SlavicMisery, predrasude i Balkan: Kako i zašto se Britanac bori protiv predrasuda o Slovenima

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bils ne zna osnovnu stvar da Bugari nisu Sloveni nego slovenizirani Mongoli. Dakle, preuzeli su od Slovena Pravoslavlje, pismo i jezik jer su ih Juzni Sloveni jednom davno u istoriji asimilirali. Osim toga vise volim da mi duh naroda vode geniji nego zanatlije ako cemo posteno! Bas se prodaje!

2. Srba i engleza je u srednjem veku bilo brojno isto oko 1.5 mil, sada je njih u VB (Australiji, SAD; Kanadi…) oko 200 mil, a nas jedva oko 10 mil. Oni su oko 400 g „vladali svetskom politikom“, stvorili su demokratski parlamentarizam, savremeno građanskio društvo, empirijsku nauku… Otkuda tolika razlika? Iz primarnih kulturnih matrica a tu spada i sistem vrednosti. U pitanju je nadmoćnosti tradicije „učenja na greškama“ nad našom tradicijom „ne učenja na greškama“. Ponavljajući vizantijski neliberalni društveni model, naši preci nisu mogli shvatiti značaj koje je sobom nosilo premeštanje znanja iz manastira na gradske univerzitete. Novi gradski univerziteti (Pariski 1180. g.) postali su matica buduće zapadne duhovnosti. Srednjovekovni Srbi nisu osetili potrebu za sopstvenim univerzitetima, pa su već i samim tim ostali zarobljenici despotske dogmatske svesti. Biti uspešan narod znači nikada ne ispasti iz koloseka savremenosti – poput, recimo, Engleza; univerziteti Oksford (1185.) i Kembridž (1230. ) omogućili Englezima da budu gospodari svojih vekova te da budu narod koji je svuda „stizao pre budućnosti“. U kulturnu matricu Engleza ugrađeno je da vertikalna i horizontalna prohodnost u društvu mora podlegati strogo empirijskom regulativnom principu: praktično postignutim rezultatima. U despotskoj kulturnoj matrici (vizantisk, osmanska, komunistička – faza) vladanja prohodnost se odvija tako što se propuštaju samo podobni.