Lando Noris slavi sa timom Meklarena prvu šampionsku titulu u Formuli jedan — Lando Noris je postao svetski šampion sa dva boda više od Maksa Verštapena

Adrenalin je počeo da nestaje, ali euforija zbog osvajanja svetske titule je i dalje bila veoma prisutna.

Lando Noris je bio raspoložen za razmišljanje dok je govorio o tome šta je za njega značilo ostvarivanje životne ambicije.

„Jednostavno sam pobedio na moj način“, rekao je vozač Meklarena.

„Srećan sam što sam mogao da izađem i budem svoj.

„Osećam se kao da sam upravo uspeo da pobedim onako kako sam želeo.

„Ne pokušavajući da budem agresivan kao Maks (Ferštapen) ili snažan kao što su drugi šampioni možda bili u prošlosti – šta god to bilo.

„Moj stil je da jednostavno pokušavam da budem dobra osoba i dobar član tima.“

Dvadesetšestogodišnji Britanac je mnogo pričao pošto je izašao iz bolida u Abu Dabiju, gde mu je treće mesto u završnoj trci sezone 2025. osiguralo da pobedi Verstapena u šampionatu sa dva poena prednosti.

Takva su pravila u Formuli 1, gde vozači moraju da ispune medijske obaveze pre nego što počnu da slave uspeh.

Među hiljadama reči koje je Noris izgovorio, ove su najprikladnije opisale sezonu koja je na mnogo načina odražavala njegov put do vrha.

Nije bilo lako. Bilo je prepreka na putu.

Neki čak smatraju da bi Ferštapen iz Red Bula bio dostojniji šampion, s obzirom na njegov povratak u poslednjoj trećini sezone.

Noris je prebrodio težak period na početku sezone i uhvatio je zamah sve do konačnog uspeha u Abu Dabiju, u trci koja je, iako napeta, uvek delovala kao da sve ima pod kontrolom.

Pošto je proslavio uspeh na podijumu, gde su ga pobednik trke Ferštapen i njegov timski kolega Oskar Pjastri polili šampanjcem, gotovo da je moglo da se oseti kako Noris u realnom vremenu shvata šta je postigao i kako.

Bilo je nekih veoma dirljivih komentara o tome koliko mu je značilo što je usrećio toliko ljudi koji su mu bili važni, posebno roditelje i kolege u Maklarenu.

„Ponosan sam, ali ne zato što ću se sutra probuditi i reći: ‘Pobedio sam sve’“, rekao je.

„Nisam ponosan zato što mogu samo da kažem da sam svetski šampion, već zato što osećam da sam usrećio mnogo ljudi.“

I dok je pričao, počeo je da se ‘otvara’ o tome ko je, o odlučnosti da bude veran sebi i o želji da bude otvoren o vlastitim osećanjima, čak i onim teškim, osobini zbog koje je s vremena na vreme kritikovan.

„Da li sam mogao da izađem i da više budem ta osoba kakva verovatno želite da budem ponekad? Mogao sam“, rekao je.

„Ostao sam pribran, držao se po strani, usredsredio se na sebe i izvukao sam maksimum iz toga kakav sam.“

‘Borbe su se pretvorile u snagu’

Noris je počeo sezonu kao favorit, posle Meklarenovog snažnog završetka 2024, ali je posle pobede u prvoj trci, prošao kroz težak period i Pjastri je preuzeo vođstvo na tabeli.

Noris nije bio ‘spojen’ sa automobilom, teško mu je bilo da oseti prednju osovinu kada je pokušavao da je dovede do gornje granice brzine u kvalifikacijama.

To je dovelo do grešaka – čak i velikog sudara u Saudijskoj Arabiji – i kada u modernoj Formuli 1 startujete trku iza nekog, obično i završite iza njega.

Ali i Meklaren i on su radili na tome.

Tim je smislio podešavanje prednjih amortizera da se poboljša osećaj.

Bila je to sitnica.

Napravila je malu razliku, jedva primetnu.

Odatle se polako poboljšavao, počeo da hvata zamah, ali više se radilo o onome iza kulisa.

Znao je u čemu treba da bude bolji i radio je na tome, na prilagođavanju automobilu, na tome da se ne uznemirava što se oseća malo drugačije od onoga što je želeo.

Bio je to mentalni pristup koliko i promena u vožnji, i polako je počelo da pravi razliku.

Počelo je pošto sam loše vozio u drugoj, trećoj, četvrtoj, petoj i šestoj trci“, rekao je.

„Ili svakako kada sam bio u fazonu: ‘U redu, moj način ne funkcioniše. Moram drugačije da razumem stvari. Moram da razgovaram sa više ljudi. Moram da razumem šta mislim i zašto to mislim.

„Zašto ovo radim? Zašto postajem napet u kvalifikacijama? Zašto donosim odluke koje donosim?’ Šta god da je“, opisao je Noris.

Problem, dodao je, nije bio u brzini, jer je ona bila tu, već da je bilo važno da „pokuša da razume stvari na dubljem nivou.“

„Borbe su se pretvorile u snagu.

„Da nije bilo tih borbi na početku, a zatim slabosti na kraju, da li bih shvatio te stvari tako brzo? Verovatno ne.“

Posle Velike nagrade Holandije krajem avgusta, zaostajao je 34 boda za Pjastrijem, a do kraja sezone ostalo je još samo devet trka.

Tada je počeo niz neverovatnih rezultata koji će ga odvesti do titule.

Međutim, iako je spolja izgledalo da ga je ta situacija rasteretila i omogućila mu da samo „pusti kočnice“, on kaže da je zapravo bilo suprotno.

„Ne, nije me to opustilo, niti sam pomislio ‘nemam šta da izgubim’.

„Trideset četiri boda (zaostatka) protiv momka koji ima isti bolid i koji je neverovatan vozač – jednostavno sam morao da podignem nivo svega.

„Šta radim van staze, s kim, morao sam da više ljudi uključim u taj proces, da radim više, da budem više na simulatoru, da menjam pristupe, promenim stil vožnje, da kopam dublje, da otključam neke svoje ideje.“

Pokušavao je, kako kaže, da sve radi i shvati „brže, naprednije nego ikada ranije.“

„Nivo vozača u Formuli 1 danas je toliko visok da je jedini način da ostaneš u trci za vrh – da se stalno razvijaš“, kaže Andrea Stela, šef Meklarena.

„Kad pogledam Landa, mnogo toga mu je prošle godine izmaklo iz ruku, čak i ako borba tada nije vođena do poslednje trke.“

Noris je ove sezone, smatra, podigao sopstveni osećaj i bio u uverenju da može da se bori protiv Maksa Ferštapena.

„Ove sezone dogodila se još jedna bitna prekretnica – način na koji je Lando odgovorio na teškoće sa početka sezone.

„Tada je počeo proces koji je obuhvatao lični razvoj, profesionalni, vozački, trkački.

„Posebno mi je drago što je Lando uspeo da kapitalizuje sve to, jer takvu količinu rada, broj uključenih ljudi i brzinu napretka baš i ne viđam često“.

Za Zaka Brauna, izvršnog direktora Meklarena, ovo je bio i lični i profesionalni uspeh.

Menadžerski je bio uz Norisa još kada je novi šampion Formule 1 imao samo 14 godina.

Pratio ga je kroz juniorske kategorije i doveo u Meklaren.

„Sećam se kad je bio otprilike ovoliki“, rekao je, pokazujući rukom.

„Ljudi koji ga okružuju uradili su sjajan posao da od njega naprave zrelog svetskog šampiona kakav je danas.

„To je veliko postignuće, ispunjavajuće.“

‘Propustila sam Landovo odrastanje’

Međutim, Norisova porodica morala je da istrpi mnogo odricanja.

„Preplavljeno, emotivno iscrpljujuće“, rekla je njegova majka Ciska za BBC posle trke.

„Ali bili smo uz Landa u dobrim i lošim trenucima. Uvek smo bili tu, ovo je za njega ispunjenje sna.“

Nikada nisu želeli da „guraju decu bilo gde“, sama su birala čime žele da se bave i u tome su ih podržavali, ističe.

„I to nosi žrtve, jer su devojčice i dečaci odrastali gotovo odvojeno – kao brodovi koji se mimoilaze noću, izabrali su njihov put i mi smo to podržali.

Ima i to cenu – propustila je Landovo odrastanje, dodaje.

„Kad je imao osam godina, počeo je da se takmiči i putovao je svuda – Adam (Landov otac) je stalno bio uz njega, a meni je užasno nedostajao.

„I dalje mi nedostaje. Ne viđam ga često.

„Može da radi šta god želi. Odrastao je čovek, a poslednjih šest meseci mnogo se promenio – postao je mentalno jači.“

Kada je završavao obraćanje posle trke, Noris se i dalje osvrtao na teškoće koje je prošao i na to kako su mu pomogle da preokrene sezonu i dođe do konačnog uspeha.

„Ako pogledam na prvu polovinu sezone, nije baš bilo najimpresivnije“, rekao je.

„Sigurno je bilo trenutaka kada sam grešio, donosio loše odluke, pravio propuste.

„Ali način na koji sam uspeo sve to da preokrenem, i da imam ovakvu drugu polovinu sezone, to me čini veoma ponosnim.

„Uspeo sam da demantujem samog sebe, to me jako raduje.“