Samo nekoliko sati pošto su američke specijalne snage predsednika Venecuele Nikolasa Madura odvele iz predsedničke palate i zemlje, američki predsednik Donald Tramp je ushićeno opisivao kako je bilo uživo pratiti prenos akcije iz vile na Floridi.
Osećanja je podelio na američkom konzervativnom informativnom kanalu Foks njuzu.
„Da ste mogli da vidite tu brzinu, tu silovitost, kako oni to zovu… Bio je to neverovatno odrađen posao“, rekao je Tramp.
„Niko drugi ne bi mogao da izvede nešto ovako“.
Američki predsednik želi brze pobede i one su mu potrebne.
Još pre nego što je preuzeo drugi mandat u Beloj kući, hvalio se da će rat između Rusije i Ukrajine da okonča za 24 časa.
Venecuela, onako kako je predstavlja u njegovim izjavama, upravo predstavlja tu brzu, odlučnu pobedu za kojom žudi.
Maduro je sada u zatvorskoj ćeliji u Bruklinu u Njujorku, Sjedinjene Države će „upravljati“ Venecuelom, a Tramp je najavio da će čavistički režim, koji sada vodi nova predsednica, predati milione barela nafte.
I da će on kontrolisati način na koji se prihodi od toga troše.
Sve to, za sada, bez izgubljenog američkog života i dugotrajne okupacije koja je imala katastrofalne posledice posle invazije na Irak 2003.
Tramp i njegovi savetnici za sada, barem javno, zanemaruju složenost Venecuele.
Reč je o zemlji većoj od Nemačke, kojom i dalje upravlja mreža frakcija, duboko prožeta korupcijom i represijom, ugrađenom u samu srž venecuelanske politike.
Umesto toga, Tramp uživa u naletu oduševljenja u pogledu geopolitike.
Sudeći po izjavama koje su davali dok su stajali uz Trampa u rezidenciji Mar-a-Lagu, isto važi i za američkog državnog sekretara Marka Rubija i ministra odbrane Pita Hegseta.
Od tada ponavljaju da je Tramp predsednik koji radi ono što kaže da će uraditi.
Jasno je stavio do znanja Kolumbiji, Meksiku, Kubi, i Grenlandu i Danskoj da moraju da budu nervozni zbog toga kuda će ga njegova ambicija dalje odvesti.
- Kako američko zarobljavanje Madura može da utiče na poteze Rusije i Kine
- Trampova operacija u Venecueli može da postane presedan za autoritarne sile u svetu
- Kako Tramp može da ‘uzme’ Grenland
Tramp voli nadimke.
Njegovog prethodnika i dalje zove Uspavani Džo Bajden.
Sada isprobava novo ime za Monroovu doktrinu, koja je već dva veka temelj američke politike u Latinskoj Americi.
Tramp je, u njegovom stilu, preimenovao doktirnu po sebi – Donroova doktrina.
Džejms Monro, peti predsednik Amerike, originalnu doktrinu je predstavio u decembru 1823. godine.
Njom je zapadna hemisfera proglašena američkom sferom interesa, uz upozorenje evropskim silama da se ne mešaju i ne osnivaju nove kolonije.
Donroova doktrina je kao Monroova 200 godina stara poruka, ali „na steroidima“.
„Monroova doktrina je velika stvar, ali smo je mi u velikoj meri prevazišli“, rekao je Tramp u rezidenciji Mar-a-Lagu, dok je Maduro, sa povezom preko očiju i u okovima, bio na putu ka zatvoru.
„Prema našoj novoj strategiji nacionalne bezbednosti, američka dominacija na zapadnoj hemisferi više nikada neće biti dovedena u pitanje“.
Svaki rival ili potencijalna pretnja, posebno Kina, mora da se drži podalje od Latinske Amerike.
Nije, međutim, jasno šta to znači za ogromna sredstva koja je Kina već uložila u regionu.
Donroova doktrina ogromno područje koje SAD nazivaju njihovim „dvorištem“ proširuje i na sever, sve do Grenlanda.
Ekvivalent Monroovom krasnopisu iz 1823. u 2026. godini je fotografija namrštenog Trampa koju je američki Stejt department objavio na društvenim mrežama.
„Ovo je NAŠA hemisfera, i predsednik Tramp neće dozvoliti da naša bezbednost bude ugrožena“, napisano je uz fotografiju.
To znači korišćenje američke vojne i ekonomske moći da se prisile zemlje i lideri koji ne igraju po pravilima, i da se preuzmu njihovi resursi, ako je to potrebno.
Kao što je Tramp upozorio još jednu moguću metu, predsednika Kolumbije – moraju da paze šta rade.
Grenland je na meti Amerike, ne samo zbog njegovog strateškog položaja na Arktiku, već i zbog rudnog bogatstva koje postaje sve dostupnije zbog leda koji se topi usled globalnog zagrevanja.
Retki metali sa Grenlanda i teška sirova nafta iz Venecuele smatraju se strateškim resursima SAD.
Za razliku od drugih američkih predsednika koji su bili skloni stranim intervencijama, Tramp njegove postupke ne prikriva legitimitetom – ma koliko lažan bio – međunarodnog prava, niti težnjom za uspostavljanjem demokratije.
Jedini legitimitet koji mu je potreban je njegova vera u snagu sopstvene volje, koja je potkrepljena sirovom vojnom silom SAD.
Od Monroa do Donroa, spoljnopolitičke doktrine su važne američkim predsednicima.
One oblikuju njihove postupke i njihovo nasleđe.
- Koje zemlje bi mogle da se nađu na Trampovom nišanu posle Venecuele
- BBC analiza: Venecuela bi mogla da definiše Trampovu zaostavštinu i mesto Amerike u svetu
- Tramp želi venecuelansku naftu, hoće li mu plan uspeti
U julu će SAD proslaviti 250 godina od osnivanja.
Još 1796. godine, prvi američki predsednik Džordž Vašington, saopštio je da se neće kandidovati za treći mandat, a njegov oproštajni govor i danas ima snažan uticaj.
Vašington je izneo niz upozorenja za SAD i njhov odnos prema svetu.
Privremeni savezi u vreme rata mogu da budu neophodni, ali bi u miru SAD trebalo da izbegavaju trajne saveze sa drugim državama.
Time je počela tradicija izolacionizma.
A građane Sjedinjenih Država Vašington je upozorio da se čuvaju ekstremnih pokreta.
Podele, rekao je, predstavljaju opasnost za mladu američku republiku.
U Senatu se svake godine čita Vašingtonov oproštajni govor, međutim nema uticaja na današnje izrazito stranačke i duboko polarizovane američke politike.
Vašingtonovo upozorenje o opasnostima zamršenih saveza poštovano je punih 150 godina.
Posle Prvog svetskog rata, Amerika se povukla iz Evrope i vratila izolacionoj politici.
Ali Drugi svetski rat je pretvorio SAD u svetsku silu.
Tu na scenu stupa druga doktrina, mnogo značajnija za način života Evropljana – sve do Trampa.
Do 1947. godine Hladni rat sa Sovjetskim Savezom postao je leden.
Finansijski iscrpljena ratom, Velika Britanija je obavestila Sjedinjene Države da više ne može da finansira borbu grčke vlade protiv komunista.
Tadašnji predsednik Hari Truman odgovorio je da su SAD obavezne da podrže „slobodne narode koji se opiru pokušajima naoružanih manjina ili spoljnih pritisaka da ih potčine“.
Pod tim je podrazumevao pretnje od Sovjetskog Saveza ili domaćih komunista.
To je bila Trumanova doktrina.
Ona je dovela do Maršalovog plana kojim je obnovljena Evropa, a zatim i do osnivanja NATO Alijanse 1949. godine.
Atlantisti u SAD, poput Harija Trumana i Džordža Kenana, diplomate koji je osmislio strategiju obuzdavanja Sovjetskog Saveza, verovali su da su te obaveze u američkom interesu.
Postoji direktna veza između Trumanove doktrine i odluke Džozefa Bajdena da finansira Ukrajinu u ratu protiv Rusije.
Upravo je Trumanova doktrina u velikoj meri stvorila odnos sa Evropom koji Tramp sada razgrađuje.
Ona je predstavljala oštar raskid sa prošlošću.
Truman je zanemarivao Vašingtonovo upozorenje o trajnim, zapetljanim savezima.
Sada Tramp raskida sa Trumanovim nasleđem.
Ako sprovede pretnju da na neki način preuzme Grenland, koji je suverena teritorija Danske, mogao bi da uništi ono što je ostalo od transatlantskog saveza.
To je ranije ove nedelje u izjavi za CNN sažeo Stiven Miler, ideolog pokreta MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom – Make America Great Again) i moćni Trampov savetnik.
Rekao je da SAD deluju u stvarnom svetu „kojim vladaju snaga, sila, moć… To su gvozdeni zakoni sveta od početka vremena“.
Nijedan američki predsednik ne bi osporio potrebu za snagom i moći.
Ali od Frenklina D. Ruzvelta, preko Trumana i svih njihovih naslednika do Trampa, ljudi u Ovalnoj kancelariji verovali su da najbolji način da Amerika bude moćna je da predvodi savez, što je podrazumevalo davanje i uzimanje.
Podržali su stvaranje Ujedinjenih nacija i nastojanja da se uspostave pravila koja regulišu ponašanje država.
Naravno, SAD su mnogo puta zanemarile i prekršile međunarodno pravo, čime su značajno potkopale ideju poretka zasnovanog na pravilima.
Ali Trampovi prethodnici nisu pokušavali da odbace samu ideju da su u međunarodnom sistemu potrebna pravila, ma koliko on bila nesavršena i manjkava.
Razlog su katastrofalne posledice vladavine najjačeg u prvoj polovini 20. veka – dva svetska rata i milioni mrtvih.
- Predsednik Venecuele Nikolas Maduro: ‘Odabrani’ kog je svrgnuo Tramp
- Ko je Silija Flores, nekada moćna prva dama Venecuele
- Ko je na čelu Venecuele i šta je čeka
Međutim, kombinacija Trampove ideologije „Amerika na prvom mestu“ i njegovih preduzetničkih poriva za sticanjem sredstava i transakcijama navela ga je da veruje da američki saveznici moraju da plate za privilegiju njegove naklonosti.
Prijateljstvo deluje kao prejaka reč.
Interesi SAD, prema uskoj definiciji koju je predstavio predsednik, zahtevaju da zemlja ostane glavni igrač tako što će delovati sama.
Tramp često menja mišljenje.
Ali izgleda da postoji jedna konstanta, a to je njegovo uverenje da SAD mogu da koriste svoju moć nekažnjeno.
On tvrdi da je to način da se Amerika ponovo učini velikom.
Postoji opasnost da bi Tramp, ako se bude pridržavao njegovog kursa, mogao da pretvori svet u onakav kakav je bio u doba imperijalizma, pre više od veka.
A to je svet u kojem su velike sile, koje su imale sfere uticaja, nastojale da nametnu njihovu volju.
I svet u kojem su moćni autoritarni nacionalisti vodili njihove narode u katastrofu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Špijuni, dronovi i let-lampe: Kako je Amerika zarobila Madura
- ‘Nisam kriv’: Maduro pred američkim sudom u zatvoreničkoj uniformi
- ‘Pakao na Zemlji’: Šta znamo o njujorškom pritvorskom centru u kojem je Nikolas Maduro
- Kad te tetka Radmila probudi i javi ti za Madura: Srbi iz Venecuele
- Američki zakon o Zapadnom Balkanu: Koliko Srbija treba da brine
- Podele u pokretu MAGA i šta to znači za Trampa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
