Razdor među talibanima zbog gašenja interneta: BBC istraga

Audio snimak do kojeg je došao BBC pokazao je šta najviše brine vođu talibana.

Ne spoljna opasnost, već pretnja unutar Avganistana, gde su talibani zauzeli vlast kad je pala prethodna vlada, a Amerikanci se povukli 2021. godine.

Taj snimak je ukazao na „insajdere u vladi“ suprotstavljene među sobom u Islamskom emiratu koji su talibani osnovali da bi vladao zemljom.

Na procurelom snimku čuje se vrhovni vođa Hibatula Akundžada kako govori da bi unutrašnja neslaganja mogla na kraju sve da ih sruše.

„Kao rezultat ovih podela, emirat će pasti i okončati se“, upozorio je on.

Govor pred talibanima u medresi u južnom gradu Kandaharu u januaru 2025, dolio je ulje na vatru glasina koje su kružile već mesecima – glasine o razlikama u vrhu talibanske vlasti.

Taj razdor talibansko vođstvo od početka poriče, a tako je bilo i na direktno pitanje BBC-ja.

Ali glasine su navele BBC avganistanski servis da započne jednogodišnju istragu o ovoj krajnje tajnovitoj grupi – uradivši više od 100 intervjua sa aktuelnim i bivšim talibanima, kao i sa lokalnim izvorima, stručnjacima i bivšim diplomatama.

Zbog osetljivosti našeg izveštavanja o ovoj priči, BBC je pristao da ne otkrije njihov identitet zarad njihove bezbednosti.

Sada smo prvi put uspeli da prikažemo dve jasno prepoznatljive grupe u samom talibanskom vrhu – od kojih svaka zastupa sučeljenu viziju Avganistana.

Jedna je u potpunosti lojalna Akundžadi, koji, iz baze u Kandaharu, gura zemlju ka viziji strogog Islamskog emirata – izolovanog od savremenog sveta, gde religijske ličnosti lojalne njemu kontrolišu svaki aspekt društva.

A druga je sačinjena od moćnih talibana uglavnom sa sedištem u glavnom gradu Kabulu.

Oni se zalažu za Avganistan koji, iako i dalje sledi strogo tumačenje Islama, održava kontakte sa spoljnim svetom, gradi privredu zemlje i čak dozvoljava devojčicama pristup obrazovanju koji im je trenutno uskraćen posle osnovne škole.

Jedan insajder je to opisao kao „Kandaharska kuća protiv Kabulske.“

Ali pitanje je oduvek bilo da li će se Kabulska grupa, sačinjena od ministra iz talibanskog kabineta, moćnih ekstremista i uticajnih verskih učenjaka koji uživaju podršku hiljada talibanskih lojalista, ikada suprotstaviti na bilo kakav značajniji način sve autoritarnijoj vladavini Akundžade, kao što to njegov govor sugeriše.

Na kraju krajeva, prema talibanima, Akundžada je apsolutni vladar grupe – čovek koji odgovara samo Alahu i nije neko čija vlast može da se dovede u pitanje.

A zatim je usledila odluka koja je dovela do toga da delikatno povlačenje konopca između najmoćnijih ljudi u zemlji preraste u sukob volje.

• Šta se desilo ženama koje su se pobunile protiv talibana
• Talibani u Avganistanu: Sutkinje „nisu kvalifikovane, nisu inteligentne”
• Avganistanke koje su izgubile karijere „žele da vrište“

Krajem septembra, Akundžada je izdao naređenje da se isključe internet i telefoni, odsekavši Avganistan od ostatka sveta.

Tri dana kasnije, internet se vratio, bez objašnjenja zbog čega.

Ali ono što se desilo iza kulisa bilo je seizmički potres, tvrde insajderi.

Kabulska grupa je nastupila u suprotnosti sa Akundžadinim naređenjem i ponovo uključila internet.

„Talibani, za razliku od svake druge avganistanske partije ili frakcije, jedinstveni su po koherentnosti – nema podela, čak ni pobunjenih glasova“, objašnjava stručnjak za Avganistan, koji proučava talibane od kada su nastali.

„Urezan u DNK pokreta je princip potčinjenosti nadređenima, i na samom kraju emiru [Akundžada].

„To je ono što je učinilo čin ponovnog uključivanja interneta, protivno njegovom eksplicitnog naređenju, toliko upadljivim“, rekao je jedan ekspert.

Kao što je to rekao jedan talibanski insajder: to je praktično bila pobuna.

• Talibani: Ko je ko na vrhu
• Crni jastrebovi i hamviji – američka vojna oprema u rukama talibana
• Zašto se Kabul poredi sa povlačenjem Amerikanaca iz Vijetnama

Čovek vere

Hibatula Akundžada nije započeo vladavinu na ovaj način.

Štaviše, izvori kažu da je izabran za vrhovnog vođu talibana 2016. delom zbog njegovog pristupa građenju konsenzusa.

Nemajući i sam iskustvo sa ratišta, pronašao je zamenika u Siradžudinu Hakaniju – vojnom komandatu koji uliva strah i trepet, tada jednom od najtraženijih ljudi u Americi sa raspisanom nagradom za njegovu glavu u visini od 10 miliona dolara.

Drugi zamenik je pronađen u Jakubu Mudžahidu, sinu osnivača talibana Mule Omara – još mladom, ali koji je sa sobom doneo talibansku lozu i potencijal da ujedini pokret.

Taj aranžman se nastavio tokom pregovara sa Vašingtonom u Dohi za okončanje 20-godišnjeg rata između talibanskih boraca i snaga predvođenih Amerikom.

Konačni sporazum iz 2020, završio se talibanskim naglim i dramatičnim ponovnim zauzimanjem zemlje, kao i haotičnim povlačenjem američkih trupa u avgustu 2021.

Za spoljni svet, oni su bili ujedinjeni front.

Ali oba zamenika će na kraju biti u tišini ražalovani na ministre čim su se talibani vratili na vlast u avgustu 2021, sa Akundžadom koji je sada bio usamljeni centar moći, rekli su insajderi za BBC.

Čak se i Abdul Gani Baradar – moćni i uticajni suosnivač talibana koji je vodio pregovore sa SAD – našao u ulozi zamenika premijera umesto premijera, kao što su to mnogi očekivali.

Umesto toga, Akundžada – odbacivši prestonicu u kojoj se nalazi vlada u korist ostanka u Kandaharu, bazi talibanske moći – počeo je da se okružuje ideolozima i predstavnicima tvrde struje od poverenja.

Drugi lojalisti su dobili kontrolu nad snagama bezbednosti zemlje, verskom politikom i delovima privrede.

„Akundžada je od samog starta želeo da formira vlastitu snažnu frakciju“, rekao je za BBC jedan bivši taliban koji je kasnije služio u avganistanskoj vladi podržanoj od SAD.

„Iako ispočetka nije imao priliku, čim je stekao vlast, počeo je da to radi veoma vešto, šireći vlastiti krug uz pomoć autoriteta i položaja.“

Ukazi su počeli da se donose bez konsultacija sa talibanskim ministrima iz Kabula i s vrlo malo obzira prema javnim obećanjima datim pre nego što su preuzeli vlast, po pitanjima kao što je pristup devojčica obrazovanju.

Zabrana obrazovanja, zajedno sa radom za žene, ostaje jedan od „glavnih izvora napetosti“ između dve grupe, ističe se u pismu posmatračkog tela UN-a upućenom Savetu bezbednosti u decembru.

U međuvremenu, još jedan insajder rekao je za BBC da Akundžada, koji je započeo kao sudija u talibanskom šerijatskom sudu 1990-ih, postaje „još stroži“ u verskim uverenjima.

Akundžadina ideologija već je bila takva da ne samo da je znao, već je i odobrio odluku njegovog sina da postane bombaš samoubica, prema rečima dvojice talibanskih zvaničnika posle njegove smrti 2017.

I on je ubeđen da donošenje pogrešne odluke može da ostavi posledice koje će se osetiti i posle njegove smrti, rečeno je BBC-ju.

„Za svaku odluku koju donese, on kaže: odgovaram Alahu, sudnjeg dana će me pitati zašto ništa nisam preduzeo“, objasnio je jedan zvaničnik iz aktuelne talibanske vlade.

Dvoje ljudi koji su bili na sastancima sa Akundžadom opisuju za BBC da su se susreli sa čovekom koji jedva da je nešto govorio, birajući da komunicira uglavnom kroz gestove, koje je tumačio tim postarijih klerika prisutnih u prostoriji.

U javnijim okruženjima, drugi očevici su rekli da je krio lice – pokrivao je oči šalom prebačenim preko turbana i često stajao pod određenim uglom kad se obraćao publici.

Fotografisanje ili snimanje Akundžade je strogo zabranjeno.

Zna se za postojanje samo dve njegove fotografije.

Ugovoriti sastanak s njim takođe je postalo sve teže.

Jedan drugi taliban rekao je kako je Akundžada nekada držao „redovne konsultacije“, ali sada „većina talibanskih ministara čeka na njih danima ili nedeljama“.

Drugi izvor je rekao za BBC da je ministrima iz Kabula poručeno da „odlaze u Kandahar samo ako dobiju zvaničan poziv“.

Istovremeno, Akundžada je počeo da seli glavna odeljenja u Kandahar, među njima i ono za raspodelu oružja, koje je prethodno bilo pod kontrolom njegovih bivših zamenika Hakanija i Jakuba.

U decembarskom pismu, posmatrački tim UN-a istakao je da Akundžadina „konsolidacija moći takođe obuhvata neprekinuto gomilanje snaga bezbednosti pod direktnom kontrolom Kandahara“.

Izveštaji sugerišu da Akundžada izdaje direktna naređenje sve do lokalnih policijskih jedinica – zaobilazeći ministre u Kabulu.

Jedan analitičar tvrdi da je rezultat toga „prebacivanje prave moći u Kandahar“, što je talibanski portparol Zabihulah Mudžahid negirao za BBC.

„Svi ministri imaju moć u okviru vlastitih ministarskog okvira, izvršavajući dnevne zadatke i donoseći odluke – sva moć se delegira njima i oni izvršavaju vlastite dužnosti“, kaže on.

Međutim, „iz šerijatske perspektive, Akundžada ima apsolutnu moć“, dodao je Mudžahid, rekavši „da bi se izbegle bogom zabranjene podele, njegove odluke su konačne.“

Pogledajte video o BBC istrazi o talibanima

Ljudi ‘koji su videli sveta’

U Kabulskoj grupi je nezadovoljstvo raslo, a savezništva su jačana.

„Kabulska grupa su ljudi koji su videli sveta“, rekao je jedan analitičar za BBC.

„Stoga, oni veruju da vlada, u njenom aktuelnom obliku, ne može da opstane.“

Kabulska grupa želi da vidi Avganistan koji se kreće ka modelu Zalivske države.

Brine ih gomilanje moći u Kandaharu, priroda i primena zakona o čednosti, koliko talibani treba da budu u kontaktu sa međunarodnom zajednicom, i obrazovanje i zapošljavanje žena.

Ali uprkos tome što se zalaže za više prava za Avganistanke, Kabulska grupa se ne opisuje kao umerena.

Umesto toga, insajderi ih doživljavaju kao „pragmatične“, nezvanično pod vođstvom Baradara – talibanskog osnivača koji i dalje uživa veliku lojalnost.

Za njega se takođe veruje da je „Abdul“ kog je pominjao Donald Tramp kao „vođu talibana“ tokom televizijske debate pred američke predsedničke izbore 2024.

Štaviše, on je bio glavni pregovarač grupe sa SAD.

Promena stavova Kabulske grupe nije prošla nezapaženo.

„Sećamo se da su nekada talibanski lideri iz Kabula uništavali televizijske prijemnike, ali sada se i sami pojavljuju na televiziji“, rekao je jedan analitičar.

Oni su takođe svesni moći društvenih mreža.

Bivši zamenik Jakub, čiji je otac predvodio talibane tokom njihove prve vladavine, kad su muzika i televizija bili zabranjeni, sve je popularniji među mlađim pripadnicima talibana i nekim običnim Avganistancima, što je očigledno iz oduševljavanja na video snimcima sa TikToka i suvenirima ukrašenim njegovim likom.

Ali niko nije bio efikasniji u rebrendiranju samog sebe od njegovog kolege bivšeg zamenika Siradžudina Hakanija.

Sposobnost da izbegne zarobljavanje dok je njegova mreža izvršavala neke od najsmrtonosnijih napada u avganistanskom ratu protiv američkih snaga – u šta spada i eksplozija kamiona bombe 2017. u Kabulu u kojoj je poginulo više od 90 civila blizu nemačke ambasade – izdigla ga je u gotovo mitski status među pristalicama.

Tokom tog vremena, postojala je samo jedna njegova fotografija – koju je napravio novinar BBC Avganistanskog servisa.

Ali onda je, šest meseci posle američkog povlačenja, Hakani izašao pred svetske kamere na diplomskoj svečanosti policijske akademije u Kabulu, sa nepokrivenim licem.

Bio je to prvi korak ka kreiranju novog imidža: više nije bio ekstremista, već državnik sa kojim je Njujork tajms mogao da sedne 2024. i upita ga: da li je on najveća nada Avganistana za promenu?

Samo nekoliko meseci kasnije, FBI će u tišini povući nagradu od 10 miliona dolara ponuđenu za njegovo hvatanje.

• Talibani zabranili šah jer ‘ima veze sa kockanjem’
• Avganistan: Od krvnih neprijatelja do saveznika
• Šta je sve Avganistankama zabranjeno u javnosti

A opet su analitičari i insajderi iznova govorili za BBC da je otvoreno suprotstavljanje vrhovnom vođi Akundžadi vrlo malo verovatno.

Verovatno najvidljivije protivljenje njegovim ukazima bilo je tek minimalno i svedeno – na primer, kao što je bilo nesprovođenje zabrane brijanja brade u regionima pod kontrolom zvaničnika lojalnih Kabulu.

Ali veći činovi pobune oduvek su se smatrali nezamislivim.

Jedan bivši pripadnika talibana istakao je za BBC da se „poslušnost Akundžadi smatra obavezom“.

Sam Hakani, u intervjuu za Njujork tajms, umanjio je bilo kakve šanse za otvoreni raskol.

„Jedinstvo je važno za Avganistan trenutno, da bismo mogli da imamo mirnu zemlju“, rekao je on.

Umesto toga, rekao je jedan analitičar, Kabulska grupa bira da šalje „poruku i međunarodnoj zajednici, i Avganistancima“ koja glasi:

„Svesni smo vaših pritužbi i vaše zabrinutosti, ali šta mi tu možemo?“

Makar je tako bilo pre nego što je stiglo naređenje da se ugasi internet.

Tačka preokreta

Talibanski vrhovni vođa je čovek dubokog nepoverenja prema internetu.

On veruje da je njegov sadržaj protivan islamskom učenju i toliko je privržen tom uverenju da mu svako jutro savetnik čita najnovije vesti ili objave sa društvenih mreža, objasnio je jednom prilikom njegov portparol za BBC.

Kabulska grupa veruje da savremena zemlja ne može da opstane bez njega.

Naređenje vrhovnog vođe za gašenje interneta započelo je u pokrajinama pod kontrolom Akundžadinih saveznika, pre nego što je bilo prošireno na čitavu zemlju.

Izvori bliski Kabulskoj grupi i iz talibanske vlade opisali su šta se dalje dešavalo – maltene neprikosnoveni trenutak u talibanskoj istoriji.

„Ovo je zateklo mnoge pripadnike pokreta“, rekao je jedan izvor.

Ukratko, najmoćniji ministri Kabulske grupe sastali su se i ubedili tamošnjeg premijera Mulu Hasana Akunda da izda naređenje da internet ponovo bude uključen.

Štaviše, grupa je već bila obznanila nezadovoljstvo ukazom pre nego što je internet bio ugašen širom zemlje.

De fakto lider grupe Baradar je otputovao u Kandahar da upozori jednog od najlojalnijih Akundžadinih guvernera da moraju da ga „probude“, dodavši da moraju da prestanu da budu slepi „poslušnici“ vrhovnog vođe.

„Vi mu ne govorite istinu otvoreno; šta god da on kaže, vi to samo primenjujete“, rekao je ovaj, prema rečima pripadnika Kandaharskog saveta uleme – grupe pokrajinskih verskih vođa.

Njegove reči, kazao je izvor, bile su odbačene.

U ponedeljak 29. septembra, stiglo je naređenje Ministarstvu telekomunikacija direktno od vrhovnog vođe da se sve ugasi.

„Nikakvi izgovori“ neće biti prihvaćeni, rekao je za BBC izvor iz Ministarstva.

U sredu ujutro, grupa ministara iz Kabulske grupe, među kojima su bili i Baradar, Hakani i Jakub – okupili su se u premijerovom kabinetu, a pridružio im se i ministar telekomunikacija.

Oni su tu pozvali premijera lojalnog Kandaharu da preuzme inicijativu i da poništi naređenje.

Prema jednom izvoru, rekli su da je odgovornost potpuno njegova.

I uspelo im je. Internet je bio vraćen.

Ali možda najvažnije od svega, u roku od nekoliko dana, izgledalo je kao da se ostvarilo ono što je Akundžada nagovestio u onom govoru nekoliko meseci ranije: insajderi su ugrozili talibansko jedinstvo.

Ali otkud to naređenje?

Jedan stručnjak ističe da su talibani rado sledili Akundžadu bez obzira na to što se nisu slagali sa ukazima kao što je onaj o obrazovanju devojčica.

U međuvremenu, mnogi od onih koji su mu se suprotstavili ranije za to su platili cenu.

U februaru 2025, tadašnji zamenik ministra spoljnih poslova morao je da pobegne iz zemlje pošto je javno upozorio da je vođstvo „skrenulo sa božjeg puta“ počinivši „nepravdu prema 20 miliona ljudi“.

To se odnosilo na zabranu obrazovanja žena.

Posmatrači UN ukazuju na još najmanje dvojicu koji su bili uhapšeni pošto su doveli u pitanje Akundžadine ukaze o obrazovanju devojaka, u julu i septembru 2025.

Ali ima dokaza i da Akundžada i njegovi saveznici rade na tome da zadrže ličnosti kao što je Hakani uz sebe – uprkos njihovim javnim kritikama na račun konsolidacije moći vrhovnog vođe.

Ipak, prelazak sa reči na dela i toliko otvoreno suprotstavljanje naređenju bilo je nešto sasvim drugo.

Kao što ističe jedan stručnjak, ovaj put je sve možda vredelo rizika.

Njihovi položaji dolaze sa moći i „sposobnošću da zarađuju novac“, kaže stručnjak.

Ali oba zavise od interneta, sada ključnog i za upravljanje, i za trgovinu.

„Isključivanje interneta ugrozilo je njihove privilegije onako kao što uskraćivanje obrazovanja starijim devojčicama nikad nije“, ističe stručnjak.

„Možda su zato bili ‘hrabri’ taj jedan put.“

• Da li ponovo jača Islamska država
• Od Avganistana do Irana: Zašto je sve Amerika intervenisala na Bliskom istoku
• Rusija prva zemlja koja je priznala talibansku vlast u Afganistanu

Pošto je internet vraćen, počele su da kolaju spekulacije o tome šta će se dalje dešavati.

Izvor blizak Kabulskoj grupi sugerisao je da će ministri biti polagano smenjivani ili ražalovani.

Međutim, član Kandaharskog saveta uleme sugerisao je da bi vrhovni vođa mogao biti taj koji će se povući „zato što se plaši takve opozicije“.

Kako se godina bližila kraju, u javnosti je izgledalo kao da se ništa nije promenilo.

U pismu Savetu bezbednosti UN ističe se da su neke zemlje članice UN „ublažile podelu između lidera u Kandaharu i Kabulu kao nešto slično porodičnoj svađi koja neće promeniti status kvo; svim višim liderima u interesu je uspeh talibanskog poduhvata.“

Zabiulah Mudžahid, viši portparol talibanske vlade, kategorički je negirao bilo kakve podele.

„Nikad nećemo sebi dopustiti da budemo podeljeni“, rekao je za BBC početkom januara 2026.

„Svi zvaničnici i vođstvo znaju da podela može biti štetna po sve, po čitav Avganistan, da je ona verski zabranjena i da je zabranjuje Alah.“

Međutim, on jeste priznao da razlike u „mišljenju“ postoje među talibanima, ali je to uporedio sa „razlikama u mišljenju u jednoj porodici“.

Polovinom decembra, te „razlike“ su ponovo isplivale na površinu.

Hakani je snimljen kako se obraća masi u rodnoj pokrajini tokom molitve petkom, upozorivši svakoga „ko dođe do vlasti preko poverenja, ljubavi i vere nacije a potom napusti ili zaboravi tu istu naciju… taj onda nije pravi vladar.“

Istog dana, Akundžadin lojalista Neda Muhamed Nadem – ministar za više obrazovanje – i sam je održao govor pred diplomcima u medresi u susednoj pokrajini.

„Samo jedna osoba vodi, a ostali slušaju naređenja, to je prava islamska vlada“, rekao je on.

„Ako ima previše lidera, onda nastaju problemi i ova vlada koju smo postigli biće uništena.“

Posle spora oko interneta, ovi skorašnji komentari nastali su u mnogo drugačijim okolnostima od onih koje je izrekao Akundžada na procurelom audio snimku početkom 2025.

A opet da li će 2026. biti godina kad će Kabulska grupa pokušati da ostvari značajnu promenu za žene i muškarce Avganistana i dalje je pod velikim znakom pitanja.

„Kao i uvek… pitanje ostaje posle očiglednog neslaganja u okviru samog vrha emirata – da li će se preći sa reči na dela?“, kaže jedan ekspert.

„Do sada još nije.“

Priredili i producirali Zia Šahrejar, Flora Druri i BBC Avganistanski forenzički tim.

Na naslovnoj fotografiji su dva talibana koji nadziru Kabul u januaru 2022. godine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Talibani, Islamska država i Al Kaida – u čemu je razlika
• „Pod vlašću talibana, biti žena je jednako smrti, one dišu, ali su mrtve“
• Ljubavna priča muslimana i jevrejke koji su spasavali ljude od talibana
• Talibani zabranjuju udžbenike koje su napisale žene
• Otpor talibanima: BBC u poseti tajnim školama za devojke u Avganistanu
• Iza kulisa talibanskog rata protiv droge – uništavanje polja maka