Stanovnici Kosova ispraćaju 2025. godinu izlaskom na birališta.

Ponovo se održavaju parlamentarni izbori, ali vanredni, jer vladajuća stranka Samoopredeljenje, Aljbina Kurtija, premijera u tehničkom mandatu, nije uspela da obezbedi većinu uprkos najvećem broju osvojenih glasova u februaru.

Tačno u 7.00 časova jutros otvorena su biračka mesta širom Kosova.

Predsednik Centralni izborne komisije (CIK) Krešnik Radonjići je bio prvi koji je glasao na glasačkom centru u Osnovnoj školi „Prizrenska liga“ u Peći, čime je otvoreno glasanje.

Centralna izborna komisija Kosova je objavila danas da je do 15 časova na vanrednim parlamentarnim izborima glasalo 572.723 glasača, odnosno 28,65 odsto.

U trci za 120 mesta poslanika, 100 iz redova Albanaca, 10 iz redova Srba i 10 iz drugih manjinskih zajednica koje živa na Kosovu, učestvuju 24 politička subjekta, od toga 18 stranaka, tri koalicije, dve građanske inicijative i jedan nezavisan kandidat. Takmiči se ukupno 1.180 kandidata za poslanike.

Pravo glasanja na ovim izborima ima 2.076.290 registrovanih birača, od toga 1.999.205 birača koji glasaju na biračkim mestima na Kosovu i 77.085 koji su registrovani za glasanje poštom van Kosova, iz dijaspore.

Glasa će se na 948 biračkih centara, sa 2.614 biračkih mesta na celoj teritoriji Kosova. Od toga je 910 centara sa 2.557 biračkih mesta za redovno glasanje, a 38 centara, po jedan za svaku opštinu na Kosovu, sa 57 biračkih mesta za uslovno glasanje.

Na glasačkom listiću su samo tri političke opcije srpskih predstavnika.

Izbori se održavaju u polarizovanoj atmosferi praćenoj višemesečnom političkom krizom.

„Ne vidi se veliki optimizam za 2026. i sve zavisi od rezultata izbora, koje niko ne može da predvidi“, izjavio je ranije Iljir Deda, politički savetnik za BBC na srpskom.

Predizborni plakati za kosovske izbore — Posle deset meseci, stanovnici Kosova izlaze ponovo na izbore

Kosovo rizikuje da izgubi pristup međunarodnim kreditima u vrednosti većoj od milijardu dolara ukoliko ne bude formirana nova administracija.

Takođe je bilo suočeno sa sankcijama Evropske unije zbog tretmana srpske manjine na severu, iako se očekuje da one budu ukinute.

Dve druge glavne stranke – Demokratska partija Kosova (DPK) i Demokratski savez Kosova (DSK) – optužile su Kurtija za korupciju zbog obećanja o davanju pomoći penzionerima i porodicama sa malom decom.

„Kosovo je loše vođeno. Cene su porasle za 40 do 50 procenata, struja je poskupela, dok su plate i penzije ostale gotovo nepromenjene. To će se promeniti sa vladom DPK,“ obećao je lider DPK Bedri Hamza, a prenosi agencija AFP.

„Razvojni projekti nikada nisu napredovali zbog loših političkih odluka,“ i „inflacija je pojela prihode,“ ponovio je Ljumir Abdidžiku, kandidat DSK.

On je kritikovao Kurtijevu tvrdu politiku prema srpskoj manjini, koju su osudili i saveznici, uključujući Sjedinjene Američke Države.

„Izgubili smo saveznike, izgubili smo poverenje međunarodne zajednice, institucije su blokirane,“ optužio je Abdidžiku.

Skoro 18 godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]