Podrška Džimiju Kimelu dok Tramp preti TV mrežama

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U ratovima se kroz istoriju uvek lagalo, ali su se ljudi trudili da u miru toga bude minimalno. Jedna od nenameravanih posledica I svetskog rat u SAD je bila pojava mister Hajd-a (Bernajza) čije će „otkriće“ – mediskog spinovanja (u korist korporativnog kapitala – čiji je sada Tramp eksponent) – upropastiti SAD i planetu Zemlju. Dok se dr Dzekil (Lipman) razočarao u Vudroa Vilsona čiji je izbor podržavao, kada je Vilson zbog ratnih potreba sproveo domaću propagandnu kampanju (da lobira za rat), uveo cenzuru, suzbio građanske slobode sproveo progon disidenata – što je Lipman video kao izdaju ideala liberalne demokratije, pa je počeo da traži odgovore – koji su to – nedostatci američke demokratske teorije koji su omogućili ovu izdaju; dotle je Bernajz (u ratu bio u „Komitetu za javno informisanje“ – koje je bilo fokusirao na izgradnju podrške za rat, u zemlji i inostranstvu) zaključio da ono što se može učiniti za naciju u ratu (može se lagati, spinovati protiv neprijatelja) može se raditi i u miru. Zloupotrebljavajući naučna otkrića Le Bona, Trotera, Frojda – Bernajz je usavršio manipulaciju nesvesnim, univerzalnim čežnjama, emocijama i instintima – sve se pomoću spinovanja može bolje prodavati: voće, konji, gramofoni,…, političari, idologije. On je „generisao“ događaje, događaji su generisali vesti, a vesti su generisale potražnju za onim što je trenutno prodavao. U Bernajsovim očima, generisanje događaja bio je najvažniji zadatak PR savetnika. On sam ga je nazvao „stvaranjem okolnosti“ – insceniranjem naizgled spontanih događaja kako bi se uticalo na ponašanje ljudi, u skladu sa željama klijenata. Zlu moć Bernajzove „Kristalizacije javnog mnjenja“ (1923.) pokazao je već Geberls koji je po tim uputima od 1933., upravljao javnim mnjenjem (sproveo „inžinjering saglasnoti“) za svoju destruktivnu kampanju protiv Jevreja Nemačke.