Preminuo ‘Princ tame’ Ozi Osborn

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pesma „Black Sabbath“ 1969., sa debitantskom albumu benda može da služi kao – obeležje – Ozborna. Tu je (između ostalog) harmonija izgrađena pomoću progresije smanjene (uvećane) kvinte – a to je oduvek u muzici zapada sugerisala satanske prizvuke. Ovaj tzv troton – koji naša percepcija – doživljava kao disonancu izbegavan je – smatran je zlokobnim – dobio je nadimak „đavoli interval“! Idealan za zvuke muka i patnji u paklu! Ovekovečio ga je Tartini u „Đavoljem trileru“, mogao se čuti i kod J.S.Baha, Mocartovom „Don Žuanu“, kod Lista,…, Pučinija, u naše vreme kod Berštajna ili Hendriksa „Purple Haze“ 1966. Kod Hendriksa ili Ozborna to su sada zvuci (i) paklene patnje uživaoca narkotika. Zapravo, postoje dve vrste droga koje se nazivaju „Purple haze“: oblik LSD-a i vrsta marihuane. Efekat kulturne mimikrije „ljubičaste izmaglice“ – pesma „Black Sabbath“ je nastala u stanju transa. Gizer Batler je ofarbao svoj stan u mat crno, okačio nekoliko obrnutih raspeća i postavio mnoge slike Satane na zidove. Ozborn je dao Batleru knjigu o vračanju. Pročitao je knjigu i stavio je na policu pre nego što je zaspao. Kada se probudio, kaže da je video veliku crnu figuru kako stoji na kraju svog kreveta. Figura je nestala, a Batler je otišao da traži knjigu, koja je takođe nestala. Zatim je rekao Ozbornu šta se dogodilo, a Ozborn je napisao tekst pesme, ostalo je istorija. Svoju dugu karjeru sam Ozborn je video ovako: „Ja sam kao onaj Denis Zlonamerni ludak. Zabavni ludak, nadam se“!