Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da „Evropa neće posustati pod ucenama i pretnjama“ američkog predsednika Donalda Trampa o carinama zbog Grenlanda.

U zajednilkom saopštenju, ona i drugi evropski lideriporučili su da Trampov plan preti da izazove „opasnu spiralu“ ugrožavanja odnosa sa SAD.

„NATO već 20 godina govori Danskoj da ‘mora da otkloni rusku pretnju odGrenlanda’. […] Sada je vreme i to će biti urađeno!!!“, napisao je Tramp na društvenim mrežama.

Američki predsednik je prethodno zapretio da će uvesti carine od 10 odsto za osam američkih saveznika, među kojima i Velikoj Britaniji, ako se suprotstave njegovom predloženom preuzimanju autonomne danske teritorije.

Grenland je retko naseljena, ali teritorija bogata prirodnim dobrima, a njegova lokacija između Severne Amerike i Arktika čini ga povoljnim za sisteme ranog upozoravanja u slučaju raketnih napada i za praćenje brodova u regionu.

Tramp insistira da je Grenland ključan za bezbednost SAD i nije isključio mogućnost njegovog zauzimanja silom, što su mnogi kritikovali.

U objavi na njegovoj platformi Istina (Truth Social), Tramp je poručio da Danska „nije bila u stanju da učini ništa povodom“ ruskih pretnji Grenlandu u proteklih 20 godina.

Nove carine biće uvedene Danskoj, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Norveškoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji.

U zajedničkom saopštenju, osam zemalja je navelo da „carinske pretnje potkopavaju transatlantske odnose“, ponavljajući da su „potpuno solidarni sa Kraljevinom Danskom i narodom Grenlanda“.

Evropske zemlje su poručile i da su, kao članice vojno-političkog saveza NATO, „posvećene jačanju arktičke bezbednosti kao zajedničkog transatlantskog interesa“.

„Spremni smo da se uključimo u dijalog zasnovan na principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta iza kojih čvrsto stojimo“, navodi se u saopštenju.

„Želimo da sarađujemo i nismo mi ti koji traže sukob. I drago mi je zbog doslednih poruka iz ostatka kontinenta: Evropa neće biti ucenjena“, poručila je danska premijerka Frederiksen u objavi na Fejsbuku.

„Još je važnije da čvrsto stojimo na temeljenim vrednostima koje su stvorile evropsku zajednicu.“

Pogledajte video: Zašto Tramp želi Grenland

Britanski premijer Kir Starmer rekao je da je u nedelju razgovorao telefonom sa Frederiksen, kao i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, pre nego što je razgovarao sa Trampom.

Portparolka Starmerove kancelarije rekla je da je ponovio stav da je bezbednost Grenlanda prioritet za sve članice NATO-a.

„Rekao je i da je pogrešna primena carina na saveznike zbog težnje ka kolektivnoj bezbednosti saveznika NATO-a “, dodala je portparolka.

Tramp je najavio da će uvesti carine od 10 odsto na robu iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Finske, koja bi stupila na snagu 1. februara, ali bi kasnije mogla da poraste na 25 odsto.

Ova mera bi trajala dok ne bude postignut dogovor oko Grenlanda.

„Ove zemlje, koje igraju ovu veoma opasnu igru, dovele su u igru nivo rizika koji nije održiv niti održiv“, napisao je, dodajući: „Ovo je veoma opasna situacija za bezbednost, sigurnost i opstanak naše planete“.

Američki predsednik insistira da je Grenland ključan za bezbednost SAD i ranije je rekao da će ga Vašington preuzeti „lakšim ili težim putem“.

Ministar finansija SAD Skot Besent je za NBC Njuz 18. januara rekao da „Grenland može da bude odbranjen samo ako je deo SAD, a ako je deo Amerike onda ga neće biti potrebno ni braniti“.

„Verujem da će Evropljani shvatiti da je ovo najbolje za Grenland, najbolje za Evropu i najbolje za Sjedinjene Države“, rekao je.

U razgovoru za BBC, norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Eide rekao je da se ne pregovara oko međusobnog poštovanja suvereniteta i da je to osnovni princip međunarodnog prava i saradnje.

„Ako želimo da živimo u miru i ako želimo da sarađujemo na zajedničkim problemima, moramo da počnemo da priznajemo suverenitet i teritorijalni integritet jedni drugih“, dodala je.

Još nije jasno kako će carine uticati na one koje je Tramp već uveo Velikoj Britaniji i EU.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji radi na koordinaciji evropskog odgovora nacarinske pretnje, rekao je da će zatražiti od EU da aktivira svoj „instrument protiv prinude“ ako ih Tramp uvede.

Pominje se čak i mogućnost da EU odustane od ranijeg trgovinskog sporazuma sa SAD.

Prema tom sporazumu iz jula prošle godine, izvoz robe iz EU u SAD carini se 15 odsto.

SAD i EU čine skoro trećinu ukupne svetske trgovine robom i uslugama.

Uvoz SAD iz EU značajno premašuje izvoz SAD u Evropu (606 milijardi dolara u odnosu na 370 milijardi dolara prošle godine), a Tramp taj deficit vidi kao veliki problem.

Pre tog sporazuma, Tramp je pretio Evropskoj uniji uvođenjem carina od 30 odsto na izvoz njene robe.

Američki predsednik trebalo bi ove nedelje da govori na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, na temu „kako možemo sarađivati u svetu u kojem vladaju osporenosti?“.

Makron, kao i lideri Nemačke i EU, takođe će prisustvovati godišnjoj konferenciji.

Kanadski premijer Mark Karni, koji će takođe biti u Davosu, rekao je da je njegova zemlja „zabrinuta zbog nedavne eskalacije“ i da će „značajno povećati bezbednost Arktika – jačanjem naše vojske i ulaganjem u kritičnu infrastrukturu“.

„Kanada čvrsto veruje da je najbolji način da se obezbedi Arktik zajednički rad u okviru NATO-a“, napisao je na Iksu.

Mark Rute je, u međuvremenu, rekao da je razgovarao sa Trampom „u vezi sa bezbednosnom situacijom na Grenlandu i Arktiku“.

„Nastavićemo da radimo na ovome i radujem se što ću ga videti u Davosu“, dodao je.

Ljudi učestvuju u protestu pod sloganima „Dalje ruke od Grenlanda“ i „Grenland Grenlanđanima“ u Kopenhagenu, Danska, 17. januara 2026. — U Danskoj i na Grenlandu održani protesti zbog Trampovih aspiracija: „Dalje ruke od Grenlanda“ i „Grenland Grenlanđanima“, glavne su poruke

U Danskoj i na Grenlandu se ne smanjuje bes zbog Trampovih pretnji u vezi sa ostrvom.

Demonstracije protiv Trampovih planova održane su tokom vikenda u glavnom gradu Grenlanda, Nuku, kao i u danskim gradovima.

Demonstracije su održane pre Trampovih pretnji uvođenjem carina.

Predstavnik ostrva rekao je da je u poslednjim anketama, samo šest odsto Grenlanđana je reklo da je za to da budu deo SAD, a 85 odsto je bilo protiv.

Nedavna anketa pokazuje da se većina Amerikanaca takođe protivi američkoj kontroli nad Grenlandom.

Anketa Rojtersa/Ipsosa, objavljena prošle nedelje, pokazala je da samo 17 odsto Amerikanaca podržava američko preuzimanje Grenlanda, u poređenju sa 47 odsto koji su rekli da se protive Trampovom nastojanju da stekne ostrvo.

Pogledajte: Grenland – zašto se svetske supersile utrkuju za kontrolu nad Arktikom

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]