Posle trijumfa na Australijan openu, ime Karlosa Alkaraza sada je ugravirano u trofeje sva četiri grend slema.
Treba da znate samo jednu stvar.
„Ne volim da me zovu Karlos“, izjavio je 2022.
„Iskreno, Karlos mi ne zvuči ozbiljno, kao da sam uradio nešto pogrešno. Sviđa mi se Karlitos ili Čarli.“
Nekadašnje čudo od deteta koje je razbijalo rekete kad nije sve išlo po njegovom, Alkaraz je osigurao mesto u istoriji kao najmlađi igrač koji je nanizao sva četiri grend slema.
On je broj jedan u svetu, ima sedam velikih titula iza sebe i jedna je polovina rivaliteta koji bi mogao da obeleži eru.
Ali pre svega toga, bio je Karlitos iz Mursije.
Kad gledate Alkaraza, najveći deo vremena imate utisak da gledate otelotvorenje izlaska sunca.
Ima te neke neopterećene radosti u njegovom udaranju lopte; jaki forhend koji razara na svakoj podlozi, drop šotovi i voleji koje bi se malo njih usudilo da isproba.
A potom je tu i sam Alkaraz.
Trčkara po terenu sa kučećim entuzijazmom, sa širokim osmehom koji nikada nije predaleko od njegovog lica.
Majice bez rukava, povici: ‘vamos!’, nesmotrena kratka frizura u Njujorku, samo dodaju na teatralnosti.
Alkaraz igra vodeći se slogana mu je u amanet ostavio njegov deda – cabeza, corazon, cojones.
Glava, srce, m..a.
Podsetnik da se bude hrabar u velikim trenucima, da se zaista bori za ono do čega mu je stalo.
Služilo ga je dobro tokom karijere.
Tenis, rekao je Alkaraz za časopis Vog 2023, mu je u krvi.
Njegov deda-ujak osnovao je teniski klub u Mursiji u kom su igrale čitave generacije njegove porodice.
Njegov otac, koji je igrao sve dok to više nije mogao da priušti, bio je direktor kluba.
Alkarazova braća i sestre igraju tenis.
Najstariji brat Alvaro služi mu kao trening partner i nezvanični frizer.
Dobivši prvi reket u četvrtoj godini, Alkaraz je provodio najveći deo vremena tamo.
Njegov prvi trener, Kiko Navaro, rekao je BBC-jevom dopisniku za tenis Raselu Fuleru da se mladi Alkaraz često ljutio.
„Kad je bio dete, lomio je mnogo reketa i morao sam da ga vodim u hotel ili kući u suzama“, izjavio je 2024, dok je Alkaraz samog sebe opisao kao „lošeg gubitnika“.
Agent IMG-a Albert Molina gledao je 11-godišnjeg Alkaraza kako igra turnir Futures u Mursiji.
„Već ste mogli da vidite njegov pobednički karakter, hrabrost i odvažnost“, rekao je za internet stranicu ATP-a 2021.
„Imao je toliku raznovrsnost, da bi je često pogrešno koristio. U jednom te istom poenu bi izašao na mrežu, otvarao uglove, igrao slajs, lobovao…“
Zvuči poznato?
Molina je bio taj koji je povezao Alkaraza sa ključnim čovekom za njegov rani uspeh.
Pozvao je Huana Karlosa Ferera, bivšeg španskog svetskog broja jedan koji je osvojio Rolan Garos 2003, da ga gleda.
Alkaraz je igrao turnir na Fererovoj akademiji i, prema Fererovim vlastitim rečima: „Video sam u njemu nešto drugačije.“
Rekao je za BBC Radio 5 2024: „Mogli ste da vidite da je dinamičniji od drugih igrača.
„Želeo je da postane profesionalac i roditelji i ja smo razgovarali o tome kako treba da ide na Fererovu akademiju, spava tamo i vežba, baš kao i drugi igrači.“
Alkaraz se 2018. preselio u Viljenu da trenira pod Fererom, koji je proveo razočaravajućih sedam meseci kao trener svetskog broja četiri Aleksandra Zvereva.
Ferero je odbio razne ponude da bi postao mladićev trener za stalno.
Alkaraz će početi da smatra Ferera drugim ocem.
Neki treneri su pokušavali da promene Alkarazovu prirodnu igru i zauzdaju njegovu sklonost ka neortodoksnim rešenjima.
Ferero nije.
On je želeo da se Alkaraz „dobro provodi na terenu“, znajući da kad se Alkaraz oseća kao da je najbolji, i tenis će brzo slediti taj osećaj.
„Uvek se trudim da igram veseli tenis“, napisao je Alkaraz u TNT-ovom Glasu igrača 2023.
„Smatram sebe veselom osobom van terena, pa se zato trudim da tako i igram.“
Kako god da su to definisali, radilo je.
Debitovao je na Čelendžer turnirima – stepenicu ispod glavnog ATP turnira, kao 15-godišnjak 2019. godine.
Pokupio je četiri titule i pobedio još jednog istaknutog tinejdžerskog čuda od deteta Janika Sinera u Alikanteu.
Postao je prvi teniser rođen 2003. godine koji je dobio meč na tom nivou.
Bio je to prvi od mnogih rekorda koji će uslediti.
- Đoković bez 25. grend slem titule, Alkaraz ispisao istoriju na Australijan openu
- ‘Svaki dan je finale Vimbldona’: Bjorn Borg o borbi sa rakom prostate
- Novak Đoković, partibrejker
Alkaraz je debitovao na ATP turnirima kao 16-godišnjak na Rio Openu.
Kao 406. na svetu, bio je veliki autsajder protiv zemljaka i 41. plasiranog Alberta Ramosa Vinolasa.
Ali postojale su naznake, još tada, šta će Alkaraz postati.
Forhend mu je bio jak, potpomognut top-spin bekhendom.
Izlasci na mrežu bili su samouvereni, pokreti glatki, sposobnost da pridobije masu na vlastiti stranu očigledna još tada.
Primetni su bili i padovi koncentracije, nikad očigledniji od dvostruke servis greške u drugom setu koja je uvela meč u odlučujući set.
Alkaraz se brzo zatekao kako gubi u trećem setu 3:0.
Zamajac – i fizička snaga – bili su na strani iskusnijeg protivnika.
Ali Alkaraz je pronašao nalet energije koji će ga pet godine kasnije dovesti do neverovatne titule na Rolan Garosu.
Spasao je tri brejk lopte, dobio pet gemova zaredom i osvojio odlučujući taj-brejk da bi pobedio u tri sata ujutru po lokalnom vremenu.
„Uvek imam pozitivne misli“, izjavio je Alkaraz posle.
„Uvek mislim da mogu da pobedim, bez obzira na to ko mi je protivnik.“
„Ako ne misliš da možete da pobediš, ne treba uopšte ni da izlaziš na teren.“
Nizao je uspehe za uspehom.
Prvi put je privukao pažnju na US Openu 2021, pobedom nad Stefanosom Cicipasom, što ga je učinilo najmlađim teniserom koji je pobedio igrača nekog irača sa prve tri pozicije na velikom turniru.
Godinu dana kasnije, na putu do madridske titule, postao je jedini čovek koji je pobedio Rafaela Nadala i Novaka Đokovića zaredom na šljaci.
Neizbežni slem trijumf usledio je u Njujorku, kad je uz sve to Alkaraz uspeo da osvoji titulu broja jedan.
U vreme kad je osvojio Vimbldon 2023, prekinuvši Đokovićevu dominaciju na Centralnom terenu u pet uzbudljivih setova, Alkaraz je postao svetska superzveda.
Alkaraz je jednom izjavio kako se plaši da će mu tenis postati „obaveza“ – da će jednog dana postati teret, umesto borba u kojoj se uživa.
Nije sve u Alkarazovoj karijeri prolazilo baš tako glatko.
Ostao je u suzama pošto je izgubio olimpijsko finale od Đokovića u Parizu 2024. godine i razbio je reket u šokantnom porazu od Gaela Monfisa mesec dana kasnije.
Ovaj sumorni niz bio je krunisan ispadanjem iz drugog kruga na US Openu nekoliko meseci kasnije.
Kad sve funkcioniše, Alkarazov tenis je primer vrhunske lepote.
Drop šotovi stižu naizgled niotkuda i posebno su hipnotički na šljaci, zamalo prešavši preko mreže da bi podigli oblak crvene prašine u vazduh.
Udarci koje šalje dok trči u uglove ne bi smeli, po logici stvari, da ulaze u teren.
Ali ulaze, mameći uzdahe publike.
Kad sve ne klikne na mesto, ume da izgleda grozno.
Zbog nehajnog načina na koji Alkaraz igra, može pogrešno da se protumači kao da mu nije stalo.
Alkarazovi izbori na terenu mogu da navedu neke komentatore na odvraćanje pažnje.
Zašto se odlučio za volej, kad je njegov protivnik tamo i samo ga čeka?
Zašto se odlučio za još jedan viner za reprizna prikazivanja kad je postojala sigurnija opcija?
Ali tako igra Alkaraz.
To je taj njegov veseli tenis. Ne igra samo za sebe.
Igra i za publiku, za navijače, za trenutke koji postaju viralni na društvenim mrežama.
Uvuče vas dizanjem pesnice u vazduh, pokazivanjem na uvo da želi još buke, sa loptom koja zviždi kroz teren brže nego što oko može da je registruje.
Bivši svetski broj jedan Andre Agasi, komentarišući za BBC na Vimbldonu, najbolje je to definisao.
„Kao da Alkaraz poseduje dodir Rodžera Federera, Novakovo pokrivanje terena i Nadalove okrete“, rekao je on.
„Prosto mi je drago što samo gledam umesto da igram kad vidim nekoga kao što je Alkaraz.“
Što se tiče njegovog trenera iz detinjstva Navara, on je ponosan na Alkarazovo ponašanje.
„Koliko je samo skroman, to vole svi širom sveta“, kaže on.
„Ništa se u njemu nije promenilo otkako je bio dete. Želeo sam da ostane isti Karlitos i veoma sam ponosan na to.“
Alkarazovi treninzi na slemovima uvek privuku masu – a on to tako voli.
Na Vimbldonu, odlučio se da trenira na spoljnim terenima, umesto na zvaničnom mestu za treninge koje je daleko od očiju posmatrača.
Ljudi su stajali u četiri reda, nagurani na stepeništu i viseći preko ograda samo da bi mogli da ga vide.
Oni koji su uspeli da dođu do sedećih mesta, bili su počašćeni kompletnog Alkarazovom predstavom – Španac se smejao i šalio sa masom i isprobavao povremene trik udarce.
Imao je osmeh za svakog dok je, u pratnji obezbeđenja, prokazio kroz zidove navijača oko terena.
Svako „srećno, Karlose“ bilo je dočekano sa „hvala“.
Ta pažnja javnosti mora da je iscrpljujuća, naročito tokom emocionalno zahtevnog slema, ali Alkaraz cveta od nje.
Na Vimbldonu je jeo u lokalnom italijanskom restoranu preko puta terena.
Njegova fotografija sa vlasnikom okačena je iznad šanka.
Tokom obroka, Alkaraz je pozirao za fotografije svakom ko ju je tražio i radio isto i kad je otišao.
Na US Openu, pre njegovog meča u četvrtom krugu protiv Artura Rinderneča, Alkaraz je bacio kosku svakoj osobi u prvom redu, a posle njegove pobede, potpisao svaku predimenzioniranu tenisku lopticu koja mu je doturena.
Na terenu, on proživljava svaki trenutak.
Smeje se u neverici na udarce protivnika.
Prislanja dlan uz uvo za masu, pozivajući je da pravi više buke, angažujući je sve vreme.
Alkaraz je popularan među vršnjacima i rivalima.
Fakundo Bagnis ga je opisao kao „još boljeg čoveka nego što je igrač“, dok je legenda Bjorn Borg rekao da je „iznenađen“ koliko je ovaj „sjajan momak“.
Moglo bi da bude do familijarnosti koju Alakraz neguje u vlastitom timu.
Ferero je bio konstanta u njegovom životu godinama sve do njihovog iznenađujućeg razlaza krajem 2025, a njegova porodica nije nikada daleko od njega.
Nakon njegove pobede u četvrtfinalu nad Aleksom de Minaurom u Melburnu, Alkaraz je rekao da su se neki igrači šalili da može da „igra fudbal sa svojim timom“.
Brat, otac i stric su uvek u njegovoj loži, zajedno sa dugogodišnjim agentom i kondicionim trenerima.
„Stvarno sam ponosan i srećan što vidim tatu, jer on doživljava ove stvari koje su bile njegov san dok je igrao tenis“, rekao je Alkaraz.
„Zaista sam srećan što vidim kako ostvaruje san.“
Njegov uspeh u Melburnu – slem na kom nikad ranije nije stigao dalje od četvrtfinala – bio je spokojan.
Uz pomoć usavršene serve, nije izgubio set sve do teškog polufinala u kom su ga napadali grčevi i gde ga je Zverev doveo do same ivice.
Nije bio očigledan favorit mase u finalu protiv Đokovića i bio je oduvan sa terena u prvom setu.
Ali Alkaraz je pokazao istinsku zrelost, ostao usredsređen i preokrenuo meč, na kraju savladavši najvećeg muškog tenisera svih vremena i ušao u istoriju.
Još rekorda i titula će nesumnjivo doći.
Ali iako shvata ovaj posao ozbiljno, tenis nikad neće biti definišuća stvar u Alkarazovom životu.
„Želim da sedim za stolom sa Najvećom trojkom“, rekao je Alkaraz u dokumentarcu za Netfliks.
„Ali na osnovu onoga što sam do sada iskusio, uvek bih izabrao sreću pre nego ogroman uspeh.
„Jer sreća je već uspeh.“
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- ‘Da li smo teniseri ili životinje iz zoološkog vrta’: Žalbe zbog kamera na Australijan openu
- Ko je Đokovićev najstariji prijatelj u Melburnu
- ‘Viđam te češće nego porodicu’: Alkaraz ubedljiv protiv Sinera u finalu US Opena
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
