Odluka Rusije da granatira gradove širom Ukrajine u znak odmazde zbog napada na most na Krimu naišla je na oštru osudu međunarodne zajednice.
Sjedinjene Američke Države (SAD) nazvale su napad brutalnim jer su rakete pogodile civilne mete poput univerziteta i dečijih igrališta.
Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN), kazao je da je šokiran.
Predsednik Rusije Vladimir Putin kazao je da će Rusija i u buduće odgovoriti na sve pretnje poput „terorističkog napada“ na Krimu za koji je optužio Ukrajinu.
Vlasti u Kijevu tvrde da je ruska vojska u ponedeljak ispalila 83 projektila, a da je 43 oborila ukrajinska protiv-vazdušna odbrana.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski posle ruskih napada rekao je da njegovu zemlju ovakvi činovi „neće uplašiti, već dodatno ujediniti“.
Ruska vojska je u ponedeljak gađala velike gradove poput Lavova, Harkova, Dnjepra, Zaporožja i Kijeva.
Glavni grad Ukrajine našao se na ruskoj meti prvi put posle 26. juna.
Najmanje 14 ljudi je poginulo u napadima u ponedeljak, a desetine su povređene, saopštile su ukrajinske vlasti.
Pojedini delovi Ukrajine ostali su bez struje i vode pošto su projektili pogodili infrastrukturne objekte.
Stanovnici Kijeva kažu da izgleda kao da je ruska vojska namerno gađala civilne oblasti u kojima je gužva ponedeljkom.
- Da li Putinov san o ruskoj pobedi izmiče u Ukrajini
- Da li je ruska mobilizacija zaista delimična
- Šta ruska aneksija znači za ukrajinske oblasti
- Zelenski za BBC: „Rusi se pripremaju za nuklearni rat, svet to mora da spreči“
Pogledajte video: Pešak za dlaku izbegao smrt na kijevskom mostu
Šta se dogodilo?
Ruski projektili pogodili su ciljeve širom Ukrajine tokom jutarnjeg saobraćajnog špica u ponedeljak.
Ukrajinske vlasti navode da je ovo bio jedan od najrazornijih napada od početka rata.
Ihor Žovka, zamenika šefa kabineta predsednika Zelenskog, tvrdi da su ovakvi napadi smišljeni kako bi uneli paniku među ljude.
Napadi su bili intenzivniji nego ranije i podsetili su na prve dana rata, kaže on za BBC.
Žovka je dodao da nije iznenađen ovakvim napadima Rusija i ocenio da su znak dolaska „veoma teške“ zime.
Zvanični Kijev nije potvrdio da stoji iza prošlonedeljnog napada na most na Krimu, za šta ga je Putin optužio i potom doneo odluku o baražnoj raketnoj paljbi širom Ukrajine.
Putin je kazao i da je spreman da odobri još „žešće“ napade, dok je Dmitrij Medvedev, zamenik šefa Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije, kazao da je „ovo bila prva epizoda, a da će ih biti još“.
Antonio Guteraš opisao je najnovije napade „novim neprihvatljivim ratnim eskalacijama“ usled kojih će najviše ispaštati civili.
Evropska unija je istakla da je u pitanju „ratni zločin“, dok je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije kazala da se Rusija „zalaže za teror i brutalnost“.
Džozef Bajden, američki predsednik jedan je od mnogih stranih lidera koji je razgovarao sa Vladimirom Zelenskim, predsednikom Ukrajine.
Kako se navodi u saopštenju Bele kuće, ukrajinski predsednik je zatražio da Amerika nastavi da pomaže Kijev između ostalog i najnovijim vazdušnim oružjem.
Napadi oslikavaju „potpunu brutalnost“ Putinovog „ilegalnog rata“, rekao je Bajden.
Kina i Indija, koje još uvek nisu osudile rat, pozvale su na deeskalaciju sukoba.
Sergej Kislicja, ukrajinski ambasador pri Ujedinjenim nacijama, u obraćanju Generalnoj skupštini u Njujorku rekao je da je njegova porodica živela u delu Kijeva koji su pogodile poslednje ruske rakete i da nije bila u mogućnosti da ode do skloništa.
Dodao je da je Rusija već ubila nekoliko njegovih rođaka nazivajući tu zemlju terorističkom i ocenio da Moskva mora biti zaustavljena svim mogućim sredstvima.
Ruska delegacija u UN- ostavlja za sobom „tragove krvi“ svaki put kada uđe u hol Generalne skupštine.
U toku je vanredno zasedanje Generalne skupštine povodom poslednjih ruskih napada na Ukrajinu.
Sednica je prvobitno zakazana zbog ruske aneksije četiri delimično okupirana ukrajinska regiona u kojima je održala referendum o pripajanju.
Trenutak jedne od eksplozija zabeležen je i u uključenju BBC reportera Uga Bačege – pogledajte u videu:
Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije i Putinov saveznik, odobrio je slanje trupa na granicu sa Ukrajinom kao odgovor na navodne pretnje iz Kijeva.
„Moramo da shvatimo šta još treba da uradimo da bi ojačala bezbednost naše države, s obzirom na okruženje koje se brzo menja“, rekao je on, a prenela državna novinska agencija Belta.
Lukašenko, koji se sastao sa Putinom u Sankt Peterburgu, rekao je da je preko nezvaničnih kanala obavešten o planiranju operacije „Krimski most 2″ protiv Belorusije.
Ne dajući bilo kakve dokaze, rekao je:
„Ukrajina ne samo razmišlja, već planira napade na teritoriju Belorusije“.
Dodao je da Ukrajinu „njeni pokrovitelji guraju da započne rat protiv Belorusije“ i Rusije u isto vreme.
„Videli smo to, znali smo, napravili smo bataljonske taktičke grupe, uvežbali odbranu južne granice, što i sada radimo“, rekao je on.
Lukašenko se poslednjih godina sve više oslanja na rusku ekonomsku, političku i vojnu podršku.
Ruske snage su koristile Belorusiju kao bazu kada je započela invaziju na Ukrajinu u februaru.
- Bekstvo iz Rusije u Beograd zbog mobilizacije: Kirilova priča
- „Kada ćemo dobiti struju i zašto je počeo rat?”: Život u okupiranom Marijupolju
- Pobeda ume da izgleda kao pustoš: Šta je ostalo od Limana posle ruskog povlačenja
- Nastavnici u oslobođenim ukrajinskim oblastima: „Mučili su nas jer smo odbili da držimo časove na ruskom“
Analiza: Jasan odgovor Vladimira Putina
Stiv Rozenberg, urednik BBC Rusije
Odgovor Vladimira Putina na bombardovanje mosta na Krimu bilo je jasno i pre nego što se on u ponedeljak ujutru obratio ruskom savetu bezbednosti.
Putin je naredio talas raketnih napada na Ukrajinu.
Ruske snage izvele su masovni udar visokopreciznim oružjem velikog dometa sa kopna, mora i vazduha na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, vojnu komandu i komunikacione objekte.
A onda je od lidera Kremlja stiglo ovo upozorenje – odgovor će biti još oštriji ukoliko Ukrajina nastavi da sprovodi ono što je nazvao „terorističkim napadima na rusku teritoriju“.
Subotnji napad na most koji povezuje Rusiju i Krim bio je udarac za predsednika Putina – most je u velikoj meri simbol njegove aneksije poluostrva Krim.
U međuvremenu, postoji bojazan od moguće dalje eskalacije ovog sukoba.
Lider Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je da je naredio trupama da se rasporede sa ruskim snagama u blizini Ukrajine.
On je tvrdio da su kombinovane snage Rusije i Belorusije odgovor na pretnje iz Kijeva.
Deža vi
Pol Adams, BBC reporter u Kijevu
Za one od nas koji smo bili ovde kada je ruska invazija počela u februaru, sve ovo je pomalo deža vi.
Rečeno nam je da što više vremena provedemo u podrumu, jer se očekuju dalji napadi, korišćenjem projektila i dronova.
Ali ovo je takođe drugačije – eksplozije u Kijevu su mnogo bliže centru grada.
Ne daleki udarci iz predgrađa, već glasni odjeci u blizini ulica i lokacija koje smo dobro upoznali u proteklih osam meseci.
Teško je reći šta je na meti, ali u saopštenju ukrajinskog ministarstva kulture navodi se da su pogođeni muzeji i zgrada Filharmonije.
Jedan video koji kruži društvenim mrežama pokazuje ogroman krater na dečijem igralištu.
Na drugom je prikazan projektil koji je pao u stakleni most gradonačelnika Klička, popularno turističko mesto i vidikovac iznad reke Dnjepar.
Simboličke mete? Teško je, ovako rano, uočiti logiku.
U međuvremenu, predsednik Zelenski kaže da su energetski objekti pogođeni širom zemlje.
Pre dva dana društvene mreže su bile preplavljene video snimcima i mimovima, dok su Ukrajinci divlje slavili napad na most koji povezuje Rusiju sa poluostrvom Krim.
Danas su svi video snimci šokiranih stanovnika, vatrenih krhotina i hitnih upozorenja.
Deluje da je to bilo neizbežno, ali to ne umanjuje šok.
Pogledajte video: Trenutak eksplozije na mostu koji spaja Krim i Rusiju
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
