U nameri da spusti napetosti oko ukrajinske krize, francuski predsednik Emanuel Makron najpre je u Moskvi razgovarao sa šefom ruske države Vladimirom Putinom i izjavio da će naredni dani biti ključni za deeskalaciju.
Putin je nagovestio da je postignut napredak tokom prvog susreta u Moskvi sa nekim liderom sa Zapada otkako su ruske trupe stacionirane na granici sa Ukrajinom.
Iako Zapada strahuje od mogućeg napada Rusije na Ukrajinu, a neki američki izvori tvrde da je Rusija okupila 70 odsto vojnih snaga potrebnih za invaziju u punom obimu, Kremlj to poriče.
U ponedeljak, posle sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Vašingtonu, američki predsednik Džo Bajden zapretio je da će zatvoriti ključni ruski gasovod do Nemačke ako Moskva izvrši invaziju na Ukrajinu.
Britanski premijer Boris Džonson takođe je izrazio podršku sankcijama. Pišući u utorak u listu Tajms, on je dodao da Velika Britanija razmatra raspoređivanje lovaca Kraljevskog vazduhoplovstva (RAF) i ratnih brodova Kraljevske mornarice u regionu.
Zapadne zemlje su već odbile mnoge zahteve Moskve, a jedan od glavnih je da Ukrajinu ne postane članica NATO i da vojna alijansa smanji prisustvo u istočnoj Evropi.
Umesto toga, oni su predložili druge oblasti pregovora, na primer razgovore o smanjenju nuklearnog oružja.
- Kako ćemo znati da li je izbio rat u Ukrajini
- Ukrajinska kriza: Kina stala uz Rusiju – NATO ne treba da se širi na istok
- Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
„Hoćete da Francuska ratuje protiv Rusije?“
Makron je u Moskvi rekao da veruje da je sporazum o izbegavanju rata u Ukrajini moguć i da je legitimno da Rusija iznese sopstvenu zabrinutost za bezbednost.
Posle petočasovnog razgovora i večere sa Putinom, koja je uključivala specijalitet od mesa irvasa sa slatkim krompirom i kupinama, Makron je novinarima rekao da će naredni dani biti „odlučujući“ i „zahtevati intenzivne razgovore koje ćemo zajedno voditi“.
Ruski predsednik je rekao da bi neki Makronovi predlozi „mogli da budu osnova za dalje zajedničke korake“, navodeći da je o njima „verovatno još rano govoriti“.
Njih dvojica će ponovo razgovarati nakon što francuski predsednik u utorak u Kijevu bude razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.
Putin je kasnije ponovio ranija upozorenja da bi Evropa mogla da bude uvučena u veliki sukob, ukoliko se Ukrajina pridruži zapadnom vojnom savezu NATO i pokuša da vrati Krim – koji je Rusija anektirala pre osam godina.
„Hoćete da Francuska ratuje protiv Rusije?“, upitao je francuske novinare.
„To će se desiti. I neće biti pobednika.“
Uoči odlaska u mirovnu misiju na istok Evrope, Makron je pozvao na uspostavljanje „nove ravnoteže“ kako bi zaštitio evropske države i umirio Rusiju.
Ponovio je da se o suverenitetu Ukrajine ne raspravlja.
Makron je za list Žurnal di Dimanš rekao da cilj Rusije „nije Ukrajina, već pojašnjenje pravila… sa NATO-om i EU“.
On je rekao da se nada da će njegov razgovor sa ruskim predsednikom biti dovoljan da spreči vojni sukob i da veruje da će Putin biti otvoren za razgovore o širim pitanjima.
Makron, koji je u nedelju takođe razgovarao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, kaže i da ne očekuje od Moskve da preduzme jednostrane akcije i dodaje da Rusija ima pravo da iznese sopstvenu zabrinutost.
Ali on je rekao da uspostavljanje dijaloga sa Rusijom ne može „proći slabljenjem bilo koje evropske države“.
„Moramo da zaštitimo našu evropsku braću tako što ćemo predložiti novu ravnotežu koja bi mogla da sačuva njihov suverenitet i mir“, rekao je on.
„To se mora učiniti uz poštovanje Rusije i razumevanja savremenih trauma ovog velikog naroda i velike nacije“, poruka je francuskog predsednika.
- Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
- Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
- Zašto Nemačka ne šalje oružje Ukrajini
Dok Makron pokušava da smiri napetosti tamo gde je i najtoplije, na drugom kraju sveta, nemački kancelar Olaf Šolc je u Vašingtonu rekao da su Nemačka i Amerika „najbliži saveznici i da intenzivno rade zajedno“.
„Radimo u korak na daljem odvraćanju ruske agresije u Evropi“, kao i na rešavanju „izazova koje postavlja Kina“, rekao je Bajden posle sastanka.
Šolc – p rvoj zvaničnoj poseti Vašington otkako je postao kancelar i pod kritikama zbog odgovora na ukrajinsku krizu – dodao je da su SAD i Nemačka „apsolutno ujedinjene“ u vezi sa sankcijama Rusiji ako ona napadne Ukrajinu, rekavši da ćemo „povući iste poteze koji će biti veoma, veoma teški za Rusiju“.
Međutim, on je bio dvosmisleniji u vezi sa gasovodom Severni tokom 2 od američkog predsednika, koji je rekao da će SAD „staviti tačku“ na kontroverzni gasovod „ako Rusija izvrši invaziju“.
Odgovarajući na pitanje kako bi to uradio, Bajden nije dao detalje, već je samo rekao: „Obećavam vam da ćemo to moći da uradimo“.
Izgradnja gasovoda Severni tok 2 dužine 1.225 kilometara trajala je pet godina i koštala je 11 milijardi dolara.
Gasovod još nije počeo da radi, jer su nemački organi u novembru ocenili da nije u skladu sa nemačkim zakonom i suspendovali njegovo puštanje u rad.
- Severni tok 2 – kompromis Amerike sa Nemačkom i ustupak Moskvi
- Putin: Nećemo američke rakete pred našim vratima – Rusija nije kriva za gasnu krizu
- Da li je Rusija zaista odgovorna za gasnu krizu u Evropi
U nedelju su američki zvaničnici rekli da je Rusija rasporedila oko 70 odsto vojnih snaga potrebnih za potpunu invaziju Ukrajine.
Očekuje se da se sredinom februara zemlja zaledi i stvrdne, što će Moskvi omogućiti da dovede još teškog naoružanja, navode neimenovani zvaničnici.
Američki zvaničnici nisu pružili dokaz za ove tvrdnje.
Kažu da su informacije dobijene obaveštajnim radom, ali nisu mogli otkrivali detalje zbog osetljivosti, prenose američki mediji.
Zvaničnici takođe kažu da ne znaju da li se ruski predsednik odlučio na takav korak, dodajući da je diplomatsko rešenje i dalje moguće.
Govoreći pod uslovom anonimnosti, dvoje američkih zvaničnika za Rojters navode da će vremenski uslovi pružiti mogućnost da Rusija dovede još vojne opreme između 15. februara i kraja marta.
Prema izveštajima, zvaničnici upozoravaju da bi ruska invazija Ukrajine mogla da dovede do smrti 50.000 civila.
Procenjuju i da bi napad doveo do pada ukrajinskog glavnog grada Kijeva u roku od nekoliko dana, što bi izazvalo izbegličku krizu u Evropi sa milionima ljudi u begu od rata.
Dodatne američke snage stigle su u Prag, kao deo plana za povećanje NATO snaga u regionu.
Prva grupa vojnika stigla je na jugoistok zemlje u subotu.
Iz Bajdenove administracije pre nekoliko dana je najavljeno da će poslati dodatnih 3.000 trupa u Istočnu Evropu.
Moskva tvrdi da je trupe rasporedila u tom regionu za potrebe vojnih vežbi, ali Ukrajina i njeni zapadni saveznici zabrinuti su da Kremlj planira napad.
Do novih napetosti na istoku Evrope je došlo gotovo osam godina od ruske aneksije Krima, južnog ukrajinskog poluostrva, i podrške koju je Moskva pružala krvavoj pobuni u regionu istočnog Donbasa.
Moskva optužuje ukrajinsku vladu da nije primenila Sporazum iz Minska – međunarodni dogovor za uspostavljanje mira na istoku, gde pobunjenici koje podržava Rusija kontrolišu veliki deo teritorije i gde je najmanje 14.000 ljudi ubijeno od 2014. godine.
Rusija insistira na tome da Ukrajini ne treba da se dozvoli članstvo u NATO.
Rivalitet između Rusije i Amerike, koje i dalje imaju najveći nuklearni arsenal na svetu, potiče još iz vremena Hladnog rata, kada je Ukrajina bila važan deo komunističkog Sovjetskog saveza.
Pogledajte video o ukrajinskim dobrovoljcima
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
