Sad kad je film Zlica: Drugi deo doživeo premijeru, možemo da se zapitamo koje je istorijsko značenje kupastog šešira i kako se razvijao – od njegovog porekla u starom svetu, preko Srednjeg veka i španske inkvizicije, sve do Elfabe?

Koja je prva slika koja vas asocira na vešticu?

Mogla bi da bude metla, koja je prvi put povezana sa vradžbinama i jeresi 1342. godine, kad je Irkinja ledi Alis Kajteler bila optužena za vračanje.

Dok joj je istražitelj pretresao kuću, pronašao je sumnjivi predmet, „na koji je naskočila i odgalopirala njim kroz šiblje i grmlje“.

Ili je to možda kazan, u kom se kuvaju napici u Magbetu Vilijama Šekspira.

„Nek’ se kazan zakuvava, ukrčkava, nabubrava“ bilo je danas legendarno bajanje veštice u tom delu.

Žena na konju sa kupastim šeširom na glavi oko nje ljudi — Visoki špicasti šeširi – inače poznati kao kaspirote ili koroze – u istoriji su se koristili kao sredstvo progona

Ali možda najtrajnija slika veštice je njen kupasti šešir, kao što može da se vidi u klasičnoj dečjoj knjizi Frenka L. Bauma iz 1900. godine Čarobnjak iz Oza; u istoimenom filmu iz 1939. godine i zastrašujućoj Zloj veštici sa zapada u tumačenju Margaret Hamilton; u uvodnoj animiranoj špici za sitkom iz šezdesetih Oženih se vešticom (Bewitched); u filmovima o Hariju Poteru; i, naravno, kod Sintije Erivo u ulozi Elfabe u adaptaciji Zlice, koja sada još jednom prkosi gravitaciji, filmu koji je premijeru imao krajem novembra.

Neki od najranijih primera kupastih šešira su veličanstveni, zlatni, zašiljeni šeširi ukrašeni astronomskim simbolima iz Bronzanog doba, kad se pričalo da sveštenici koji su ih verovatno nosili posedovali božansko znanje i moć.

Špicasti šeširi pronađeni su na glavama kineskih mumija iz 4. do 2. veka pre nove ere, što im je donelo savremeni nadimak „Veštice iz Subešija“ kad su iskopani iz grobova 1978. godine.

Kako je, dakle, špicasti šešir postao sinonim za veštice?

Postoje brojne teorije za to.

Obavezni kupasti šešir bio je korišćen tokom istorije kao sredstvo za prisilnu identifikaciju i progon.

Oni koji su zastupali verovanja ili stavove u suprotnosti sa ortodoksnim verama, naročito hrišćanskom doktrinom, bili su proglašavani jereticima i prisiljavani da nose ovaj prepoznatljivi šešir.

Jevreji u 13. veku bili su primoravani od rimokatoličke crkve da nose kupastu kapu sa rogovima zvanu Judenhut.

Tokom Španske inkvizicije – koja je započela 1478. godine – svi koji su bili optuženi za jeres, apostazu (odmetanje), blasfemiju (svetogrđe) i vračanje, između ostalih zločina, bili su prisiljeni da nose visoke, zašiljene kape ili kapuljače zvane kapirote ili koroze kao oblik identifikacije.

Kapirote se i dalje nose na verskim festivalima u Španiji, naročito tokom Svete nedelje.

Je li ovo poglavlje u istoriji bilo faktor u kasnijem pojavljivanju šiljatog šešira kao veštičjeg motiva?

Mišljenja o tome variraju.

Nekoliko vekova kasnije, slikar Francisko Goja kao da se pozvao na korozu na slici Veštičji let (1798), na kojoj tri veštice nose muškarca dok lebde u vazduhu.

Za ovo delo se veruje da je satirična kritika sujeverja i neznanja.

Nastale tokom Prosvetiteljstva, veštice u vazduhu sa grotesknim izrazima lica nose visoke, kupaste šešire – podsećajući na crkvene mitre ili možda karozu koju nose jeretici – pored magarca koji simboliše neznanje.

Ispod njih, dva muškarca, za koje neki komentatori veruju da simbolizuju strah i zablude, reaguju na nešto što doživljavaju kao demonski ili natprirodni događaj.

Istoričari umetnosti su tumačili sliku – i prikazane kupaste šešire – na različite načine.

Veštičja čorba

U Srednjem veku, špicaste šešire su nosile krčmarice – srednjevekovne pivarice – čije poznavanje herbologije učvršćuje vezu sa kazanima koji se koriste za mućkanje napitaka.

„’Mudre žene’, travarice i starice bile su posmatrane sa podozrenjem u mnogim kulturama tokom milenijuma, tako da su se pivarice pridružile toj grupi… sujeverni, neobrazovani ljudi smatrali su takve ljude ‘drugačijima’“, rekla je ekspertkinja za alkohol Džejn Pejton autorkama Tari Nurin i Teri Farendorf u knjizi Ženino mesto u pivari: Zaboravljena istorija krčmarica, pivarica, veštica i direktorki.

Crete žene koja stoji i muškaraca sa kupastim kapama kako lete na metlama zajedno sa đavolom. — Najraniji poznati opis veštice sa crnim špicastim šeširom je iz 1693. godine

Doktorka Lora Kunin, docentkinja rane savremene istorije na Univerzitetu u Saseksu, veruje da su veze pivarica sa vradžbinama „pomalo mit“ i da su one nastale retroaktivno.

U 16. veku „svi su imali kazan – ljudi su ga koristili za kuvanje“.

„Svi su imali metlu i svi su nosili šešir – ne nužno špicasti šešir, samo bilo kakav šešir.

„Sve žene bi nosile raznovrsne ženske šešire, u zavisnosti od njihovog društvenog i bračnog statusa“, kaže ona za BBC.

Kunin, koja predaju istoriju vračanja, priznaje da ono što je zapravo razlikovalo navodne veštice od ostatka stanovništva u ranom savremenom periodu jeste bilo to da nisu nosile šešir.

„Ako pogledate slike iz toga vremena, na zaista upečatljivim kao što je Veštica jaše unatraške na kozi Albrehta Direra (1501–02) ili Veštičiji sabat Hansa Baldunga Grina (1510), veštice su prikazane bez ičega na glavi“.

„Njihova puštena i razbarušena kosa leprša, što označava njihove nesputane strasti i da su u suprotnosti sa moralnim društvenim poretkom. Ne biste imali raspuštenu kosu u ranom savremenom periodu – to bi značilo da ste seksualno izopačeni“.

Nevidljivi svet

Najraniji poznati primer kupastog šešira u kombinaciji sa vešticom je u knjizi Kotona Mejdera iz 1693.

Čuda nevidljivog sveta, koja opisuje vešticu na metli rame uz rame sa đavolom.

Žena sa kupastim šeširom na glavi drži dete u krilu dok drugo dete stoji pored — U 17. veku, visoki crni špicasti šeširi bili su posvuda – ovde na Portretu gospođe Sejlsberi sa njenim unucima

Međutim, Kunin je i dalje skeptična da je Mejder želeo da ukaže na to da špicasti šešir označava vešticu.

„To je samo zato što je mnogo ljudi u to vreme nosilo špicaste šešire. Nema ničeg posebno veštičjeg u tome“, kaže ona.

Umetničke slike iz 17. veka kao što su Portret Ester Inglis nepoznatog umetnika i Portret gospođe Sejlsberi sa njenim unucima Edvardom i Elizabet Begot Džona Majkla Rajta opisuju žene – od kojih nijedna nema veze sa vradžbinama – naprosto kako nose moderno visoke, kupaste šešire toga vremena.

Veza špicastog šešira sa vešticama kasniji je motiv koji se javio u umetničkim delima i dečjim bajkama od sredine do poznog 17. veka pa sve do 18. i 19. veka.

Sasvim je moguće da je prizor kupastog šešira, modernog u 17. veku, onaj za koga smo se zakačili tokom vekova i koji istrajava do danas – umesto bilo kakve eksplicitne konotacije sa okultnim iz toga perioda.

Kao što Kunin kaže, mnoge žene su stavljale na glavu kupaste šešire tokom istorije, među njima i heroine u bajkama kao što su Pepeljuga i Uspavana lepotica, čija su kape jarkih boja bile zasnovane na heninu – visokoj kapi koju su nosile evropske plemkinje 1400-tih.

Onda je možda boja šešira ta koja sugeriše zlo?

Kunin se slaže s tim, ukazujući na pozorišni komad iz 1621. godine Veštice Edmontona Vilijama Raulija, Tomasa Dekera i Džona Forda, u kom veštica razgovara sa đavolom u obliku crnog psa po imenu Tom.

Tokom čitave istorije često se pominjalo da je đavo obučen u crno.

„Mnogo toga može da se zahvali činjenici da su umetnička dela iz toga vremena bili drvorezi tako da su morali da budu u crnom, ali i zato što se često govorilo da su se veštice sastajale u tami po noći, tako da postoji veza između mračnih vradžbina, noći i skrivanja“, kaže ona.

„Pod okriljem noći, vi ne znate ko je veštica. Crno postaje simbol zla i tame.“

Povratak veštice

Za savremenu percepciju veštice kao gnusne starice uglavnom je zaslužan Baumov roman Čarobnjak iz Oza.

Potom je njegova dečija knjiga o avanturama Doroti Gejl i njene grupe raznorodnih prišivaka u Ozu bio adaptiran u istoimeni kolor film iz 1939. godine.

On je urezao sliku Zle veštice sa zapada zelene kože, krivog nosa i kikotavog smeha u tumačenju Margaret Hamilton u noćne more čitavih generacija dece sa svakom sledećom televizijskom reprizom.

Međutim, talasi feminizma ohrabrili su žene da prisvoje osobine i životni stil prethodno povezivane s onima optuženim za vračanje u istoriji – od snažne ženske solidarnosti, holističkog isceljenja i nezavisnosti od muškaraca do ekofeminističkih vrednosti i seksualne autonomije.

Javilo se višeslojnije razumevanje arhetipa veštica – nju sada neki doživljavaju kao radikalno otelotvorenje borbe protiv mizoginije i patrijarhalne represije, najbolje oličene u popularnom epitetu ispisanom na svemu, od potpisa na Instagramu do jastuka: „Mi smo ćerke veštica koje niste uspeli da spalite“.

Kao što to kaže Kunin: „Veštica je sada simbol samooznaživanja, subverzije patrijarhata i feminizma.“

Sa romanom Gregorija Mekgajvera iz 1995. godine Zlica, na kom su zasnovani uspešni brodvejski mjuzikl i sada duet igranih filmova, Zla veštica sa zapada dobila je ime – Elfaba – i poreklo koje izaziva empatiju za izgnanicu označenu kao zlikovku zato što se zauzela za manje srećne ljude.

Ponovnim prisvajanjem veštice kao pogrešno shvaćenog lika i, zajedno sa uzornim pop kulturnim primerima kao što su Samanta i Pru iz Oženih se vešticom, Pajper, Fibi i Pejdž Halivel iz serije Čari iz devedeseti, kupasti šešir postao je mnogo manje zlokoban.

To delom takođe može da se zahvali Oskarom ovenčanom kostimografu Zlice Polu Tejzvelu, koji je reinterpretirao „grozomorni“ šešir, kako ga naziva Glinda, da bolje odražava odnos Elfabe sa Zemljom.

„On ga odražava i nostalgičan je prema silueti koja nam je dobro poznata, ali je u međuvremenu pretvoren u sasvim svoju stvar sa tim kako se uvrće“, rekao je Tejzvel za Kat.

I dok Zlica preispituje arhetip zle veštice, može se smatrati umnogome zaslužnim za omekšavanje jezivosti tog kupastog šešira.

Na kraju krajeva, kao što Kunin priznaje, nema ničeg suštinski strašnog u vezi s njim.

To je samo predmet otvoren za tumačenja kojima mi dajemo značenje kroz vekove mitologije prenošene preko umetnosti i priča – a značenja tih mitova se vremenom menjaju.

Neki savremeni pagani šešir vide kao provodnik energije, dok ga deca i dalje traže tokom sezone plašenja.

Štaviše, veštičji šešir je bio najpopularniji kostim za Noć veštica na Guglu 2021. godine – pre nego što je nastupila manija koju je pokrenula Zlica.

Baš kao što su drvorezi, portreti i bajke uticali na savremenu materijalnu kulturu kupastog šešira, isto tako će današnji postupci uticati na njegovo razumevanje kod budućih generacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]