Kriza u Venecueli i Srbi: Maduro, Gvaido, kralj Petar, sarme i vanilice

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Divan tekst.Bravo!

2. Pisao je Aleksis de Tokvil još u prvoj polovini 19.veka o Latinskoj Americi i njenim narodima koji stalno iz anarhije prelaze u diktaturu i obrnuto, pa uvidevši da je to izgleda neminovnost preporučivao, teška srca, diktaturu. Osnovni problem L.Amerike je isuviše raznoliko stanovništvo da bi se stvorila kohezija i osećaj zajedništva, a mešanjem svih tih naroda stvari se ne popravljaju, naprotiv. Postoji u L.Americi gvozdeni zakon koji kaže da što je u nekoj od tih država viši procenat belog stanovništva to je ta država stabilnija, uređenija, razvijenija. Takvi primeri su Urugvaj, Čile i Argentina, a i u Srednjoj Americi imamo primer solidno uređene države Kostarike koju hvali čak i jedan Dž.Štiglic, ali naravno neće da kaže da ta država, nekim spletom okolnosti, ima najveći procenat belog stanovništva. Slično je i u Brazilu gde postoje tri male države na jugu te zemlje koje imaju natprosečno viši procenat belog stanovništva , one su ekonomski najrazvijenije, najstabilnije, sa najnižim procentom kriminala, veoma urednom naplatom poreza….Slično je i gde dođu Japanci, Korejci, izvozi se red, stabilnost, dolazak drugih naroda u masi znači nestabilnost, haotičnost..

   1. Pa otkud svi ti ,drugi’ narodi koji nisu ni beli ni zuti tu? Ne znam, sigurno ima nesto otezavajuce u konstantnom zivotu na 40C +. Vec malo juznije, npr u Botsvani su uspeli da amortizuju white man’s burden, da odaberu sta je okej a sta nije a suocili su se sa ekipom koja je do gotovo incestuoznosti etnicki homogene holandse Bure trpala u koncentracione logore.