nikolas maduro, hapšenje madura, amerikanci uhapsili madura u venecueli

Dosadašnji predsednik Venecuele Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores, uz velike mere obezbeđenja, prebačeni su u američki sud, gde će biiti saslušani.

U neočekivanoj i brzoj akciji 3. januara, američke snage su upale u Karakas i uhapsile Madura i njegovu suprugu.

Odmah su ih prebacili u Ameriku, a dva dana kasnije, Maduro i njegova supruga su helikopterom dovezeni na Mehneten i uz velike mere obezbeđenja odvedeni u sud.

Maduro je na rukama imao lisice.

Dok se čeka prvo saslušanje Madura, koga američke vlasti terete, između ostalog, za narkoterorizam, što je dosadašnji venecuelanski lider odlučno poricao, šef Bele kuće Donald Tramp objavio je oštro upozorenje Delsi Rodrigez, Madurovoj naslednici.

„Ako ne uradi ono što je ispravno, platiće veoma veliku cenu, verovatno veću nego Maduro“, rekao je Tramp satima pre nego što Delsi Rodrigez treba da položi zakletvu kao predsednica Venecuele.

„Promena režima u Venecueli, ili kako god želite da je nazovete, bolja je od onoga što imate sada.

„Od ovoga do sada, ne može da bude gore“, dodao je Tramp u intervjuu Atlantiku.

Pogledajte fotografije prebacivanja Madura i njegove supruge pred američki sud

Po naređenju Trampa, američke snage izvele su blickrig napad na Venecuelu u 3. januara, uhapsivši Madura i njegovu suprugu.

Maduro je pokušao da pobegne u sigurnu sobu.

„Stigao je do vrata, ali nije stigao da ih zatvori. Toliko brzo su ga sustigli (američke snage) da nije ni ušao u tu sobu“, rekao je Tramp o hapšenju Madura.

Maduro i Silija Flores sada su u pritvoru u Americi i odvedeni su na saslušanje pred sud.

potpredsednica venecuele delsi rodrigez — Fotografija koju je objavila Delsi Rodrigez, vršiteljka dužnosti predsednice Venecuele, na njenom Instagram nalogu – na sastanku je u društvu drugih visokih funkcionera zemlje, dva dana pošto su SAD napale Venecuelu, zarobivši njenog predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Flores

Vrhovni sud Venecuele je potom zvanično imenovao Delsi Rodrigez za privremenu predsednicu, a ona danas pred skupštinom treba da položi zakletvu i nasledi Madura.

Tramp je prethodno rekao da će SAD voditi Venecuelu dok ne bude omogućena „bezbedna, pravilna i razumna tranzicija“ vlasti.

Poručio je i da će američke naftne kompanije ući u Venecuelu kako bi popravile infrastrukturu „i počele da zarađuju novac za zemlju“.

Pogledajte video: Hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura i pritvaranje u Americi

Cenu platili Maduro – i Kubanci

Kubanska vlada je saopštila da su 32 njena državljanina ubijena tokom američke operacije hvatanja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura.

Navodi se da su poginuli pripadnici njenih oružanih snaga i obaveštajnih agencija, a proglašena je dvodnevna nacionalna žalost.

U kratkom saopštenju nije detaljnije objašnjena uloga Kubanaca u Venecueli, ali dve zemlje su dugogodišnji saveznici, a Kuba pruža bezbednosnu podršku u zamenu za naftu.

Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel rekao je da su pružali zaštitu Maduru i njegovoj supruzi „na zahtev“ Venecuele.

„Naši sunarodnici su ispunili njihovu dužnost dostojanstveno i herojski i pali su, pružajući žestok otpor u direktnoj borbi protiv napadača ili kao rezultat bombardovanja objekata“, navodi se u saopštenju kubanske vlade.

Venecuela nije potvrdila koliko je ljudi poginulo tokom američkog napada na Madurov kompleks u Karakasu 3. januara.

Pozivajući se na neimenovanog venecuelanskog zvaničnika, Njujork tajms je izvestio je da je broj žrtava dostigao 80 i da se očekuje da će porasti.

BBC ne može nezavisno da potvrdi ovu informaciju.

U danima posle hapšenja Madura, postavljala su se pitanja da li bi Trampova administracija mogla da razmotri sličnu operaciju protiv Kube, koja, kao i Venecuela, ima decenije neprijateljskih odnosa sa SAD.

Obraćajući se novinarima 4. januara, Tramp je rekao da vojna akcija neće biti potrebna jer je „Kuba spremna da padne“.

Američki državni sekretar Marko Rubio opisao je Kubu kao „katastrofu“ kojom upravljaju „nesposobni, senilni ljudi“.

„Da živim u Havani i da sam u vladi, bio bih zabrinut – barem malo“, rekao je Rubio.

U julu prošle godine, Tramp je potpisao memorandum kojim se Kubi nameću stroža ograničenja, poništavajući poteze njegovog prethodnika Džozefa Bajdena kojima se smanjuje pritisak na karipsku ostrvsku državu.

Bela kuća je saopštila da će okončati „ekonomske prakse koje nesrazmerno koriste kubanskoj vladi, vojsci, obaveštajnim ili bezbednosnim agencijama na račun kubanskog naroda“.

Saopšteno je i da će se postojeća ograničenja za Amerikance koji posećuju Kubu strože sprovoditi.

Tokom prvog predsedničkog mandata, Tramp je zauzeo sličan pristup Kubi, sprovodeći niz dodatnih sankcija.

Njegova administracija je nastavila ekonomski embargo Kubi, uprkos pozivima međunarodnih organizacija, među kojima i Ujedinjenih nacija, da ga okončaju.

Blokada je uvedena 1962. godine i od tada je na snazi.

podrška maduru u venecueli — Skup podrške Maduru u Karakasu 4. januara

Operacija američkih snaga, po Trampovom naređenju, iznenadila je svet proteklog vikenda.

Ali, već neko vreme, Amerika je gomilala snage u Karpiskom moru, napadala venecuelanske čamce i brodove, optužujući ih – bez dokaza – da prevoze drogu, a potom je zaplenila najmanje dva venecuelanska naftna tankera.

Nikolas Maduro je optužen za „zaveru za narkoterorizam, zaveru za uvoz kokaina, posedovanje mitraljeza i razornih naprava i zaveru protiv Sjedinjenih Država“.

Tramp je opisao optužbe protiv Madura kao odgovor na njegovu „kampanju smrtonosnog narkoterorizma“ protiv SAD i njenih građana.

napadi američkih snaga na venecuelanske brodove i čamce

Ali ove tvrdnje su na „veoma krhkom tlu“, kaže Džulija Bakston, profesorka studija pravosuđa na Univerzitetu Liverpul Džon Murs.

Ona je za BBC rekla da Venecuela „nije glavni izvoznik kokaina“.

„Najveći deo kokaina koji ulazi u SAD dolazi preko pacifičke obale, preko Meksika i Kolumbije.

„Nema fentanila koji izlazi iz Venecuele“, kaže ona.

Ono što je Trampova administracija morala da uradi jeste da „izmisli tvrdnju o Maduru kao narkoteroristi kako bi promenila režim“ u Venecueli.

Ona kaže da bi Tramp želeo da američke naftne kompanije uđu u Venecuelu, ali, smatra da to nije posebno atraktivna perspektiva za te kompanije.

„Na globalnim tržištima postoji višak nafte, a pokušaj preokreta venecuelanske naftne industrije zahtevaće milijarde i milijarde dolara investicija“, dodaje ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]