Porođaji su bili lakši pre dva miliona godina

Žene mogu da prođu kroz veoma dug, bolan i iscrpljujuć porođaj – često im je potrebna pomoć, a donošenje na svet bebe može trajati danima.

Zašto se naši bliski rođaci, poput ženki šimpanze, porađaju brže i mogu to da obave same?

U pokušaju da odgovore na ovo pitanje, naučnici su istraživali kako su se drevne članice ljudskog porodičnog stabla porađale.

• Kako je tekla evolucija: Ko su ljudski preci slični majmunima
• Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
• „Kako sam u Srbiji pronašla još jednu ‘Lejdi’ i svetsku senzaciju“

Pre dva miliona godina, porađaji su bili „poprilično laki“, pokazuju rezultati rekostrukcije porođaja koja je urađena uz pomoć fosila.

Kod vrste Australopithecus sediba koja je živela pre 1.95 miliona godina u Južnoj Africi, vidimo „relativno lak proces rađanja“, kaže istraživačica doktorka Natali Ludisina.

„Glava i ramena fetusa imaju dovoljno prostora za prolazak kroz čak i najuže dimenzije porođajnog kanala majke“, kaže ona.

Danas je drugačije – veličina i oblik karlice kod žena (kompromis koji je bio potreban kako bismo hodali uspravno) i velika veličina bebine glave čine porođaj poprilično napetim.

Tokom porođaja, bebe se nekoliko puta rotiraju u porođajnom kanalu – ne mogu da samo ravno ispadnu.

Proučavajući nekoliko ženskih karlica naših drevnih rođaka koje smo pronašli – samo šest za tri miliona godina evolucije – istraživači mogu da steknu ideju o tome kako su porođaji izgledali.

Tokom evolucije, porođaj nije postajao pravolinijski sve teži i teži.

Antropološkinja Univerziteta u Bostonu objašnjava da fosil Lusi (Australopithecus afarensis) otkriva da je njen porođaj bio teži od porođaja onih koje su pripadale vrsti Australopithecus sediba. Iako je Lusi živela milion godina ranije, odnos veličina bebine glave i njenog kanala pokazuju da je donošenje beba na svet bilo teže.

„Postoji tendencija da se o evoluciji porođaja razmišlja kao o prelazu od „lakog“ kod majmunolikih bića ka „teškom“ kakvo vidimo kod ljudi danas“, kaže Ludisina koja je tzaključke tima objavila u časopisu Plos jedan (Plos One).

„Ali ono što smo videli pokazuje da to nije tako.“

Ona kaže da svaki fosil iz ljudskog porodičnog stabla pokazuje da su u svakom periodu postojali određeni izazovi.

I danas vidimo varijacije u načinu na koji žene rađaju: neke žene imaju relativno lak i brz porođaj, dok se druge porađaju više od 20 sati uz izrazite bolove.

Pratite Helen na Tviteru.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]