Tekstilna industrija u Srbiji: Šta sam sve morala da trpim da bih zadržala posao

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. kada pogledaš oglase u Nišu stalno je otvorena potražnja za švaljama, a njima ne pada na pamet da se organizuju sa modelarima i da otvore mini krojačke radnje i za pristojnu cenu rade svoj posao dostojanstveno. Kada uđeš u krojačku radnjicu one odvale cenu koja te otera da kupiš gotov proizvod. Nije samo problem u poslodavcima, malo je i do njih. Bar mašine ne koštaju puno, kao ni najam lokala.

   1. U tome je poenta. Da bi bilo pristojne zarade, mora i marza da bude veca. Naviknuti smo na jeftinu odecu, jer su je ranije u Bangladesu proizvodili. Sad smo mi dosli na red.

   2. Ps. mašine stare 30-50 godina koštaju od 100-300eura ravnoštepajuće, overluk recimo 300-600 i to je uglavnom što se nalazi po šnajderajima, nove mašine su od 1000 do 2000eura a treba bar 5 različitih da bi se oformila kakva, takva proizvodnja, tako da bez +10000eura u startu nema nikakve priče, a da bi radnja uspela realno je 20000eura za ulaganje u mašine, prostor, materijal….ili neki ćumez sa mašinama koje su na izdisaju i kvare se pa odlaze nedeljma i gube mušterije, drzava sa porezima se nakači i to je muka ili zatvaranje posle godinu, dve.