Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da će do mira sa Ukrajinom doći samo „kada Rusija ostvari zacrtane ciljeve“.
Putin održava prvu veliku konferenciju za novinare otkako je Rusija započela invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.
Konferencija za novinare je zapravo kombinacija odgovora na pitanja Rusa koji su se javljali telefonom i novinara.
Broj pitanja koje su Rusi uputili Putinu navodno je premašio dva miliona.
Tradicionalna godišnja konferencija za novinare ruskog predsednika prošle godine nije održana.
- Putinov 70. rođendan: Sedam ključnih trenutaka koji su ga definisali
- Putin najavio da će se kandidovati za peti predsednički mandat
- Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
- Atlasi i mape koje se prodaju u zapadnoj Evropi odražavaju ruske pretenzije u Ukrajini
„Postojanje naše zemlje bez suvereniteta je nemoguće. Ona jednostavno neće postojati“, rekao je on voditeljki ruskog državnog Prvog kanala.
Putin je rekao i da je ruska ekonomija snažna uprkos ratu.
„Mira [u Ukrajini] će biti kada ostvarimo ciljeve. Ti ciljevi se nisu promenili“, kaže on, navodeći „denacifikaciju, demilitarizaciju i neutralni status Ukrajine“.
Te ciljeve, Putin je izneo i na početku rata koji se bliži trećoj godini.
Precizirao je da je denacifikacija Ukrajine neophodna jer oni i danas slave Banderu – saradnika nacista u Drugom svetskom ratu – a pomenuo je i nedavni slučaj u kanadskom parlamentu kada je saradnik nacista, ukrajinski veteran, dobio ovacije, a prisutni su bili i kanadski premijer Džastin Trudo i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
- Mračna strana istorije: Kako su ukrajinski nacisti našli utočište u Kanadi posle Drugog svetskog rata
- Skandal u Kanadi: Ukrajinski veteran nacista dobio ovacije, predsedavajući parlamenta podneo ostavku
- Pronaći ‘unutrašnjeg neprijatelja’: Rusi koji pišu dojave protiv komšija
Što se tiče demilitarizacije, Ukrajina „ne želi da pregovara“, kaže Putin.
„Zato smo prinuđeni da preduzmemo druge mere. Ukrajina danas ne proizvodi ništa. Sve dobijaju besplatno, a to će se jednog dana možda završiti“, kaže Putin.
Dodaje da je ruska vojska uspela da uništi mnoge tenkove i oklopna vozila koje su zapadni saveznici isporučili Ukrajini.
O dešavanjima na frontu i mobilizaciji
Reporter ruskog dnevnika Izvestija sa sedištem u okupiranom Lugansku u istočnoj Ukrajini upitao je Putina o borbama oko uporišta ukrajinske vojske na istočnoj obali reke Dnjepar koju je zauzela Rusija.
Opisujući da je ukrajinska vojska napravila rezultate tek na „malom području“, Putin objašnjava da su ruske snage odlučile da se povuku nekoliko metara u šumovite oblasti „kako bi spasile živote naših momaka“.
„Ne znam zašto Kijev nastavlja da guraju svoje ljude da ginu, to je putovanje u jednom pravcu za ukrajinske snage. Razlozi za to su politički, jer ukrajinski lideri mole strane zemlje za pomoć“.
Putin dalje tvrdi da ruske snage imaju prednost duže cele linije fronta u Ukrajini.
„Praktično duž cele linije dodira naše oružane snage napreduju i utvrđuju pozicije, da se skromno izrazim“, rekao je on na maratonskoj konferenciji za novinare.
Poslednjih meseci bilo je veoma malo promena na liniji fronta, ali Rusija cilja dva istočna grada u regionu Donjecka – Marinku i Avdejevku.
Na pitanje da li će biti novog talasa mobilizacije, Putin je odgovorio da za tim nema potrebe.
„Broj naših ljudi koji su spremni da sa oružjem u rukama brane interese otadžbine ne jenjava“, rekao je on.
Sada je više od 200.000 mobilisanih na frontu, a oko 40.000 mobilisanih je iz raznih razloga otpušteno iz službe, kaže ruski predsednik.
Dodao je da je u Rusiji u toku kampanja za privlačenje vojnika po ugovoru i da se oko 486.000 ljudi do sada već prijavilo.
Poverljivi američki obaveštajni izveštaji, objavljeni ove nedelje, navode da je od početka rata ubijeno ili ranjeno 315.000 ruskih vojnika, što je, dodaje se, blizu 90 odsto ruskog vojnog osoblja na početku invazije.
Ni Rusija ni Ukrajina ne iznose podatke o broju poginulih i ranjenih vojnika.
- „Gubimo ljude, nisam zadovoljan, ali ne odustajemo“, kaže ukrajinski predsednik
- Zelenski napustio Vašington praznih ruku, republikanci ne menjaju stav
- Brutalna bitka na obali reke Dnjepar: Ukrajinski vojnik za BBC o „paklu“ na prvoj liniji fronta
- „Zajedno protiv imperijalizma, uveren sam u pobedu Rusije nad zlom“: Susret Putina i Kima posle četiri godine
O odnosima sa Amerikom, Putin je rekao da su SAD važna zemlja, ali ju je optužio za imperijalizam.
Pozvao je SAD da „poštuju druge ljude i zemlje“ i poručuje da je Rusija spremna da obnovi odnose kada se to dogodi.
Upitan da li i kada se može očekivati normalizacija odnosa sa Evropskom unijom, Putin je odgovorio da to ne zavisi samo od Rusije.
„Nismo mi pokvarili odnos, oni su pokušali da nas potisnu u drugi plan ili treće mesto, zanemarujući naše interese“.
Prema rečima Putina, ceo sukob u Ukrajini, počev od 2014. godine, izazvale su upravo zapadne političke snage.
„Mnoge evropske ličnosti se spolja ponašaju kao general de Gol, koji je bio spreman da brani Francusku sa oružjem u ruci. Ali u praksi se ponašaju kao maršal Peten, koji je postao saradnik nacista tokom Drugog svetskog rata“, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, Evropa zavisi od „velikog brata“, što znači od Sjedinjenih Država.
Putin tvrdi i da Rusija „napreduje“ uprkos zapadnim ekonomskim sankcijama i političkoj izolaciji usled rata u Ukrajini.
Pogledajte video: Braća po krvi – unutar srpskog proruskog pokreta
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
