Zanesen lakoćom kojom srpski političari stvaraju veliku Albaniju, dok istim nije uspelo sa nekada im omiljenom velikom Srbijom, reših da napravim koncepciju stvaranja velikog Prugova, kome bih priključio dva veća sela od njega, Lučicu i Poljanu, ali i Lugavčinu, radi zauzimanja teritorija s one strane Morave.
Ali Danas bi bio Juče, kada ne bi pokvario planove takvim ljudima, poput mene, koji žude za tuđim, a svoje ustupaju u Briselu.
Prilika koju je Danas pružio svojim čitaocima 16. maja objavljujući 183. broj Betona sa izborom albanske poezije i proze, u prevodu vrsnih poznavalaca svog, ali i srpskog jezika Antona Berišaja i Škeljzena Malićija, mogla bi se nazvati propuštenom, ako Beton ne stigne do pred vrata predsednika, premijera, predsednika-premijera, ministra spoljnih poslova i u kancelariju za KIM. Preporučujem tim ljudima da obavezno pročitaju vrhunsku poeziju i prozu, ali, na njihovo razočarenje, ni u jednom retku, niti u stihu niko od umetnika ne pominje Srbiju, niti priziva veliku Albaniju.
Bilo bi vrlo umesno da se na trenutak manu „prozaiste“ Haradinaja i da, za promenu nabolje, makar pročitaju priču Iljet Aličkaja, bivšeg ambasadora Albanije u Francuskoj, „Naporni pokušaji ulaska bez pozivnice na mondenski prijem“ koja mnogo podseća na stvarnost u obliku nenapisane priče „Naporni pokušaji ulaska sa članskom kartom SNS na sve moguće mondenske prijeme koje organizuje vlast u Srbiji za doktore nepostojećih nauka“.
Ili pesmu Lindite Arapi „Tirana bez prijatelja“. Oni, koji će svojom politikom kad-tad iznedriti poemu „Beograd bez prijatelja“, uporno, u stopu prate da li gorepomenuti zločinac priča u snu, ne bi li nešto iz toga iščačkali, neka se zagledaju u Danasov dodatak, pa pošto pročitaju i osete isključivo književne poruke albanskih stvaralaca u izboru Ariana Leke, smesta prestanu da doprinose daljem sejanju straha i mržnje. Albanija će postati velika baš koliko je, u skoroj prošlosti, postala Srbija, uprkos nesebičnom zalaganju ljudi u sadašnjoj vlasti za nju.
Nije Haradinaj albanski narod, nije ni Dačić srpski. U albanskom narodu ima i pesnika, pisaca, prevodilaca, urednika… Čovek kome je „Miljacka“ vrhunac poezije, zanemaruje činjenicu da svaki narod, i srpski i albanski, ima svoju kulturološku civilizacijsku podlogu, uzlet i zvezdane staze. Zašto se u našem državnom vrhu zapatila navika da plaši svoje građane, da se, navodno, breca na jednu od najvećih svetskih sila, Francusku, u kojoj je sudstvo nezavisno, koja je bar uhapsila Haradinaja, ne pitajući se odakle je on stigao u Kolmar blizu švajcarsko-francuske granice. Morao je da prođe kroz Švajcarsku, Italiju ili Austriju, Hrvatsku ili Mađarsku, Sloveniju…
Samo ovakvom uređivačkom politikom, kakvu Danas danas, a i juče je i sutra će je negovati, stvaraju se osećajni duboki mostovi razumevanja, jer je umetnosti cilj višestranačje života, ona je blaženstvo duše, koju ima svaki Srbin i svaki Albanac, od koga kad obrneš i okreneš dobiješ boljitak, nikako mračne zore i predrasude, koje osvetljava samo bljesak – baruta.
*Autor je književnik iz sela Prugova
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
