Ljudi ili veštačka inteligencija: Kako da znate s kim pričate

Umete li da razlikujete s kim pričate – sa drugim ljudskim bićem ili veštačkom inteligencijom (AI)?

Ovo je dugo bilo jedno od pitanja postavljanih kad se procenjuje koliko su kompjuteri inteligentni.

Potiče iz testa engleskog matematičara i kompjuterskog naučnika Alana Tjuringa, koji je 1950. prvi put filozofsku misao o mašinskoj inteligenciji pretvorio u empirijski test.

Prema njemu, ako je kompjutersko ponašanje nerazaznatljivo od ljudskog, onda se smatra da ispoljava „inteligentno ponašanje“.

Ali kad je četbot AI 2014. prvi put položio taj test, umesto da to predstavi prekretnicu – izazvalo je kontroverzu.

Igra imitacije

Tjuringov test je igra imitacije u kojoj neko tekstom razgovara sa drugim ljudskim bićem i kompjuterom.

Može da postavlja koja god pitanja želi, pre nego što presudi ko je čovek, a ko mašina.

„Tjuring je rekao da ako ljudi ne mogu pouzdano da razlikuju ljude i mašine, onda ne bismo imali osnova da tvrdimo da ljudi umeju da razmišljaju, a mašine ne“, kaže Kameron Džons, docent psihologije na Univerzitetu Stouni Bruk u Njujorku.

Tjuring je smatrao da će 2000. kompjuteri posle pet minuta ispitivanja – makar u 30 odsto slučajeva – moći da prođu kao ljudi.

‘Nije igrao fer’

Četbot veštačke inteligencije po imenu Judžin Gustman je 2014. uspeo da na Tjuringovom testu ubedi 33 odsto sudija da je čovek.

Time je prešao prag koji su postavili organizatori takmičenja.

Komunicirajući na engleskom, preuzeo je ličnost 13-godišnjeg Ukrajinca.

Markus Pentser, filozof i gostujući predavač na Univerzitetu RVTH u nemačkom Ahenu, rekao je tada da „nije igrao fer“.

„Nedostaci kod četbota donekle se poklapaju sa nedostacima u govoru na engleskom jeziku ukrajinskog tinejdžera“, tvrdio je on.

Od tada su, navodno, naprednije alatke prolazile Tjuringov test.

U studiji objavljenoj početkom 2025, Džons je utvrdio da je ČetGPT 4.5 OpenAI-ja bio ocenjen kao čovek 73 odsto vremena – češće nego ljudski ekvivalent.

Metina Lama 3.1 bila je ocenjena kao čovek 56 odsto vremena.

„Mislim da je teško tvrditi da modeli nisu prošli test imajući u vidu da ih ocenjuju kao ljude značajno češće od samih ljudi“, kaže Džons.

Ali neki ostaju skeptični da li to dokazuje da kompjuteri zaista umeju da misle.

• Može li četbot zaista da bude drug vašem detetu
• ‘Nekad je teško prepoznati ko je napisao sastav, učenik ili veštačka inteligencija’
• Robot ili čovek: Ko bolje rešava zagonetke

Argument kineske sobe

Filozof Džon Sirl je 1980. predložio misaoni eksperiment Argument kineske sobe.

On glasi ovako: Englez koji ne razume kineski zaključan je u sobi u kojoj su i kineski karakteri i instrukcije na engleskom kako da koristi kinesko pismo.

Ljudi koji nisu u sobi mu doturaju ceduljice sa pitanjima napisanim na kineskom, a on koristi engleske instrukcije da formira odgovore, takođe na kineskom.

Za ljude spolja, to bi izgledalo kao da on govori kineski, ali on zapravo ne razume šta govori.

Neki tvrde da isto može da se kaže za kompjutere, koji su naprosto samo programirani da daju odgovarajuće odgovore.

• Kako da znate da gledate video nastao pomoću veštačke inteligencije
• Kako izvući najviše iz veštačke inteligencije: Četiri pitanja za vas
• Kako da prepoznate da li je vaš novi omiljeni izvođač stvaran

„Iako Tjuringov test tvrdi da može da identifikuje inteligenciju, on uglavnom pokušava da identifikuje da li mašina ume da oponaša ljude dovoljno dobro“, kaže Džordž Mapuras, softverski inženjer iz Kalifornije, koji je osmislio alternativu Tjuringovom testu.

Da bi to ilustrovao, naveo je primer.

„Možete da otvorite bilo koji bot veštačke inteligencije i prvo da mu tražite da objasni kako funkcioniše analogni sat, što će tačno objasniti“, kaže on.

Međutim, ako zatražite da crtež sata na kome se vidi određeno vreme, aktuelni modeli veštačke inteligencije će najverovatnije u tome omanuti.

„Ne razumeju istinski informacije“, kaže on.

Drugi, kao Pentser, misle da Tjuringov test stavlja preveliki naglasak na sposobnost kompjutera da prevari sudiju.

„Pravo inteligentno ponašanje može da obuhvata prevaru, ali suštinski to nije ključni sastojak“, tvrdi on.

Alternativni testovi

Pentser je osmislio Test inteligencije zasnovan na zajednici (CBIT) – jednu od brojnih alternativa predlaganih tokom godina.

Za razliku od Tjuringovog testa iz laboratorije, prema ovom scenariju sistem veštačke inteligencije se smešta u neku postojeću zajednicu – na primer, onlajn zajednicu matematičara – i to bez njihovog znanja.

Posle nekog vremena, članove testiraju da li su primetili da je to mašina ili ne.

I dalje postoji određeni stepen obmane, ali Pentser veruje da u najvećem delu test traži od sistema da se „ponaša kao čovek“, a ne da se „lažno predstavlja“ kao čovek.

To je bitna razlika, ističe.

„Inteligencija bi trebalo da se procenjuje u prirodnim okruženjima, u onoj vrsti okruženja u kojima mi zapravo funkcionišemo“, tvrdi filozof.

Mapuras je, s druge strane, osmislio test za koji kaže da se bavi konkretnijim merama inteligencije.

On veruje da bi se veštačka inteligencija – teorijski koncept prema kom mašina ima iste intelektualne kapacitete kao čovek – dostigla kad bi mašina mogla da „iznedri neko novo naučno objašnjenje i objasni ga“.

‘Unapred izgubljena bitka’

Bez obzira na to koji test se koristi, kako sistemi veštačke inteligencije budu nastavljali da se razvijaju, verovatno će postati nerazaznatljivi u odnosu na ljude, veruje Pentser.

„Kad se sve sabere i oduzme, vodimo unapred izgubljenu bitku“, kaže.

A sposobnost da se to dokaže, tvrdi, opravdaće potrebu za pravne okvire koji primoravaju veštačku inteligenciju da se deklariše kao veštačka inteligencija – iz razloga pozivanja na odgovornost.

„Ako sam objavio studiju koja sadrži neke pogrešne podatke, onda sam ja odgovoran za to“, kaže Pentser.

„Ali ako je to studija koju je napisala veštačka inteligencija, onda niko nije odgovoran.“

Važno je izmeriti koliko dobro mašina može da imitira čoveka, smatra Džons, što Tjuringov test čini i danas relevantnim.

„Provodimo mnogo vremena u interakciji sa ljudima na internetu“, kaže.

„A ljudi sve češće imaju iskustvo raspravljanja sa Tviter nalogom samo da bi shvatili: ‘Pa ja zapravo ne pričam sa ljudskim bićem’.“

„Jedna od stvari za koju mislim da Tjuringov test funkcioniše je praćenje te sposobnosti da bi video koliko je verovatno da se to desi“, zaključuje

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Posle ubistva rođake, Leonora je napravila četbot ‘tetku’ koja pomaže žrtvama nasilja
• Koristite li veštačku inteligenciju za planiranje putovanja
• Strah od robota: Šta ako veštačka inteligencija postane svesna
• Izgleda li kao prava žena
• Kako veštačka inteligencija pruža emotivnu podršku mladima
• Kako veštačka inteligencija otkriva nove načine za borbu protiv teških bolesti