Šta novo donose i šta menjaju Poglavlje 33 o finansijskim i budžetskim odredbama i Poglavlje 13 o ribarstvu, otvorena na Međuvladinoj konferenciji Evropske unije u Luksemburgu.
Otvaranjem dva nova, Srbija je otvorila ukupno 14 poglavlja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
BBC donosi analizu šta su ključna pitanja otvorenih poglavlja.
Poglavlje 13 – Ribarstvo
Iako poglavlje trineast najdetaljnije reguliše morski ribolov, ono se bavi i regulativom koja se onosi na slatkovodni ribolov.
Ljubomir Pejčić izvršni direktor Udruženja ribolovaca Srbije kaže za BBC da je otvaranje Poglavlja 13 jako važno za njegovo udruženje iako se ne odnosi direktno na rekreativne ribolovce.
„Nama indirektno može da pomogne zato što reguliše tržište ribe, nelegalan promet ribe, sertifikate o ulovu i može da podstakne unapređenje i očuvanje ribnjaka“, kaže Pejčić.
Najveći problem u Srbiji je ribokrađa, a tržište ribe je takvo da je moguće bez mnogo prepreka plasirati nelegalno ulovljenu ribu, smatra Pejčić.
Otvaranje Poglavlja 13 vidi kao šansu da se priđe korak bliže rešenju ovog problema.
Zapadni Balkan: Sve dalje od EU
Pet stvari koje se neće desiti na samitu u Sofiji
„Dobijamo šansu za kontrolu kvaliteta ribe na tržištu, čime bi se smanjila potreba za ribokrađom koja nama, rekreativnim ribolovcima, predstavlja veliki problem“.
Ipak, šta će se naći na tanjairu ne zavisi mnogo od otvaranja poglavlja.
„Videćemo kako će se evropska regulativa, koja deluje dobro na papiru, u praksi sprovoditi ovde kod nas“, kaže Pejčić.
On podseća na problem nepostojanja efikasne inspekcije koja kontroliše koju ribu i od koga restorani otkupljuju. Iako je na pijacama situacija malo bolja, zbog povremenog prisustva inspekcije, Pejčić kaže da je nova regulativa neophodna na svim niovima tržišta.
Teme pregovora u okviru poglavlje 13 o ribarstvu:
- Iskorišćavanje i upravljanje ribljim bogatstvom
- Strukturne politike, nadzor i kontrola u ribarstvu
- Uređenje tržišta ribljim proizvodima
- Međunardona saradnja u ribarstvu
Poglavlje 33 – Finansiranje budžeta EU
Svaka članica Evropske unije unapred se raduje sredstvima iz evropskog budžeta, ali se isto tako i sprema da u taj isti budžet – doprinosi.
Predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak opisuje za BBC kako ovo poglavlje funkcioniše.
„Preko tog poglavlja, Srbija treba da izgradi sistem za prikupljanje našeg doprinosa budžetu Evropske unije jer svaka država članica i dobija sredstva iz budžeta, ali ga i pune.“
Međak kaže da se u evropski budžet uplaćuje deo prikupljenih sredstava od carina, kao i jedan odsto bruto nacionalnog proizvoda – sve u skladu sa dovogorom koji se primenjuje kada Srbija postane punopravna članica.
„Srbija mora da izgradi procedure, ljude i način kontrole prebacivanja tih sredstava.“
U ovom poglavlju, kaže Međak, biće zapisano i koliko će sredstava Srbija dobijati iz budžeta Unije, nakon ulaska u članstvo.
„Ovo poglavlje je tehničkog karaktera. Kada znate šta radite, imate dovoljno sredstava, volje i vremena – nijedno takvo poglavlje nije teško“, zaključuje Međak.
Pristupanje Srbije EU mnogo komplikovanije nego što je bio slučaj sa istočnoevropskim zemljama.
Na osnovu izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije zaključuje se da Srbija u osam od 35 pregovaračkih poglavlja nije postigla nikakav napredak, kaže Međak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
