Francuski predsednik Emanuel Makron veruje da je sporazum o izbegavanju rata u Ukrajini moguć i da je legitimno da Rusija iznese sopstvenu zabrinutost za bezbednost.
Uoči razgovora u Moskvi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u ponedeljak, on je pozvao na uspostavljanje „nove ravnoteže“ kako bi zaštitio evropske države i umirio Rusiju.
Ponovio je da se o suverenitetu Ukrajine ne raspravlja.
Rusija je nagomilala trupe na granici Ukrajine, ali poriče da planira invaziju.
Moskva je postavila niz zahteva, a jedan od najvažnijih je da Ukrajina ne postane članica NATO i da vojna alijansa smanji prisustvo u istočnoj Evropi.
Zapadne zemlje su to odbacile, umesto toga predlažući druge oblasti pregovora, na primer razgovore o smanjenju nuklearnog naoružanja.
- Kako ćemo znati da li je izbio rat u Ukrajini
- Ukrajinska kriza: Kina stala uz Rusiju – NATO ne treba da se širi na istok
- Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
Makron je za list Žurnal di Dimanš rekao da cilj Rusije „nije Ukrajina, već pojašnjenje pravila… sa NATO-om i EU“.
On je rekao da se nada da će njegov razgovor sa ruskim predsednikom biti dovoljan da spreči vojni sukob i da veruje da će Putin biti otvoren za razgovore o širim pitanjima.
Makron, koji je u nedelju takođe razgovarao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, kaže i da ne očekuje od Moskve da preduzme jednostrane akcije i dodaje da Rusija ima pravo da iznese sopstvenu zabrinutost.
Ali on je rekao da uspostavljanje dijaloga sa Rusijom ne može „proći slabljenjem bilo koje evropske države“.
„Moramo da zaštitimo našu evropsku braću tako što ćemo predložiti novu ravnotežu koja bi mogla da sačuva njihov suverenitet i mir“, rekao je on.
„To se mora učiniti uz poštovanje Rusije i razumevanja savremenih trauma ovog velikog naroda i velike nacije“, poruka je francuskog predsednika.
U nedelju su američki zvaničnici rekli da je Rusija rasporedila oko 70 odsto vojnih snaga potrebnih za potpunu invaziju Ukrajine.
Očekuje se da se sredinom februara zemlja zaledi i stvrdne, što će Moskvi omogućiti da dovede još teškog naoružanja, navode neimenovani zvaničnici.
Američki zvaničnici nisu pružili dokaz za ove tvrdnje.
- Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
- Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
- Zašto Nemačka ne šalje oružje Ukrajini
Kažu da su informacije dobijene obaveštajnim radom, ali nisu mogli otkrivali detalje zbog osetljivosti, prenose američki mediji.
Zvaničnici takođe kažu da ne znaju da li se ruski predsednik odlučio na takav korak, dodajući da je diplomatsko rešenje i dalje moguće.
Govoreći pod uslovom anonimnosti, dvoje američkih zvaničnika za Rojters navode da će vremenski uslovi pružiti mogućnost da Rusija dovede još vojne opreme između 15. februara i kraja marta.
Prema izveštajima, zvaničnici upozoravaju da bi ruska invazija Ukrajine mogla da dovede do smrti 50.000 civila.
Procenjuju i da bi napad doveo do pada ukrajinskog glavnog grada Kijeva u roku od nekoliko dana, što bi izazvalo izbegličku krizu u Evropi sa milionima ljudi u begu od rata.
Dodatne američke snage stigle su u Prag, kao deo plana za povećanje NATO snaga u regionu.
Prva grupa vojnika stigla je na jugoistok zemlje u subotu.
Iz administracije predsednika Bajdena najavljeno je pre nekoliko dana da će poslati dodatnih 3.000 trupa u Istočnu Evropu.
Moskva tvrdi da je trupe rasporedila u tom regionu za potrebe vojnih vežbi, ali Ukrajina i njeni zapadni saveznici zabrinuti su da Kremlj planira napad.
Do novih napetosti na istoku Evrope je došlo gotovo osam godina od ruske aneksije Krima, južnog ukrajinskog poluostrva, i podrške koju je Moskva pružala krvavoj pobuni u regionu istočnog Donbasa.
Moskva optužuje ukrajinsku vladu da nije primenila Sporazum iz Minska – međunarodni dogovor za uspostavljanje mira na istoku, gde pobunjenici koje podržava Rusija kontrolišu veliki deo teritorije i gde je najmanje 14.000 ljudi ubijeno od 2014. godine.
Rusija insistira na tome da Ukrajini ne treba da se dozvoli članstvo u NATO.
Rivalitet između Rusije i Amerike, koje i dalje imaju najveći nuklearni arsenal na svetu, potiče još iz vremena Hladnog rata, kada je Ukrajina bila važan deo komunističkog Sovjetskog saveza.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
