Bestežinsko stanje

Poslednje navedeno uglavnom imaju svi. O svemu. Kada je sve prethodno deo delovanja profesionalnog političara onda to ima posebnu težinu. No, s obzirom na političke prilike unazad nekoliko decenija, stanje u društvu je – zahvaljujući promišljanju političkih aktera – uglavnom bestežinsko.

Jedna od učesnica političkog pozorišta, poslanica Demokratske stranke Nataša Vučković, takođe ima mišljenje i stav, što je posve prirodno za nekoga ko politiku promišlja u svetlu demokratskog diskursa, uvažavanja tuđeg mišljenja, dijaloga i tolerancije. Ona tome ima da doda – a sve u svetlu bojkota rada Narodne skupštine na šta se stranka kojoj pripada obavezala u potpisanom sporazumu koji je vlasništvo grupacije poznate pod imenom Savez za Srbiju – i ovo:

„Protiv bojkota sam. Dopuštam da je možda, u jeku protesta, bojkot parlamenta doprineo stvaranju nekog sinergijskog efekta. Ipak, uverena sam da bi poruke građanskog protesta bile prenete mnogo većem broju građana da smo ih mi, poslanici opozicije, prenosili i sa skupštinske govornice, koja se obavezno javno direktno prenosi, što je tekovina opozicione borbe iz 90-ih koju smo uporno branili. Sa jenjavanjem protesta postavilo se pitanje svrhe daljeg bojkota“.

Protiv bojkota je, ok. Reče i da bi poruke protesta bile prenete mnogo većem broju građana ukoliko bi poslanici opozicije prisustvovali skupštinskom zasedanju. Da li? Šta to građani koji protestuju nisu već čuli? Šta to nisu već čuli i oni koji ne protestuju? Ša treba da čuju ono koji listom glasaju za trenutnu vlast? Tek njih ne interesuju poruke s protesta.

Argumenti koje Vučkovićeva navodi deluju neubedljivo i jalovo jer ono što se u televizijskom prenosu skupštinskih sednica čuje i vidi odavno nadmašuje siromaštvo latino serija. Kaćeg imena – sapunice. Najjeftinije pravljenje balona koji pucaju na povetarcu.

U daljem, govoreći o mogućnosti bojkota narednih parlamentarnih izbora, Vučkovićevoj se čini da ne postoji konsenzus u vezi s tom temom:

„Zabrinjavajući su glasovi koji pozivaju na ometanje izbora. Bilo bi korisno da se opozicione stranke spremaju za izbore, da organizuju kontrolore…“, i dalje u smislu štetnosti koju bojkot sobom nosi, o istoriji koja nas uči da bojkot nije uspešan metod i sve tako do konačnog da je bojkot ništa a sedenje u poslaničkoj klupi sve. U skupštinskom restoranu, takođe.

Njen bivši šef u stranci Bojan Pajtić, uz komplimente koje joj upućuje, ima pravo i na čuđenje takvim Natašinim razmišljanjem:

„Nataša Vučković je prostojna, talentovana, obrazovana osoba sa velikim političkim iskustvom. Ima pravo da iskaže stav koji vredi saslušati. Čudi me da ne vidi koliko je opsano i pogrešno svoditi razloge bojkota parlamenta na hitan postupak i spajanje tačaka dnevnog reda“.

Ne bih da budem delilac pravde ali bih se s Bojanom složio. Bez obzira na potrebu pravljenja kompromisa – kojih u politici ima više nego igde – retorika kojom Vučkovićeva barata samo je poigravanje s odlukama koje donosi opozicioni savez, čiji je DS jedan od osnivača, i dovođenje njenih pristalica u stanje u kojem i sami o temi imaju mišljenje i stav koji najčešće nisu za fine uši. Aman, ljudi, o čemu vi to? Postoji li išta od onoga što ste potpisali i građanima obećali što vas obavezuje a građanstvo uverava da niste od onih koji duvaju balone od sapunice?

Za stanje u kojem gravitacija ili sila zemljine teže, nema nikakav uticaj kažemo da je bestežinsko. Bez obzira na činjenicu da je opseg dejstva gravitacije bekonačan, ona u bestežinskom stanju ne postoji. Na prstohvat je od nule. Isto je i u slučaju političkog levitiranja (i gravitiranja!) između bojkota i sedenja u klupi naspram Maje Gojković. Na korak od nule. Svako primicanje nultoj tački vodi krajnjem rezultatu kojem se, nažalost, približava i stranka koju Vučkovićeva predstavlja. Sve je bliža stanju bez težine. Nultoj gravitaciji.

Autor je novinar