Kako imuni sistem uništava infekcije, a u isto vreme čuva ćelije tela?
Odgovor na to pitanje doneo je Šimonu Sakagučiju, japanskom istraživaču, Meri Brunkov i Fred Ramsdel, američkim naučnicima Nobelovu nagradu iz oblasti fiziologije i medicine za 2025. godinu.
Oni su otkrili „čuvare“ koji eliminišu delove imunog sistema sposobne da napadnu telo.
Istraživanje se koristi za razvoj novih tretmana za autoimune bolesti i rak.
Pobednici dele nagradni fond vredan 11 miliona švedskih kruna, što je oko 1,1 miliona evra.
„Njihova otkrića su bila presudna za naše razumevanje kako funkcioniše imuni sistem i zašto svi ne razvijamo ozbiljne autoimune bolesti“ , kaže Ole Kampe, predsednik Nobelovog komiteta.
Istraživanje je ključno za razumevanje kako nas imuni sistem štiti od hiljada različitih infekcija koje pokušavaju da napadnu telo.
- Kako geni funkcionišu: Američkim naučnicima Nobelova nagrada za medicinu
- Nobelova nagrada za mir zatočenoj iranskoj aktivistkinji za ljudska prava
- Nobelova nagrada za ekonomiju Amerikanki za rad na rodnom jazu u platama
Imuni sistem koristi bela krvna zrnca za prepoznavanje infekcija, čak virusa i bakterija koje nikada ranije nije sreo.
Ćelije koriste receptore koji se nasumično proizvode u kvadrilionu različitih kombinacija.
Ovo daje imunom sistemu mogućnost da se brani od velikog broja virusa, ali u tom procesu stvaraju se bela krvna zrnca koja mogu napasti naše telo.
Naučnici su već znali da su neka od ovih problematičnih belih krvnih zrnaca uništena u timusu, organu smeštenom u prednjem gornjem delu grudnog koša, gde bela krvna zrnca sazrevaju.
Nobelovu nagradu ove godine dobili su naučnici za istraživanje rada T-ćelija, koje su ujedno i čuvari imunog sistema i putuju telom da bi „razoružale“ sve druge imune ćelije koje napadaju telo.
Ovaj proces ne uspeva kod autoimunih bolesti poput dijabetesa tipa 1, multiple skleroze i artritisa.
„Otkrića su postavila temelje za novo polje istraživanja i podstakla razvoj novih tretmana, na primer za rak i autoimune bolesti“, rekli su iz Nobelovog komiteta.
Kod ljudi koji boluju od raka, regulatorne T-ćelije sprečavaju telo da se bori protiv tumora, pa je istraživanje usmereno na smanjenje njihovog broja.
Kod autoimunih bolesti, ispitivanja se bave jačanjem regulatornih T-ćelija kako telo više ne bi bilo napadnuto.
Sličan pristup bi takođe mogao biti efikasan u smanjenju rizika od odbacivanja organa posle transplantacije.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Nobelova nagrada za hemiju pripala naučnicima za istraživanje proteina
- Ko je bio Alfred Nobel
- Stogodišnje otkriće koje i dalje pomaže da se osvoji Nobelova nagrada
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
