Foto: Stefana Savić

Ni jedan arhitekta ili urbanista nije izgubio licencu zato što je priojektovao protivno zakonu, ni jedan službenik nije dobio otkaz zato što je davao saglasnosti za različita dokumenta. Zakon o ozakonjenju bespravno izgrađenih objekata omogućio je da sve može da se legalizuje, izgradite objekat na pisti aerodroma, moći ćete da ga legalizujete, tako će biti i sa objektom na Kopaoniku- rekla je juče profesorka Arhitektonskog i Geografskog fakulteta u penziji Ksenija Petovar, na tribini fondacija Centar za demokratiju i Fridrih Ebert, pod nazivom „Urbanistička politika – razvoj i učešće građana“.

Ona je dodala da institut javne rasprave postoji oko 40 godina, ali da čak ne postoji ni obaveza komisije da obrazloži zašto je neka primedba odbijena.

– Instituti „javni uvid“ i „rani javni uvid“ su najobičnije floskule koje nikoga ne obavezuju i to se videlo kada je objavljen projekat „Beograd na vodi“. Bile su stotine primedbi a ni jedan odgovor na bilo koje relevantno pitanje nismo dobili. Standardi i urbanistički normativi koji su nekada bili uspostavljeni za projektovanje i izgradnju danas ne postoje, niko ih ne poštuje, a smatra se da je glavna odlika planova poslednjih 20 godina to što su fleksibilni. „Fleksibilan“ znači „radi šta hoćeš“ i onda se postavljan pitanje zašto se plan uopšte i donosi- rekla je Petovar.

Da urbanistička politika u Srbiji više ne postoji „jer se rade jeftine imitacije planova“, saglasan je i arhitekta i urbanista Marin Krešić, koji podvlači i da je „gašenju“ struke doprinelo njeno ćutanje i pristajanje na takav odnos vlasti prema urbanizmu.

– Beograd je poznat po ekscesima kao što su kriminalni i bespravni „Beograd na vodi“, amaterski osmišljeni metro, besmislica oko izmeštanja železničke stanice, štetočinski planovi na Makiškom izvorištu, senzacije koje se stavljaju u prvi plan kao cirkuske atrakcije, jarboli, žičare, fontane, Slavija, otimanje priobalja. Sve odluke koje se tiču Beograda donose se diskreciono, u uskom krugu ljudi, krše se ljudska prava i princip pravne države. Vlast je donela izmene i dopune Generalnog plana Beograda koji je i stručno neodrživ i pravno nemoguć. Isti je i sa Prostornim planom područja posebne namene, jer ne može Vlada da komercijalne interese proglašava javnim, a i takvi planovi se ne rade u gradovima. Da bi to sve nekako prošlo, donet je i lex specialis. Kad rade u Beogradu rade po „Marfijevim zakonima“, i struka tu ne može ništa- izričit je bio Krešić.

On je dodao da urbanizam u našoj zemlji ima korene i da su nekada raspisivani konkurski za izbor najboljih rešenja.

– Naprednjačka vlast je u svim svojim zakonima izbušila rupe i koristi te rupe. U praksi je razbila principe po kojima se koristi javno dobro i javno zemljište, zloupotrebila je prirodne resurse koji pripadaju svima nama, izbacila je struku iz učešća u urbanizmu, i ignorantskim odnosom i nepostupanjem po zakonima onemogućila je učešće građanima u odlučivanju- rekao je Krešić.

Arhitekta Bojan Kovačević osudio je aktuelno izmeštanje železničke stanice u Prokop, polaske međunarodnih vozova za Crnu Goru „iz tamo neke staničice u Topčideru“, ali je istovremeno i naglasio da je to „tema koja se vrti decenijama, a gde je sada vlast preterala svaku meru“.

– Beograd na vodi predvodi svu ovu nesreću i urbanistički haos. Problem je što na prostoru na kome se siluje ta gradnja ima vrlo malo neposredno oštećenih građana. S druge strane, imamo veliki deo građana koji je prepoznao upropašćavanje šanse koju Beograd ima na tom mestu, koje je čuvano decenijama za neke druge namene- rekao je Kovačević.

On je dodao da na pitanje finansijskih parametara vezanih za Beograd na vodi ni jedan odgovor ne može da se dobije, ali da za veliki broj sličnih projekata odgovornost snosi i ranija vlast, koja je mnoge od njih započela.

– U Gradu je pre nekoliko meseci bio sastanak o mogućnostima gradnje na Ratnom ostrvu, i to gradnje hotela luks kategorije, golf terena i privatnih vila. Zainteresovani investitor je preduzeće Igl hils. Da li onda treba da vam kažem odakle ideja Siniši Malom da se stari tramvajski most prebaci u Zemun i poveže Ratno ostrvo sa obalom? Reakcija na tu vest nije bilo jer je naša javnost anestezirana- napomenuo je Kovačević.

Na temu građanskog aktivizma kada su u pitanju bitne urbanističke odluke, Kovačević smatra da u njihovo donošenje ne treba svi ni da budu uključeni.

– Mi jako mnogo nominalnih Beograđana častimo pojmom „građanin“. Možda nije politički korektno, ali stanovnici velikog dela Beograda nemaju ni potrebnog znanja niti kredibilitet da odlučuju svojim glasom o temama o kojima danas govorimo. S druge strane, protesti i inicijative koje su građani pokretali a ostali bez ikakvog odgovora pokazuju da su građani zapravo nemoćni- kazao je Kovačević i dodao da struka snosi deo odgovornosti te da je „tešku bruku esnaf arhitekata sebi dopustio“. „Sede u institucijama i odlučuju, ne bune se jer se boje za radno mesto, i njima se prašta zato što su „jadni ljudi zabrinuti za egzistenciju“, što je potpuno nedopustivo“, naveo je Kovačević.

Vujović: Živimo u višepartijskoj kleptokratiji

U Srbiji je na delu stabilokratija i višepartijska kleptokratija, gde se rukovodi partijama koje su pretplaćene na dobijanje izbora. Zato ne treba zanemariti kumulativno dejstvo kada građani nisu neivni, jer su nosioci bespravne gradnje na obodima Beograda ili u manjim gradovima. Niko od političara ne pominje u predizbornoj kampanji legalizaciju i bespravnu gradnju jer to ne odgovara ni jednima ni drugima, rekao je sociolog Sreten Vujović.

 

Bakić: Urbanističko-investitorski terorizam

U Beogradu ne postoji urbanistička politika, planski razvoj, nema građana i njihovog učešća. Beograd je završena priča, uništen za dugo. Sada imamo na delu urbanističko- investitorski terorizam. A kada je teror u pitanju, onda mora da postoji otpor, građanska dužnost je da reagujete i da se bunite. Možemo da zaustavimo Beograd na vodi, da se vrati Beo voz da se stanica ne ugasi. Ima mesta otporu, inače smo samo jedan kapitulirani grad, rekao je arhitekta Dragoljub Bakić.

Kovačević: Na granici zdrave pameti

Izloženi smo permanentnom pljusku priča praznoslovlja o novim simbolima Beograda. Svaki investitor koji prekardaši kapacitet to proglašava za novi simbol grada. Mnogi ljudi su se ovde našli u poslovnom smislu jer znaju kako da „proguraju“ neke priče. U Beogradu se vrši svojevrsna Diznilendizacija koja ima svrhu da privuče turiste, ali njena cena je često na granici zdrave pameti- kazao je Bojan Kovačević.