Talas nemira u Iranu, izazvan ekonomskom krizom, traje danima, a protesti su sve masovniji i nasilniji.
Sve je više izveštaja o nasilnim sukobima antivladinih demonstranata i snaga bezbednosti.
Na snimcima na društvenim mrežama 8. januara, čiju je verodostojnost potvrdio BBC na persijskom, vide se mase demonstranata u Teheranu i drugim iranskim gradovima, što se smatra najvećim protestima protiv verskog establišmenta u poslednjih nekoliko godina.
Masa ljudi u Mešhedu, drugom po veličini gradu u Iranu, pozivala je na svrgavanje vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, i povratak Reze Pahlavija, prognanog sina pokojnog bivšeg šaha.
On je prethodno pozvao njegove pristalice da izađu na ulice.
Dinastija Pahlavi svrgnuta je Islamskom revolucijom 1979. godine.
Ovo je 12. uzastopni dan protesta i nemira u Iranu, koji su se proširili na 140 gradova i mesta u svih 31 provinciji, prema američkoj novinskoj agenciji Human Rights Activist News Agency (HRANA).
Tokom nemira ubijena su najmanje 34 demonstranta i sedam pripadnika bezbednosnih snaga, a uhapšeno je 2.270 demonstranata, prema istom izvoru.
Druga grupa, Iran Human Rights sa sedištem u Norveškoj, saopštila je da su snage bezbednosti ubile najmanje 45 demonstranata, među kojima i osmoro dece.
Iranska poluzvanična novinska agencija Fars, bliska Revolucionarnoj gardi, izvestila je da su dva policajca ubijena u jugozapadnom gradu Lordeganu.
Na snimcima na društvenim mrežama vidi se napet obračun demonstranata i snaga bezbednosti, a čuju se i pucnjevi.
Na snimcima iz nekoliko drugih oblasti, čini se da snage bezbednosti pucaju i bacaju suzavac na veliki broj demonstranata, koji ih gađaju kamenicama.
BBC na persijskom je potvrdio smrt i identitet 21 osobe, dok su iranske vlasti izvestile da je poginulo pet pripadnika obezbeđenja.
Grupa za praćenje interneta NetBlocks prijavila je „nestanak interneta širom Irana“.
Protesti su počeli 28. decembra, kada su vlasnici prodavnica izašli na ulice glavnog grada Teherana kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog još jednog naglog pada vrednosti iranske valute, rijala, u odnosu na američki dolar.
Rijal je pao na rekordno nizak nivo u poslednjoj godini, a inflacija je skočila na 40 odsto, jer sankcije zbog iranskog nuklearnog programa pritiskaju privredu oslabljenu i lošim upravljanjem vlade i korupcijom.
Studenti univerziteta su se ubrzo pridružili protestima i oni su počeli da se šire na druge gradove.
Okupljeni često uzvikuju slogane protiv vrhovnog vođe zemlje, ajatolaha Alija Hamneija, a povremeno i u znak podrške Rezi Pahlaviju, prognanom sinu pokojnog bivšeg iranskog šaha.
Pogledajte snimak sukoba demonstranata i snaga bezbednosti
Na snimcima od 7. januara, čiju je verodostojnost potvrdio BBC persijski servis, vidi se veliki broj ljudi koji protestuju u Kazvinu, severozapadno od Teherana, i skandiraju razne antivladinje slogane, poput „Smrt diktatoru“, aludirajući na Hamneija, kao i „Živeo šah“.
Na snimcima iz luke Bandar Abas vidi se kako snage bezbednosti rasteruju demonstrante.
U svetom šiitskom gradu Mešhedu, na severozapadu zemlje, demonstranti su se sukobili sa snagama bezbednosti i prisilili ih na povlačenje.
- Protesti potresaju oslabljeni Iran, Tramp upozorava vlasti
- Šire se protesti i nemiri u Iranu zbog rasta troškova života, Tramp preti Teheranu
- Koje zemlje bi mogle da se nađu na Trampovom nišanu posle Venecuele
Velike demonstracije bile su i u jugozapadnom gradu Abadanu, blizu granice sa Irakom, prema snimcima koje je potvrdio BBC persijski servis.
Čuje se kako demonstranti skandiraju: „Topovi, tenkovi, petarde! Mule moraju da nestanu“, aludirajući na iransko svešteničko rukovodstvo.
Na više snimaka vidi se kako pripadnici snaga bezbednosti otvaraju vatru povlačeći se pred demonstrantima, koji ih zapisaju kamenicama i drugim predmetima.
Na snimku iz Aligudarza, još jednog grada na zapadu zemlje, vidi se kako snage bezbednosti ispaljuju suzavac kako bi rasterali demonstrante, koji su skandirali:„Narodni ustanak živi!“
U Lordegonu, Fars je izvestio da su dva policajca ubijena tokom protesta 7. januara.
Policajce su ubili „naoružani ljudi“ koji su bili u grupi „izgrednika“, kako ih je nazvala ova agencija.
Ove informacije je nemoguće potvrditi jer BBC-ju i drugim nezavisnim međunarodnim medijima ili nije dozvoljeno da izveštavaju iz Irana ili, ako im se da dozvola, suočavaju se sa strogim ograničenjima kretanja.
Međutim, Lordegan je bio poprište nasilnih sukoba tokom nemira, a dva demonstranta su tamo ubijena pre nedelju dana.
Trampova poruka Teheranu: ‘Ubijate li demonstrante, udarićemo vas jako’
Američki predsednik Donald Tramp kaže da je iranskoj vladi jasno stavio do znanja „ako počnu da ubijaju ljude“, onda „ćemo ih veoma snažno udariti“.
„Stavio sam im do znanja da ako počnu da ubijaju ljude, što obično rade kada imaju ovakve nerede, a imaju ih mnogo, udarićemo ih veoma snažno“, rekao je Tramp u intervjuu radio voditelju Hjuu Hjuitu.
„Pažljivo pratimo situaciju. Oni znaju (režim u Teheranu) i rečeno im je vrlo odlučno, čak i odlučnije nego što ja sada govorim vama, da će, ako to urade, proći kroz pakao.“
Na pitanje šta je njegova poruka narodu Irana, Tramp je rekao da bi „trebalo da imaju snažno osećanje prema slobodi“.
Američki predsednik je već nekoliko puta do sada uputio slične pretnje režimu u Iranu.
„Ako počnu da ubijaju ljude kao što su to činili u prošlosti, Sjedinjene Države će ih veoma teško pogoditi“, rekao je Tramp tokom vikenda.
Iranski režim je uzdrman protestima i pretnjama Amerike
Piše Amir Azimi, urednik, BBC na persijskom
Ulični protesti u Iranu nisu novost, ali nekoliko faktora ove tekuće čine veoma ozbiljnim.
Iranska policija i snage bezbednosti su reagovale nasilno gotovo od samog početka, a grupe za ljudska prava tvrde da je već ubijeno više od 20 ljudi.
Sada su oči uprte u Donalda Trampa, jer američki predsednik direktno upozorava iranske lidere da ne ubijaju demonstrante.
Međunarodne sankcije, koje su inicirale Sjedinjene Države, odigrale su glavnu ulogu u pogoršanju ekonomskih uslova u Iranu, ali to nije cela priča.
Mnogi Iranci veruju da neki zvaničnici i njihove porodice direktno profitiraju od sankcija kroz posebne aranžmane koji im omogućavaju da stiču zaradu od trgovine, prihoda od nafte i mreža za pranje novca.
Dvanaestodnevni rat Irana i Izraela sredinom prošle godine, označio je prekretnicu.
Sukob je kulminirao direktnim učešćem SAD, koje su izvele vazdušne napade na iranska nuklearna postrojenja.
Godinama su Hamnei i njegovo uže okruženje opravdavali ogromna ulaganja u regionalne saveznike i nuklearni program kao neophodna za dugoročnu bezbednost i tehnološki napredak Irana.
Danas, taj argument deluje sve slabije.
Kako pritisak raste i unutar i van zemlje, bezbednost kod kuće, nekada predstavljena kao krajnja posledica tih politika, deluje udaljenija nego ikad.
- ‘Kad iranski vrhovni vođa bude izašao iz skrovišta, predvodiće drugačiju zemlju’
- Oštećen ili uništen – koliku štetu je pretrpeo iranski nuklearni program
- Donald Tramp: Od ‘mirotvorca’ do velikog kockara – šta čeka Bliski istok
Naređenje predsednika: ‘Ne dirajte mirne demonstrante’
Predsednik Irana Masud Pezeškijan naredio je da se „ne preduzimaju nikakve mere bezbednosti“ protiv mirnih demonstranata, rekao je potpredsednik za izvršne poslove Muhamed Džafar Kempanah posle sastanka kabineta 7. januara.
„Oni koji nose vatreno oružje, noževe i mačete i koji napadaju policijske stanice i vojne lokacije su izgrednici i moramo da razlikujemo demonstrante od izgrednika“, dodao je.
Državni mediji su izvestili da je vlada počela da isplaćuje građanima novu mesečnu nadoknadu od oko sedam dolara kako bi ublažila problem zbog visokih troškova života.
Šef pravosuđa Golamhosein Mohseni Edžei rekao je policijskim komandantima da će se „izgrednici“ suočiti sa „brzim“ krivičnim gonjenjem i kažnjavanjem, što bi trebalo da bude sredstvo odvraćanja.
Hamnei, koji, kao vrhovni vođa, ima krajnju vlast u Iranu, rekao je da vlasti treba da razgovaraju sa demonstrantima, ali da „izgrednike treba staviti na njihovo mesto“.
Njegovi komentari usledili su pošto je Tramp zapretio da će SAD intervenisati ako iranske snage bezbednosti ubiju mirne demonstrante.
Protesti su brzo postali politički i pokreće ih duboko ukorenjeni bes javnosti, rekla je Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok u londonskom istraživačkom centru Ćetam haus (Chatham House) za BBC.
„Ljudi ne žive dobro. Nemaju nikakve izglede za budućnost. Svakodnevni život postaje sve teži.
„Ako više ljudi izađe, [protesti] će biti ozbiljniji i, naravno, odgovor vlade postaje nasilniji“, rekla je.
Sadeg Zibakalam, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Teheranu, rekao je da iranske vlasti možda pružaju otpor oštrijim represijama zbog Trampovih pretnji.
„Neki iranski lideri – komandanti Revolucionarne garde i snage bezbednosti – možda su malo oprezniji i ovog puta ne žure ovog puta da uguše proteste, plašeći se da bi to moglo dovesti do američke intervencije“, rekao je za BBC.
Protesti su najrasprostranjeniji od velikih demonstracija 2022. godine, izazvanih smrću Mahse Amini, mlade Kurdkinje koju je privela policija za moral jer navodno nije pravilno nosila hidžab.
Više od 550 ljudi je ubijeno, a 20.000 je pritvoreno u nasilnom gušenju tih protesta, prema podacima grupa za ljudska prava.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Ko upravlja Iranom
- Masud Pezeškijan: Iranski predsednik koji je na vlasti, ali ne vlada
- „Iran bez kralja ne valja“: Zašto neki Iranci sada traže oproštaj od izgnane carice
- Pramen kose i talas besa: Šta se stvarno promenilo u Iranu posle protesta ‘Žena, život, sloboda’
- Od Avganistana do Irana: Zašto je sve Amerika intervenisala na Bliskom istoku
- Policija za moral ponovo na ulicama: Hoće li prkosne Iranke i dalje skidati hidžabe
- Američke sankcije Iranu stupile na snagu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
