Posle 12 dana ruske invazije na Ukrajinu, opkoljenim gradovima ponestaje hrane i vode, a pregovarači ne nalaze rešenje za evakuaciju.
Dejstva ruskih snaga i dalje sprečavaju evakuaciju civila iz gradova oko kojih se vode borbe, tvrde zvaničnici Ukrajine.
Napadi se nastavljaju uprkos predlozima Rusije da se otvore bezbedni prolazi za ljude iz Kijeva, Marijupolja, Sumija i Harkova.
Ukrajina je ruske predloge ocenila kao „nemoralne“ nakon što je objavljeno da mnogi od tih puteva izbeglice vode u Rusiju ili Belorusiju, ruskog saveznika u invaziji.
Desetine hiljada civila zarobljene su bez struje, a ponestaje im hrane i vode u velikom lučkom gradu Marijupolju.
Dva pokušaja njihove evakuacije tokom vikenda nisu uspela, uprkos planiranom primirju.
Oko dve hiljade ljudi uspelo je da se evakuiše iz Irpina, severozapadno od glavnog grada Kijeva, uprkos stalnom bombardovanju.
Cene nafte dostigle su maksimum u poslednjih 13 godina, kao posledica krize nastale ruskom invazijom.
- „Rusi idite kući“: Protest Ukrajinaca u okupiranom Hersonu
- Koliko je opasan napad na najveću nuklearnu elektranu u Evropi
- Pet scenarija za završetak rata u Ukrajini
Kako teku pregovori Ukrajine i Rusije
Delegacije Kijeva i Moskve provele su nekoliko sati u Belorusiji, na trećoj rundi pregovora u kojima pokušavaju da nađu rešenje za opkoljene civile.
Savetnik u kabinetu ukrajinskog predsednika kaže da je učinjen „mali napredak“ po pitanjima logistike evakuacije.
„Pregovori nisu ispunili naša očekivanja“, rekao je za rusku televiziju jedan od savetnika u delegaciji zvanične Moskve.
Za četvrtak su najavljeni i pregovori na višem nivou.
Dmitro Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova i njegov ruski kolega Sergej Lavrov sastaće se na diplomatskom forumu u Antaliji, potvrdio je Mevlut Čavušoglu, turski šef diplomatije, a prenosi agencija Rojters.
Kakva je situacija na terenu
Na jugu, ruske snage napadaju grad Nikolajev gde ukrajinske vlasti tvrde da je artiljerijska vatra otvorena po stambenim četvrtima grada koji se nalazi između Krima, koga je Rusija anektirala, i važne luke Odese na obali Crnog mora.
Desetine hiljada civila ostaju zarobljeni u velikom lučkom gradu Marijupolju – bez struje, a ponestaje hrane i vode.
Ukoliko uspostavi kontrolu nad Marijupoljem, Rusija bi uspela da spoji Krim i regione Luganska i Donjecka čiju nezavisnost podržava.
U granatarinju Sumija, grada na severoistoku Ukrajine poginulo je više od 10 ljudi, među kojima ima i dece, tvrde lokalni zvaničnici. BBC nije mogao nezavisno da potvdi ove informacije.
Lavov, grad na zapadu Ukrajine popunio je svoje kapacitete kojima može da pruži pomoć izbeglicama pred ruskom invazijom.
Gradonačelnik ovog grada pozvao je privrednike da otvore radnje i skloništa za izbeglice, a međunarodne organizacije da pošalju humanitarnu pomoć ovom gradu.
Na železničkoj stanici u Dnjepru, ljudi čekaju više od šest sati na snegu i po hladnoći da bi ušli u voz koji će ih odvesti ka zapadu Ukrajine.
Pre nekoliko dana, na ovoj stanici viđene su haotične scene ljudi koji pokušavaju da se proguraju u vozove dok se danas stoji u dugačkim redovima, a volonteri nude tople obroke.
Šta će biti sa ruskom naftom
Kao posledica rata u Ukrajini i sankcija koje su uvedene Rusiji, cena nafte dostigla je najviši nivo u poslednjih 13 godina.
Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, pozvao je na globalni bojkot ruskih proizvoda, pa i nafte.
„Ako se invazija nastavi i oni ne odustanu od svojih planova protiv Ukrajine, onda nam je potreban novi paket sankcija“, rekao je Zelenski u video poruci.
Na pozive da se Rusiji uvedu sankcije i na izvoz energenata, što je zatražio i litvanski šef diplomatije, britanski premijer Boris Džonson upozorio je da Evropa ne može „preko noći da zaustavi upotrebu gasa i nafte, čak i iz Rusije“.
Međunarodni sud pravde: O tužbi Ukrajine protiv Rusije
Predstavnici Rusije nisu se pojavili na saslušanju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, na kojem je ukrajinska strana zatražila prestanak invazije.
Aleksandar Šulgin, ruski ambasador u Hagu, najavio je da vlada te države neće učestvovati u proceduri.
Glavni sudija najvišeg suda Ujedinjenih nacija rekao je da žali što se predstavnici Rusije nisu pojavili.
- Ko može da ima nuklearno naoružanje
- Koga sluša Vladimir Putin
- Pet pojmova koji definišu krizu u Ukrajini
Kako je sve počelo?
Putin je 24. februara naredio napad na Ukrajinu.
Rekao je da Rusija ne želi da okupira Ukrajinu, već da oslobodi „ugnjetavani i ubijani narod“ u regionima Donjeck i Lugansk, čiju je samoproglašenu nezavisnost prethodno priznao.
Putin je često iznosio optužbe da su Ukrajinu preuzeli ekstremisti, još otkako je proruski predsednik Viktor Janukovič zbačen sa vlasti 2014. godine, posle višemesečnih protesta.
Rusija je tada uzvratila zauzevši južni deo zemlje Krim, i podstakla pobune na istoku Ukrajine, gde se separatisti koje podržava Moskva već godinama bore sa ukrajinskim snagama u ratu koji je do sada odneo 14.000 žrtava.
Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?
Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Pogledajte video: Pozadina sukoba Ukrajine i Rusije
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
