Kada je uvoz ruske nafte za evropske firme postao nemoguć usled oštrih američkih sankcija, jedna kompanija je nastavila da je dobija, prerađuje i prodaje u Centralnoj Evropi.

Dok su politički odnosi članica Evropske unije i Rusije najnapetiji u prethodnih nekoliko decenija, zemlja iz koje ova kompanija dolazi održava bliske kontakte sa Moskvom.

Mnogi su se pitali kako će se rasplesti Gordijev čvor oko ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) usled američkih sankcija, jer više od godinu dana nije pronađeno rešenje koje je prihvatljivo Vašingtonu, Moskvi i Beogradu.

Onda se ponovo pojavilo ime te kompanije.

Iako bi tokom 2026. mogla da bude most između ruskog energetskog sektora i zapadnih sila, dve decenije ranije umalo je potpala pod rusko vlasništvo.

To je sprečila vlada države čija je glavna privredna arterija.

Kada bi ovo bila igra Korak po korak u popularnom televizijskom kvizu Slagalica, tačan odgovor bi glasio:

„MOL Grupa, mađarski energetski gigant“.

Između Rusije i Evrope

Kompanija je potpisala „okvirni sporazum“ sa ruskim Gaspromnjeftom o otkupu 56,15 odsto akcija NIS-a, kojim bi stekla prava upravljanja poslovanjem i rafinerijom u Pančevu, saopštili su iz ćerke firme MOL Srbija 19. januara.

To u praksi znači da je Gaspromnjeft „prihvatio Molovu ponudu“, a potpisan je i memorandum kojim „ulazak Mola u NIS podržava i Vlada Srbije“, rekao je Đerđ Baša, šef strateškog odeljka Mol Grupe.

„Prodavac, kupac i obe zemlje domaćini, Mađarska i Srbija, u potpunosti podržavaju ovaj projekat“, dodao je.

Čeka se samo odobrenje američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (Ofak), a okončanje celog posla očekuje se „narednih meseci“, ističe Baša.

Za ovaj projekat Mol planira osnivanje zajedničke kompanije sa firmom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, u kojoj će Mol biti „kontrolni akcionar“, a Republika Srbija će uvećati udeo u NIS-u za pet odsto, dodaje.

Širenje na Zapadni Balkan, pošto je to mađarska firma učinila i u Hrvatskoj, Slovačkoj i Rumuniji, uklopilo bi se u dosadašnju poslovnu politiku i ciljeve da Mol bude regionalni lider, kaže Andraš Đorđi Deak, mađarski stručnjak za energetske politike, za BBC na srpskom.

„Ne dobijate priliku svakog dana da kupite rafineriju, one se retko prodaju, kao i velike nacionalne naftne kompanije, pa ako ste MOL i postoji šansa da ih kupite, morate da pokušate“, dodaje viši istraživač Instituta za svetsku ekonomiju u Budimpešti.

Ali, u celom poslu postoji i politička računica, jer reč imaju i vlade u Moskvi, Vašingtonu, Budimpešti i Beogradu.

Širenje mađarskog uticaja u energetskom sektoru širom Centralne i Jugoistočne Evrope nije samo plan MOL-a, već i mađarske vlade, kaže Peter Kreko, politikolog iz te države, za BBC na srpskom.

„Rukovodstvo MOL-a ima vrlo bliske odnose sa vrhom vlasti u Budimpešti i rekao bih da taj posao donosi prednosti MOL-u u poslovnom smislu i Mađarskoj u geopolitičkom“, smatra direktor istraživačkog instituta Politički kapital iz Budimpešte.

Mol je zainteresovan za još jedan sličan posao: poput Gaspromnjefta, ruski Lukoil je takođe pod američkim sankcijama, zbog čega bi ta firma mogla da proda postrojenja u Bugarskoj.

Među njima je i rafinerija nafte Neftočim u gradu Burgasu na obali Crnog mora, a agencija Rojters je izvestila da je MOL među zainteresovanim kupcima.

Ali, gotovo 20 godina ranije, uloge su mogle da budu drugačije.

Austrijski OMV kupio je na berzi u Budimpešti 21 odsto akcija MOL-a 2007. godine, što su stručnjaci ocenili kao „neprijateljsko preuzimanje“, jer dve kompanije posluju u istom regionu sa sličnim ciljevima, a uprava MOL-a se nije saglasila sa prodajom Austrijancima.

Iste godine mađarska vlada odlučila je da to spreči i donela je zakon koji će ostati poznat kao „Leks Mol“, odnosno zakon o MOL-u.

Promenjen je i način upravljanja, kako bi uprava mogla da vodi kompaniju i bez većine u Upravnom odboru.

U Budimpešti tada nisu želeli da austrijska firma „preuzme kontrolu nad mađarskim i slovačkim energetskim sektorom“, zbog čega su promenili način upravljanja Molom i omogućili upravi da donosi odluke i bez većinskog paketa akcija, kaže Andraš Đorđi Deak.

Dve godine kasnije OMV je prodao sopstveni udeo ruskom Surgutnjeftgasu, naftnoj kompaniji bliskoj Kremlju, a 2011. sudskom odlukom u Beču utvrđeno je da su austrijska i ruska firma protivzakonito sarađivale u tajnosti, nameravajući da vlasništvo MOL-a pređe u ruske ruke.

„Vlada Viktora Orbana je 2011. otkupila 21,2 odsto akcija od Surgutnjefta za 1,88 milijardi evra, jer je želela da kompanija ostane nezavisna od stranog uticaja.

„Problem je bio u tome što su Rusi uz akcije imali i poziciju dobavljača sirove nafte, pa se strahovalo da bi na taj način njihov uticaj bio prevelik i ostavljena im je samo uloga dobavljača“, objašnjava energetski stručnjak Deak.

Viktor Orban sastao se sa Vladimirom Putinom 28. novembra 2025. u Kremlju — Viktor Orban jedan je od retkih evropskih lidera koji se od početka rata u Ukrajini sastajao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a Orban je poslednji put posetio Moskvu u novembru

Podseća i da je pre 15 godina Orban imao drugačiji stav i retoriku prema Rusiji i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, za kog se spekulisalo da je imao veliki udeo u vlasništvu Surgutnjeftagasa.

„Orban tada nije bio Putinov lojalista, čak je i negativno govorio o Rusiji.

„Danas on i dalje ne želi da prepusti MOL Rusima, ali je stava da Mađarska treba da kupuje rusku naftu ako je jeftinija“, smatra Deak.

Zašto MOL jedini u EU sme da uvozi rusku naftu?

Sjedinjene Države su u oktobru 2025. uvele sankcije ruskom naftnom sektoru, kojima su obuhvaćeni Rosnjeft i Lukoil, dve kompanije koje zajedno stoje iza gotovo polovine godišnjeg izvoza nafte iz Rusije.

To je značilo da uvoz ruske nafte postaje gotovo onemogućen za sve kompanije iz Evrope, ali četiri meseca kasnije ona naftovodom Družba preko Ukrajine i dalje stiže u Mađarsku i Slovačku.

Viktor Orban je ubrzo posle uvođenja sankcija ugovorio sa Donaldom Trampom jednogodišnje izuzeće od sankcija za Mađarsku i MOL, a istovremeno postigao dogovor o uvozu gasa i oružja iz Amerike, o čemu je BBC pisao.

Mađarska i MOL sada „ubiraju plodove dobrih odnosa Orbanove vlade sa Moskvom, a istovremeno i sa Sjedinjenim Državama“, smatra politikolog Peter Kreko.

„Mađarska je gotovo jedina članica Evropske unije u toj poziciji, pošto je jedino Slovačka blizu toga“, dodaje.

MOL grupa je najveći igrač u energetskom sektoru i u Slovačkoj, pošto od 2004. kontroliše više od 98 odsto akcija Slovnafta, bivše nacionalne naftne kompanije.

Slovnaft tako „izvlači korist iz izuzeća od američkih sankcija“, jer su postrojenja te kompanije izgrađena tako da mogu da obrađuju gotovo samo tu vrstu sirove nafte, kaže Jozef Badida, slovački stručnjak za energetiku, za BBC na srpskom.

„Slovnaft trenutno sme da plasira naftne derivate dobijene iz ruske nafte samo na domaće tržište i u Ukrajinu“, dodaje analitičar konsultantske kuće EpV iz Bratislave.

Zašto su MOL i Mađarska prihvatljivi svim stranama?

Kredit koji MOL i Mađarska imaju u međunarodnim pregovorima potiče iz dva izvora, smatra Peter Kreko.

MOL je „važan regionalni igrač, sposoban da upravlja postrojenjima koje preuzme i održi stabilnost tržišta naftnih derivata“, kaže.

Tu je i „geopolitički aspekt“, a Kreko pod tim podrazumeva bliske veze Viktora Orbana sa svetskim liderima.

„Parlamentarni izbori u aprilu u Mađarskoj biće prvi na kojima istog kandidata podržavaju i Rusija i Amerika, odnosno i Vladimir Putin i Donald Tramp“, dodaje politikolog.

Prodaja NIS-a mogla bi da bude pozitivan signal i na mnogo većoj pozornici od mađarske ili srpske.

„Ukoliko Ofak prihvati prodaju MOL-u i ukloni sankcije, to će verovatno biti i napredak u političko-ekonomskim odnosima Rusije i Amerike u ovom osetljivom trenutku“, veruje Kreko.

Donald Tramp i Viktor Orban tokom posete mađarskog premijera Vašingtonu u novembru 2025. — Donald Tramp i Viktor Orban sastali su se u novembru 2025. u Vašingtonu, kada je Tramp odobrio jednogodišnje izuzeće od sankcija za nabavku ruskih energenata

Iako odnosi Orbana sa svetskim liderima obezbeđuju Mađarskoj i MOL-u mesto za pregovaračkim stolom, trenutne okolnosti diktiraju i poslovna i politička partnerstva.

Energetičar Deak napominje da ruska strana prvo nije želela da proda NIS, potom je vršila preraspodelu vlasništva na druge ruske firme, a onda planirala da pronađe prelaznog vlasnika, koji bi po okončanju rata u Ukrajini prodao udeo nazad Gaspromnjeftu.

„Rusi ne veruju MOL-u, ni MOL nije takva kompanija, niti je to prihvatljivo Americi, koja ima strateški interes da zauvek istisne rusko vlasništvo iz NIS-a“, objašnjava stručnjak iz Budimpešte.

Za to vreme Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić igrali su „igru odlaganja“, ali sada žele da se što pre pronađe rešenje, dodaje Deak.

„U Srbiji postoje strahovi da bi MOL mogao da uradi ono što je uradio u Hrvatskoj, gde je zatvorio rafineriju u Sisku, što ne bi bila poželjna opcija za Srbiju.

„Verujem da bi Srbija želela neke garancije da se to neće dogoditi, ali ne deluje mi ni da ima širok spektar opcija“, zaključuje on.

Menjaju li izbori u Mađarskoj položaj MOL-a?

Za Mađarsku u 2026. i 2027. ističe nekoliko važnih rokova.

Izuzeće od američkih sankcija za uvoz energenata iz Rusije ističe na jesen, a Evropski savet je usvojio odluku o zabrani uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa od prvog dana 2027, dok će na jesen te godine nastupiti obustava svih gasnih nabavki iz Rusije.

Mađarska i Slovačka bile su protiv te odluke, a vlasti u Budimpešti pokušavaju da je ospore pred Evropskim sudom pravde.

Pre svih pobrojanih rokova ističe četvrti uzastopni mandat premijera Viktora Orbana, a na izborima 12. aprila trka za poslaničke mandate mogla bi da bude neizvesnija nego prethodnih godina.

Najveća konkurencija Orbanovoj stranci Fides će, prema očekivanjima, biti partija Tisa, koju predvodi Peter Mađar, poslanik u Evropskom parlamentu.

Ukoliko on bude sledeći premijer Mađarske, politikolog Peter Kreko očekuje „malo više proevropsku vladu i male promene u spoljnoj politici“, ali ne i nagle zaokrete.

Dok „niko ne zna gde će biti Viktor Orban posle izbora u aprilu“, MOL-ovo preuzimanje NIS-a, ukoliko ga odobri Ofak, ne bi trebalo da se dovodi u pitanje, dodaje Andraš Đorđi Deak.

„Koliko shvatam, dogovor oko NIS-a bi trebalo da se postigne pre izbora u Mađarskoj i ne očekujem neke bitne promene, jer imamo interes Amerike da se uklone ruske firme iz vlasništva, ko god bio na vlasti u Mađarskoj“, objašnjava energetičar.

Ali, promena bi moglo da bude na domaćem planu za MOL grupu, čiji je direktor Žolt Hernadi na to mesto došao još 2001, tokom prvog Orbanovog premijerskog mandata.

„Najveća posledica eventualnog poraza Orbana bi mogao da bude vrlo napet odnos uprave Mola i nove vlade, ukoliko pobedi Peter Mađar.

„Mađar smatra da je sadašnja uprava previše bliska Orbanovom Fidesu, ali uprava praktično ima imunitet i kontrolu, koja može da se promeni samo sa dvotrećinskom većinom u parlamentu“, kaže Deak.

To znači da će Hernadi verovatno i posle aprila nastaviti višedecenijski mandat u MOL-u.

„Iako je blizak Fidesu, eventualna nova vlada će teško nešto moći da uradi po tom pitanju“, zaključuje Deak.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]