Rusija i Ukrajina: Počela obavezna evakuacija iz Donjecke oblasti, novi ruski udari na Nikolajev

Rat u Ukrajini ušao je u 160. dan, u Donjeckoj oblasti je počela obavazna evakuacija civila, dok je ruska vojska nastavila sa žestokim granatiranjem Nikolajeva na jugu zemlje.

„Žene, deca, starci, mnogo slabo pokretnih ljudi. Svi su izašli iz oblastigrda, svima je pružena pomoć“, napisala je o evakuaciji potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk na Telegramu.

Od početka rata u Ukrajini, poginulo je 5.327 ljudi, a više od 7.000 je povređeno, saopštila je kancelarija Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

„Većina zabeleženih smrtnih slučajeva ili povreda civila uzrokovana granatiranjem teške artiljerije i višestrukih raketnih sistema“, navodi se u nedeljnom izveštaju.

Rusija je uvela sankcije protiv još 39 političara, biznismena i novinara iz Velike Britanije, a među njima su bivši premijer Dejvid Kameron, lider opozicionih laburista Kir Starmer i dvojica novinara BBC-ja.

• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Rusija optužena da krade ukrajinsko žito, gde ga odvozi
• Kako je Rusija pustila vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom

Dan 160. – najnovije

• Iz crnomorske luke Odesa isplovio prvi brod sa 26.000 tona kukuruza – više o tome pročitajte ovde
• Ukrajinske žitarice su do sada bile blokirane u crnomorskim lukama
• Hrvat, Šveđanin i Britanci optuženi pred proruskim sudom za plažćeništvo na strani Ukrajine – više o tome pročitajte ovde
• Kijev dobio od SAD još četiri raketna sistema HIMARS, a iz Nemačke stigao višecevni raketni sistemi MARS 2
• Rusija i Ukrajina su nastavile međusobne optužbe o tome ko je kriv za gađanje zatvora u Donjecku gde su poginula 53 ratna zarobljenika – ukrajinski borci
• Isporuka gasa Severnim tokom u Evropu smanjena na jednu petinu kapaciteta od srede, saopštio je Gasprom – više o tome pročitajte ovde

Iz Odese isplovio prvi brod sa ukrajinskim žitaricama

Prvi brod sa 26.000 kukuruza napustio je ukrajinsku luku Odesu na osnovu sporazuma sa Rusijom prošlog meseca, uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija.

Turski i ukrajinski zvaničnici kažu da je brod napustio južnu luku Odesa u ponedeljak rano ujutro po lokalnom vremenu.

Zajednički koordinacioni centar, uspostavljen u Istanbulu u okviru sporazuma, saopštio je da se očekuje da će u utorak stići u turske vode na inspekciju, a potom nastaviti plovidbu za Tripoli, u Libanu.

UN se nadaju da će sporazum ublažiti globalnu krizu hrane i sniziti cenu žitarica.

Napad na zatvoru Jelinovki – šta znamo do sada

Ukrajina poziva da se Ujedinjenim nacijama i Crvenom krstu omogući da istraže smrt više od 50 ukrajinskih ratnih zarobljenika, koji su poginuli u napadu na zatvoru na teritoriji pod kontrolom proruskih snaga.

Iz Crvenog krsta su zvanično zatražili da im se omogući pristup zatvoru kako bi pomogli u evakuaciji i lečenju ranjenih.

Ukrajina i Rusija razmenjuju optužbe za napad.

Na snimcima, koje je objavila ruska državna televizija, vide se razbijeni kreveti na sprat i ugljenisana tela, a potom pucnjava i krvoproliće ispred objekta nalik hangaru.

BBC tim za proveru činjenica je potvrdio da se pucnji koji su čuju ispred objekta poklapaju sa zatvorom broj 120, blizu Jelinovke.

Zatvor je bio prazan pre invazije na Ukrajinu, a od tada se isključivo koristi za ratne zarobljenike i civile koji ne prođu kroz ruski sistem filtracije – kada se ljudi ispituju pre nego što bude odlučeno gde će ih poslati.

Ostaje nejasno šta se tačno dogodilo u zatvoru u Jelinovki, koji je pod kontrolom separatističke, proruske Donjecke Narodne Republike.

Ukrajina tvrdi da je Rusija izvršila napad u nameri da uništi dokaze o mučenju i ubijanju.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je zatvor pogođen Himars raketama američke proizvodnje, a Ukrajinu su optužili za „namernu provokaciju“.

Ukrajina negira da je izvršila bilo kakve raketne ili artiljerijske udare.

Među zatvorenicima su bili pripadnici kontroverznog bataljona Azov, koji su u maju bili primorani da predaju oružje posle nedelja žestokih borbi u Azovstalu, velikoj čeličani u jugoistočnoj luci grada Marijupolja, koji su Rusi na kraju zauzeli.

Azov bataljon oformljen je 2014. godine kao nacionalistička grupa povezana sa ekstremnom desnicom. Kasnije su inkorporirani u Nacionalnu gardu Ukrajine.

Rusija godinama nastoji da prikaže ovaj bataljon kao neonaciste i ratne zločince, što je bio i deo propagandne kampanje Kremlja kojim je opravdavana invazija na Ukrajinu u februaru.

U petak, posle napada na zatvor, ruska ambasada u Velikoj Britaniji napisala je na Tviteru da „pripadnici Azova zaslužuju da budu pogubljeni, ali ne streljanjem ili vešanjem, jer nisu pravi vojnici“ i da „zaslužuju ponižavajuću smrt“.

Ukrajina je Rusiju zbog ove objave proglasila terorističkom državom.

Iz Tvitera su saopštili da sporna objava ruske ambasade krši pravila kompanije, ali su dodali da možda postoji javni interes da tvit ostane dostupan.

Porodice ukrajinskih zarobljenika, i oni koji ih podržavaju, izašli su na ulice Kijeva u petak.

Oni nemaju sumnje u to da su Rusi ubili zarobljenike.

Gasprom obustavio isporuku gasa Letoniji

Iz kompanije Gasprom, ruskog energetskog giganta, saopštili su da se prekida dotok gasa Letoniji – poslednjoj u nizu evropskih zemalja koja se suočavaju sa takvom odlukom.

Gasprom optužuje Letoniju da je prekršila uslove kupovine, međutim, kompanija nije dala objašnjenje navodnih prekršaja.

Letonija se oslanja na uvoz gasa iz susedne Rusije, ali gas čini samo 26 odsto energetske potrošnje te zemlje.

Države Evropske unije optužuju Rusiju da gas koristi kao oružje u obračunavanju sa sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi.

NATO je ojačao snage u Letoniji i njenim baltičkim susedima Estoniji i Litvaniji, jer taj region vidi kao novo potencijalno žarište sa Rusijom.

Etnički Rusi su velika manjina u baltičkim državama.

Te države – koje su nekada bile deo Sovjetskog saveza – planiraju da prekinu uvoz gasa iz Rusije sledeće godine.

Gasprom je velikim rezom prekinuo dotok gasa u Evropu preko Severnog toka, smanjujući kapacitet na 20 odsto.

EU odbija zahteve Rusije da zemlje članice plaćaju gas u rubljama, a ne u evrima.

EU kaže da ne u ugovorima ne postoji takav uslov.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru i sve strožih zapadnih sankcija, Gasprom je obustavio dostavu gasa Bugarskoj, Finskoj, Poljskoj, Danskoj i Holandiji zbog toga što gas nisu kupovale u rubljama.

EU sada pokušava da poveća uvoz iz drugih mesta, poput tečnog naftnog gasa iz Norveške, Katara i Amerike.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]