knjiga nikole sarkozija, nikola sarkozi, bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi objavio kknjigu o danima u zatvoru, korice knjige Nikole Sarkozija — Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi objavio je knjigu nedugo pošto je ušao u zatvor – i iz njega izašao posle samo 20 dana

Objavljena za manje od tri nedelje, knjiga Nikole Sarkozija „Dnevnik zatvorenika“ (Le journal d’un prisonnier) ima mnogo opisa o boravku bivšeg francuskog predsednika u izolacionom krilu pariske kaznene ustanove.

Iz knjige saznajemo da je zatvorenik broj 320535 imao ćeliju od 12 kvadratnih metara, sa krevetom, radnim stolom, frižiderom, tušem i televizorom.

Ćelija ima i prozor, ali je pogled bio blokiran masivnom plastičnom pločom postavljenom spolja.

„Bilo je dovoljno čisto i svetlo“, piše 70-godišnji Sarkozi.

„Da nije bilo ojačanih vrata sa otvorom za oči kroz koji su zatvorski čuvari mogli da gledaju, čovek bi mogao da pomisli da je u hotelu sa dve zvezdice“.

Sarkozi je u novembru pušten iz zatvora Sante u Parizu nakon što je u njemu bio samo 20 dana od ukupne, petogodišnje zatvorske kazne zbog učešća u zaveri za finansiranje predizborne kampanje.

Zatvorske memoare je objavio na 216 stranica.

Između ostalog, piše da mu je rečeno mu da će u ćeliji morati da bude 23 od 24 sata i da mu je zabranjen kontakt sa bilo kim osim sa zaposlenima u zatvoru.

Bivši francuski predsednik je odlučio da ne iskoristi mogućnost svakodnevne šetnje po dvorištu, jer je to „više kao kavez nego mesto za šetnju“.

Umesto toga, svakodnevno je vežbao na traci u maloj sportskoj sobi, koja je „u mojoj situaciji, postala prava oaza“.

veliki beoj fotografa gura se na ulici u Parizu na promociji knjige Nikole Sarkozija — Veliko interesovanje medija za predstavljanje knjige u Parizu

Ima još mnogo sličnih stvari.

Sarkozi piše da nije spavao zbog komšije iz susedne ćelije, koji je celu noć pevao pesmu iz filma „Kralja lavova“ i lupkao kašikom po rešetkama prostorije.

Dirnula ga je, nastavlja, „ljubaznost i poštovanje koje je osetio od stražara“.

„Svako od njih me je oslovljavao titulom predsednik“.

Piše i da je uspeo da prekrije zidove ćelije pismima i razglednicama ljudi koji su mu izražavali podršku.

„Dirljivo i iskreno, svedočilo je to o dubokoj ličnoj vezi, iako sam odavno napustio funkciju predsednika“, piše on.

Detalji su fascinantni, ali možda su značajnija razmišljanja o sudbini, pravdi i politici.

Sud je u oktobru proglasio Sarkozija krivim za kriminalno udruživanje jer je dozvolio podređenima da pokušaju da od od libijskog pukovnika Moamera el Gadafija prikupe novac za izbornu kampanju pre 20 godina.

Sudija je mogao da dozvoli Sarkoziju da ostane na slobodi do žalbe, ali je presudio da bivši francuski predsednik ipak ode u zatvor.

Tri nedelje pošto je ušao u zatvor, Sarkozi je iz njega izašao na slobodu posle molbe njegovih advokata.

Bivši francuski predsednik odlučno poriče optužbe i tvrdi da je žrtva politički motivisane klike unutar francuskog pravosudnog sistema.

Sve to ponavlja i u knjizi.

Sarkozi sebe poredi sa najpoznatijom francuskom žrtvom pravosuđa, Alfredom Drajfusom, jevrejskim oficirom koji je poslat na Đavolje ostrvo na osnovu lažne optužbe za špijunažu.

„Za svakog nepristrasnog posmatrača koji poznaje istoriju sličnosti su zapanjujuće“, piše on.

„Afera Drajfus je nastala na osnovu lažnih dokumenata. I moja takođe…

„Drajfusa su ponizili pred vojnicima, oduzevši mu odlikovanja. Ja sam otpušten iz Legije časti, naočigled cele nacije.

„A Drajfus je bio zatvoren u Santeu – mestu koje sada dobro poznajem“, piše Sarkozi.

Otpuštanje iz Legije časti, Sarkozi je video kao priliku da se obračuna sa sadašnjim francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Od bliskog pristalice Makrona, Sarkozi sada kaže da je „okrenuo stranicu, ali da ne ide toliko daleko da se sistematski protivi njegovoj politici ili ličnosti“.

„Makron već ima previše deklarisanih neprijatelja, klevetnika i razočaranih prijatelja da bih im se i ja pirdružio.“

Sarkozi zamera Makronu što nikada nije imao „hrabrosti“ da ga lično pozove kako bi objasnio zašto je otpušten iz Legije.

„Da je telefonirao, razumeo bih njegove argumente i prihvatio odluku“, piše on.

„To što to nije učinio pokazalo je da su njegovi motivi bili u najmanju ruku neiskreni.“

Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi se osmehuje dok potpisuje knjigu „Dnevnik zatvorenika“ u u knjižari Lamartin u Parizu 10. decembra 2025. Sarkozi je napisao knjigu od 216 stranica „Dnevnik zatvorenika" — Sarkozi potpisuje knjigu u knjižari u Parizu

Recenzentima knjige najviše pažnje privukao je Sarkozijev odnos sa drugom političkom liderkom – Marin Le Pen.

Pre svega, zbog neuobičajene naklonosti koju bivši predsednik pokazuje prema njegovoj nekadašnjoj zakletoj rivalki.

„Cenim njene javne izjave posle izricanja presude meni. Bile su hrabre i potpuno nedvosmislene“, piše on.

Sarkozi joj je telefonirao da joj se zahvali i kaže da su vodili prijateljski razgovor, na kraju kojeg se obavezao da neće biti strana ni u kakvom budućem „Republikanskom frontu“ osmišljenom da spreči njeno Nacionalno okupljanje (stranka Marin Le Pen) da pobedi na izborima.

„Mnogi današnji glasači [Republikanske stranke] bili su moje pristalice dok sam bio politički aktivan…

„Vređanje lidera Republikanske stranke jeste vređanje njihovih glasača, odnosno ljudi koji su potencijalno naši glasači.

„Imam mnogo razlika sa liderima Republikanske stranke, ali isključiti ih iz republikanskog kruga bila bi greška.“

Ovakve pohvale iz mejnstrima su retke za Marin Le Pen i mladog kolidera stranke Žordana Bardelu.

S obzirom da dolaze od bivšeg predsednika koji i dalje ima veliki uticaj u tradicionalnoj francuskom desnicom, reči su poput političke zlatne prašine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]