Raskol u pravoslavnoj crkvi pojačao tenzije između Rusije i Ukrajine

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kada bi se poslusale Hristove reci iz Novog Zaveta sve crkve na Planeti bi bile Bozije i nebi bilo potrebe za deljenjem. Ovo sto imamo danas je posledica politike Rima, koji je pripojio crkve drzavi. Cak je to istaknuto i na grbovima mnogih drzava sa dvoglavim pticama.

   1. Нема то никакве везе с Римом, нити се јединство Цркве огледа у томе да има једног „врховног команданта“ (глава Цркве је Христос, и то је чини јединственом). Преседан са националним патријаршијама је начињен 870-те године када су је добила словенска браћа Бугари, а потом и сви други православни народи. Сада је ред на Украјинце.

      1. Rimski vladar Konstantin je 312 godine navodno prihvatio Hristovo ucenje po nagovoru majke Jelene da bi se sprecilo stradanje Rimskih vladara. Za svaki slucaj sve svitke delova Svetih pisama do kojih je tada dosao dao je svome pismenom prijatelju da ih drzi pod kljucem. Toga prijatelja je proglasio za glavnog svestenika za ceo Svet a crkvu Katolicku ( na Grckom jeziku Katolis = sveopsti) i poceli su da zajedno vladaju Planetom. Kada je kasnije Rimski vladar Teodosije podelio to carstvo na Istocno (Vizantija) i Zapadno ta je crkva bila dugo zajednicka. Podele crkve su se desile kasnije i delimicno je to bila 1 054. godina, kada se desila svadja svestenika u Carigradu. Organizacija je ostala kao kod Konstantina, odnosno crkva je ostala deo vlasti.

         1. Рекох Вам већ, а Ви слободно проверите, да су браћа Бугари извојевали аутокефалност за своју помесну цркву и титулу патријарха за свох обер-попа још 870-те године, у време дакле док је римски епископ још званично признавао врховни ауторитет цариградског папаз-баше. Након Бугара смо на ред дошли ми Србљи, који смо у смутное времја за кеш-лову испословали аутокефалност, а онда на силу и патријаршију, а након нас су то учинили Руси.