Talibani su sve bliže preuzimanju pune kontrole u Avganistanu, a prestonica Kabul je jedini veliki grad koji još uvek nije u njihovim rukama.
Rano u nedelju, ekstremisti su bez borbe preuzeli kontrolu nad Džalabadom, glavnim gradom na istoku zemlje.
Dan ranije, vladine snage su poražene i u najvećem gradu na severu zemlje, Mazar i Šarifu.
Brz pad vladinih snaga doveo je do snažnih pritisaka na predsednika Ašrafa Ganija da podnese ostavku.
Pred njim je težak izbor – predaja ili bitka za zadržavanje kontrole nad prestonicom Kabulom.
- Deset stvari o ratu u Avganistanu
- Nasilje u Avganistanu – „Ubijaju nas zato što smo drugačiji“
- Kad intervjuišeš Talibane
Sjedinjene Američke Države počele su evakuaciju osoblja iz ambasade u Kabulu.
U nedelju ujutru, osoblje je odvedeno na aerodrom i ukrcano u šest velikih vojnih transportnih aviona. Vašington je angažovao 5.000 vojnika za ovu operaciju.
Predsednik Džo Bajden brani odluku da ubrza povlačenje američkih trupa iz Avgsnistana objašnjavajući da ne može da opravda „beskonačno američko prisustvo u građanskom sukobu u drugoj zemlji.“
Humanitarna kriza na pomolu
Ujedinjene nacije su pozvale države susede Avganistana da otvore granice jer se broj civila koji beže od napada talibana povećava.
Hiljade interno raseljenih pristiglo je u Kabul, smatrajući glavni grad poslednjim sigurnim utočištem.
Predstavnici Svetskog programa za hranu saopštili su da je postoji nestašica hrane i upozorili na humanitarnu katastrofu.
U petak su talibani zauzeli drugi po veličini grad u zemlji Kandahar, najnoviju prestonicu provincije koja je pala.
Grad na jugu zemlje sa 600.000 stanovnika nekada je bio uporište talibana, a strateški je važan zbog međunarodnog aerodroma, poljoprivredne i industrijske proizvodnje.
Ekstremisti su zauzeli i obližnji grad Laškar Gah, a sada kontrolišu oko trećine prestonica avganistanskih provincija.
Ekstremisti napreduju veoma brzo svakog dana i iskoristili su trenutak odlaska američkih i drugih stranih trupa posle 20 godina.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, samo u Avganistanu je u proteklih mesec dana ubijeno više od 1.000 civila.
Sara Karimi, avganistanska režiserka u Kabulu, rekla je za BBC da joj se čini da je svet okrenuo leđa Avganistanu i da se plaši povratka u „mračna vremena“.
U životu pod talibanima devedesetih godina prošlog veka, žene su bile primorane da nose burku, obrazovanje je ograničeno za devojčice starije od 10 godina i uvedene su brutalne kazne, među kojima su bila javna pogubljenja.
„U opasnosti sam, ali više ne razmišljam o sebi“, rekla je Karimi.
„Razmišljam o našoj zemlji… Mislim da je naša generacija učinila mnogo da donese ove promene.
„Mislim na mlade devojke. U ovoj zemlji ima na hiljade lepih, mladih talentovanih žena.“
Mnogi koji su pobegli u Kabul, spavaju na ulicama i u napuštenim skladištima.
Prema podacima organizacije Save the Children, oko 72.000 dece je među onima koji su proteklih dana bežali u prestonicu.
„Nemamo novca da kupimo hleb ili nabavimo lekove za dete“, rekao je za BBC Asadulah, tridesetpetogodišnji ulični prodavac koji je pobegao iz grada Kunduza pošto su mu talibani zapalili kuću.
„Sve kuće i stvari su nam zapaljene, pa smo došli u Kabul i molili Boga da nam pomogne“, dodao je Asadulah, koji je sada sa porodicom u glavnom gradu.
Na obodima Kabula otvoreni su privremeni prihvatni centri i kampovi.
U razgovoru za BBC neposredno pre pada Kandahara, Paštana Durani, izvršna direktorka obrazovne nevladine organizacije koja radi sa avganistanskim devojčicama, rekla je da je uplašena za život.
„Devojčice sa kojima radimo već su pobegle“, rekla je.
„Ne znam gde su i lično sam uplašen za njihov život. Šta ako su u braku sa talibanskim borcem? Kakav će im biti život?“
Ove nedelje je više hiljada ljudi pobeglo iz severnih provincija u Kabul u potrazi za utočištem.
Nemačka vlada je zapretila da će uskratiti godišnju novčanu pomoć Avganistanu u visini od 500 miliona dolara ako talibani preuzmu kontrolu nad zemljom.
Nemačka je takođe obustavila prisilnu repatrijaciju državljana Avganistana čiji zahtevi za azil su odbijeni.
Francuska vlada kaže da takođe vodi istu politiku.
- „Dobili smo rat, Amerika je izgubila“
- Supersile na klizavom terenu: Zašto Rusiju brine povlačenje Amerikanaca iz Avganistana
- „Oni ratuju, a mi ginemo“: Porodice zatečene između dve vatre u Avganistanu
U sredu je smenjen načelnik avganistanske vojske general Vali Mohamed Ahmadzai, koji je na toj funkciji bio od juna.
Predsednik Ašraf Gani odleteo je u grad Mazar i Šarif na severu koji predstavlja tradicionalno anti-talibansko uporište kako bi pokušao da dobije vojnu pomoć lokalnih vođa.
Mazar i Šarif se na nalazi na granici sa Uzbekistanom i Tadžikistanom, a njegov pad značio bi potpuni poraz vlade u Kabulu.
Predsednik Gani je u Mazar i Šarifu razgovarao sa Abdulom Rašidom Dostumom, vođom lokalnih Uzbekistanaca i Atomom Mohamedom Norom, liderom tadžikistanske zajednice.
Gani je godinama pokušavao da umanji uticaj lokalnih lidera u ovom delu Avganistana, a sada traži pomoć od njih, objašnjava Ethirajan Anbarasan, BBC novinar.
Ranije ove nedelje, predsednik se takođe složio da naoruža provladinu miliciju.
Pogledajte video o novinarkama koje su ubijene u Avganistanu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
