„Kada nanosim ajlajner u mom stanu u Bruklinu, daleko od doma, imam osećaj da se povezujem sa majkom, bakom i ženama širom Bliskog istoka“, kaže novinarka Zahra Hankir za BBC program Global Women.
Prošlog decembra, orgnizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu UNESKO priznala je značaj arapskog crnila za oči, poznatog kao kajal (kohl), upisom na Listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.
Tradicija kajala, tamnog pigmenta koji se nanosi oko očiju i žena i muškaraca, duga je hiljade godina i ima korene u drevnim civilizacijama.
Tradicionalno se pravi od antimona, olova ili drugih minerala, dok savremeni proizvodi od kajala imaju i druge sastojke.
Ovaj kozmetički proizvod je poseban za britansko-libansku spisateljicu Hankir, čija porodica se preselila u Englesku iz Libana bežeći od građanskog rata 1975. godine.
„Gledala sam kako se majka šminka dok smo živeli daleko“, kaže.
„Imala sam osećaj da se povezuje sa nečim veoma dubokim.“
Kaže da istu tu povezanost oseća i ona kada nanosi ajlajner.
Hankir, autorka knjige „Ajlajner: Kulturna istorija“, kaže da priznanje UNESKO-a definiše kajal „ne kao trend ili proizvod, već kao živu kulturnu praksu koja zaslužuje da se očuva“.
„Ovakva vrsta priznanja pomaže da se zaštite znanje, običaji i zanati vezani za pravljenje i nošenje kajala, čime se osigurava da budu zabeleženi i vrednovani i da se prenose budućim generacijama.
„Time se sprečava mogućnost da izgube značaj ili nestanu u globalizovanoj komercijalnoj kulturi lepote“, objašnjava.
Razgovor o istoriji i simbolici kajala počeo je kada je tokom večere sa iranskom prijateljicom iznela malu posudicu šminke, što ju je nadahnulo da dublje istraži prošlost i širu upotrebu ajlajnera.
„Bilo je to razumevanje da kajal ima prilično duboko značenje za žene, naročito za one koje žive u manjinskim zajednicama i u dijaspori“, kaže ona.
‘Više od lepote’
Koreni kajala mogu da se prate do drevnih civilizacija u Egiptu, Mesopotamiji i Persiji.
U starom Egiptu su ga nosili svi, bez obzira na pol i društveni status, kaže Hankir.
„Stavljali su ga ne samo zbog lepote, već zbog mnogo drugih razloga“, kaže ona, objašnjavajući da je ovo crnilo za oči imalo i duhovnu ulogu i da je služilo da štiti oči od bolesti.
„Stari Egipćani su njihove posudice za kajal sahranjivali zajedno sa telima da bi ih poneli u zagrobni život, što pokazuje koliko im je bio važan“.
Egipatska kraljica Nefertiti verovatno je bila prva „influenserka“ za ajlajner, kaže Hankir.
Čuvena bista Nefertiti, koju je 1912. godine u Egiptu pronašao nemački arheološki tim predvođen Ludvigom Borhartom, jasno pokazuje upotrebu kajala kao ajlajnera.
„Njene obrve su zaobljene, savršeno oblikovane i ispunjene crnom bojom zadimljenih tonova, verovatno kajalom.
„Kontrast boja je snažan, ali celokupan izgled kraljice je besprekoran“, piše Hankir u njenoj knjizi.
Žene u Nemačkoj su pokušavale da oponašaju njen „egzotični“ izgled nanošenjem kajala i povezivale su ga sa lepotom, autoritetom i osnaživanjem, kaže Hankir.
Šminka Nefertiti je i danas u trendu.
„Postoje stotine tutorijala na Jutjubu, TikToku i Instagramu za prilično precizno imitiranje kraljičinog lica“, piše Hankir.
Od kajala do ajlajnera
Istraživanje porekla ajlajnera odvelo je Hankir u razne delove sveta – od indijske savezne države Kerale, preko Čada, Meksika, Jordana pa sve do Japana.
Tokom putovanja otkrila je da, iako se ajlajner koristi širom sveta, postoje razlike u načinu nanošenja kao i njegovom značenju, ali da je zajednička nit njegova zaštitna uloga.
Koristio se u razne svrhe – od zaštite od sunca i „urokljivih očiju“, do verskih obreda i medicinskih svrha.
U Japanu je razgovarala sa gejšom, tradicionalnom japanskom zabavljačicom, koja je nosila crveni ajlajner, simbol zaštite protiv zlih duhova, koji je opstao do danas.
U meksičko-američkoj kulturi čola, ajlajner je snažan simbol identiteta, otpora i kulturnog ponosa, kaže ona.
I baš kao u drevnom Egiptu, Hankir je primetila da u pojedinim delovima sveta ajlajner ne koriste samo žene.
U Čadu je provela određeno vreme sa Vadabijim, koji pripadaju nomadskoj etničkoj grupi Fulanima, poznatoj po godišnjem takmičenju u lepoti na kojem žene ocenjuju muškarce na osnovu izgledu.
„Beduini u Petri, u Jordanu, nose ajlajner ne samo radi zaštite od sunca ili izražavanja religioznosti, već i zato što znaju da tako lepo izgledaju“, smeje se Hankir.
„To je takođe deo obreda kada dečak postaje muškarac, kao i znak da je muškarac neoženjen.“
Ajlajner se često nanosi i deci, jer se veruje da pruža zaštitu.
Zapravo, u zemljama arapskog govornog područja uobičajena imena su Kajal i Kahilain, što odražava kulturni značaj ajlajnera.
Hankir kaže da je UNESKO trebalo davno da prizna kajal kao nematerijlno kulturno nasleđe, i oda „priznanje zajednicama na Globalnom jugu, posebno onima u arapskom svetu koje su vekovima čuvale i održavale ovu tradiciju, iako su se često raseljavale i bile suočene sa problemima kolonijalizma i brisanja kulturnog identiteta“.
Ovoj spisateljici je čin nanošenja kajala toliko važan upravo zbog veze sa njenom kulturom.
„Nanošenje je skoro duhovni čin, nešto poput rituala.
„To nije samo iscrtavanje duž vodene linije ili na gornjem kapku – povezujete se sa mnogo više stvari“, zaključuje ona.
Pogledajte video o tanaki-drevnoj lepoti Mjanmara
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Tradicionalna šminka kao krema protiv sunca
- Crna šminka na belim balerinama – da li je to rasizam
- Pamela Anderson: „Bez trunke šminke osećam se slobodnije nego ikada“
- Kanta slobode: Karmin
- Zaboravite filere, u trendu su injekcije riblje sperme
- Kako je Rijana zaradila milijardu dolara
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
