

Kritičari ističu da je i dalje suviše zavistan od strane podrške i dovode u pitanju da li su Iranci unutar zemlje, umorni od decenija političkih previranja, spremni da veruju izgnanom vođi.

I dok ga iranska vlada predstavlja kao pretnju, nemoguće je izmeriti njegovu pravu podršku bez otvorenog političkog prostora i kredibilnih anketa.

Neki Iranci i dalje duboko poštuju njegovo porodično ime; drugi se plaše zamene jednog neizabranog vladara drugim, čak i pod demokratskom maskom.

Telo Pahlavijevog oca ostaje sahranjeno u Kairu, čekajući ono što se lojalisti nadaju da će jednog dana biti simboličan povratak u Iran.

Da li će izgnani prestolonaslednik dočekati taj dan – ili slobodni Iran – ostaje jedno od mnogih pitanja bez odgovora o naciji koja se i dalje rve sa vlastitom prošlošću.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ko je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei i koliko je uticajna njegova porodica
• „Iran bez kralja ne valja“: Zašto neki Iranci sada traže oproštaj od izgnane carice
• Pramen kose i talas besa: Šta se stvarno promenilo u Iranu posle protesta ‘Žena, život, sloboda’
• Kakav je bio život žena u Iranu pre Islamske revolucije
• Putovanje avionom koji je pokrenuo iransku revoluciju
• Zašto je Iran nazvao Albaniju „đavolskom zemljom“