Predstava „Kosa“: Zašto je ovo jedini mjuzikl uz koji su svi plakali

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. “Kosa za mene ipak nije priča jednog vremena.”
   Evo šta piše u mojoj knjizi “Jevanđeljr po istini”, iz pvog dela, “Duhovno stanje vremena.”: “..No, sada je i naše društvo postalo deo zapadne civilizacije u kojoj su tragedije rezervisane za najbolje. Sada će i naši obdareni mladi da umiru kao žrtve nedostatka roditeljske ljubavi, posvećenosti da decu osposobe da rešavaju životne probleme, a ne da beže u spiritualne snove ubijajući se alkoholom i drogom.
   Generacija rok i hipi kulture su i članovi Nobelovog komiteta za književnost, zbog čega su mogli lako da odluče da dodele nagradu jednom od najvećih svetaca vremena bogojavljanja – vremena bit, hipi pokreta i rok kulture – Bobu Dilanu. Dilan se danima nije odazivao kako bi pokazao da on i oni nisu isto. Kasnije se javio da se zahvali, da bi potom odgovorio da neće moći da prisustvuje svečanosti. A na pitanja zašto nije odgovarao, ćutao je. Na zadnjem koncertu održanom u Las Vegasu na kraju je otpevao pesmu „Why Try to Change Me Now?“ („Čemu pokušaj da me promene sada?“), što se tumači kao njegov neugašeni bunt protiv establišmenta i vladajuće svesti, uključujući i Nobelov komitet za književnost.
   Naši mladi i ne znaju zašto nose pocepane farmerke. Nema od koga da doznaju da to ima veze i sa Dilanovom Nobelovom nagradom za književnost. Dilanove kolege su leta 1969. priredile najveći protestni koncert protiv ubijanja i uništavanja u Vijetnamu od strane imperijalne sile SAD. Trodnevni rok koncert nazvan je po mestu Vudstok, u oblasti države Njujork. Koncert su morali dugo da pripremaju, jer su se sotone protivile, pa su rokeri morali da nose iste pantalone više meseci, te su im se pocepale. I hipici su doputovali sa pocepanim farmerkama i nastavili su da ih takve nose u svakoj prilici. Hipici su nasledili duh bit pokreta i njihovog boga Čarlsa Bukovskog, koji je poručivao: „Što mi je manje trebalo, bolje sam se osećao.“ To je nateralo kapitalističke sotone da počnu da proizvode i prodaju pocepane farmerke! Sada ih nose i talentovani, ali i imitatori, okamenjeni umovi.
   Među najpoznatijim izvođačima na Vudstoku bila je i pokojna Dženis Džoplin, od koje se očekivalo da će naći svog Isusa kao što ga je našla Marija Magdalena. I Dženis je pripadnik je umrlih Kluba 27. Kod Boba Dilana je razum nadvladao osećajnost, te nije nastupao na koncertu jer je 1966. godine blizu Vudstoka, gde je imao svoju vikendicu, doživeo tešku saobraćajnu nesreću pa je sebi obećao da tamo više neće odlaziti celih osam godina.
   I posle dugo pripremane i održane trodnevne manifestacije, pobune duha bita, hipi i roka tražeći miran život umesto rata, ubijanje i razaranje u Vijetnamu i okolnim državama nije prestajalo. Za vreme dok vlastodršci oblače mladiće u nove unifome, pa ih avionima i brodovima šalju na azijski kontinent, odakle se neki vraćaju u mrtvačkim sanducima ili u invalidskim kolicima, pobunjeni mladi postaju još agresivniji u ponašanju. Prvo iritiraju oblačenjem i izgledom, kao i u muzici. Godine 1974. hroničari će zabeležiti novi pokret pobunjenih mladih nazvan pank estetika. Pocepana odeća okićena zihernadlama, upečatljiv nakit i šminka, sa frizurom jarkih boja zaštitni su znak tog žanra. No, mora se reći ono najvažnije, pank je društveno angažovan. Popularna kultura se rađa iz radničke klase, odakle se regrutuju mladići za ratove. Osim u muzici, pank će početi da se manifestuje i u drugim vidovima umetnosti.
   Od tada mladi u SAD žive u paralelnom društvu, sa porukama pisanim i pevanim, i sa ponekim žestokim javnim protestom kakva je bila opsada Vol Strita u Njujorku oktobra 2011. Tada je policija premlaćivala, zatvarala ili transportovala u druge gradove velikog sistema SAD kojim vladaju sotone, za koje je čovek sredstvo i objekat za eksploataciju…“

2. Gledao sam Kosu 1970 kad sam došao na studije u Beograd. Moja generacija je već znala sve numere sa albuma koji se vrteo još od 1968. i studentskih događaja… Bilo je veličanstveno…

3. Kakvo, bre, plakanje, dosta više ti BBC tesktova bez glave i repa. Da li je neko tamo učio kako se piše tekst za novine ili bilo kakav drugi tekst? Prvo, najnovija predstava Kose je očajna, nije baš jasno zašto je postavljena, osim da bude spektakl za sve novce. Ko danas razume vijetnamski rat osim savremenika koji nisu ciljna grupa za predstavu, a čak i oni će se zbuniti kada pročitaju ovako sastavljen tekst. Svi potrali danas prenose te BBC Srbija tekstove, da li zato što su džabe ili zato da popune prostor, ali time samo zbunjuju čitaoce.