foto (BETAPHOTO/PREDSEDNIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE/Dimitrije Goll)Tvrdnja Boška Jakšića, spoljnopolitičkog komentatora, da su Sjedinjene Američke Države „skinule Madura zato što je pokrao izbore“ i da je to poruka Aleksandru Vučiću, lepo zvuči za unutrašnju političku upotrebu u Srbiji. Problem je samo jedan: to jednostavno nije tačno.
Ništa nije dalje od istorijske istine od ideje da Amerika ruši režime zbog krađe izbora ili autoritarne vladavine. Kada bi to bio kriterijum, lista američkih saveznika bi bila kraća od spiska njihovih neprijatelja.
Naprotiv – američka spoljna politika je decenijama dosledna u podršci upravo onim režimima koji brutalno guše opoziciju, kradu izbore ili ih uopšte ne održavaju, pod uslovom da služe američkim interesima.
Primera je bezbroj – Saudijska Arabija – apsolutna monarhija bez izbora. Egipat – vojna diktatura nakon puča. Katar – nasledna vlast. Indonezija pod Suhartom, Čile pod Pinočeom, Iran pod Šahom, brojne latinoameričke hunte – sve su to bili američki projekti, ne „greške“. Zato je naivno, ili neiskreno, tvrditi da je slučaj Venecuele izuzetak.
Venecuela nije postala problem zato što je Maduro autoritaran. Postala je problem zato što: poseduje najveće dokazane rezerve nafte na svetu, vodi suverenu energetsku politiku van američke kontrole i sarađuje sa Kinom, Rusijom i Iranom. Da je Maduro „pokrao izbore“, a istovremeno privatizovao naftu i otvorio tržište američkim korporacijama, ne bi bio proglašen diktatorom, već „kontroverznim, ali legitimnim liderom“.
Ovo nije ideološka tvrdnja, već empirijska činjenica koju detaljno dokumentuju najugledniji američki nezavisni novinari i analitičari, poput Glena Grinvalda, Arona Matea ili Džefrija Saksa. NJihova argumentacija je jednostavna: moralna retorika dolazi uvek posle interesa, nikada pre njih.
Zato je poređenje Madura i Vučića analitički promašeno. Amerika ne šalje „poruke o demokratiji“ – ona šalje poruke o poslušnosti. Ako Vučić sutra pokrade izbore, ali ostane pouzdan partner po pitanju Kosova, NATO politike i ekonomskih interesa, neće ga čekati sudbina Madura, već topliji prijemi i stabilna podrška.
To ne znači da krađa izbora u Srbiji nije problem. Jeste – i to ogroman. Ali borba za poštene izbore ne može se voditi kroz bajke o američkoj dobronamernosti, jer se takve bajke uvek završe političkim razočaranjem.
Boriti se za demokratiju u Srbiji znači oslanjati se na sopstveno društvo, institucije i građanski pritisak – ne na mitove o spoljnom spasu. Ko god tvrdi suprotno, svesno ili nesvesno, zamagljuje stvarnost.
A zamagljena stvarnost je uvek saveznik autoritarne vlasti.
Autorka je novinarka
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
