‘Labubumanija’: Kineski proizvođač lutaka očekuje vrtoglavi rast prihoda

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ima jedna neuporedivo važnija lutka. Nasilje i Bobo lutka -1961.Albert Banduro. Kod nas je primetno odsustvom znanja (u teorijama i praksi) o dobro utemeljenoj kognitivnoj psihologiji Alberta Bandura koja ima veliku eksplanatornu vrednost – veću od teorija biheviorizma i drugih. Radi se o četvrtom najcitiranijem psiholog svih vremena (posle Skinera, Frojda, Pijažea) i jedan je od najcitiranijih autora u humanističkim i društvenim naukama. U eksperimentu sa Bobo lutkom demonstriorao je da se agresivno ponašanje uči. Pokazao je prvoj grupi dece snimak na kojoj je žena tukla i vređala Bobo lutku; druga grupa dece nije videla taj snimak. Kada su kasnije deca iz preve grupe bila u toj istoj prostoriji ona su oponašala ponašanje žene udarala su i veđala Bobo lutku; deca iz druge grupe to nisu radila. Ovo je dovelo u pitanje istinitost Skinerovog biheviorizma. Bilo je to rađanje kognitivne psihologije koja je nadgradila – uparivanje stimulansa – sa našim unutrašnjim i društvenim fenomenima. Mi smo kognitivna bića, učimo iz društvenih matrica, posmatranjem, imitacijom,…, modeliranjem, u stanju smo da svoje kratkoročne stimulanse zamenimo dugoročnim. Naše političko, medisko i svako drugo društveno ponašanje 35 godina opsednuto je agresijom, mržnjom pa smo to već preneli na 2 generacije naše dece – prolazimo 35 godina non stop na, semaforima kognitivne psihologije, na crveno svetlo. I nikom ništa.