EPA-EFE/ANDREJ CUKICStudenti Srbije su u protestu već više od dva meseca. Ne znamo koliko će trajati i da li će njihovi zahtevi biti ispunjeni. Kada su se pojavili na ulicama naših gradova svi smo bili iznenađeni, pitajući sebe da li je moguće da od naoko nezainteresovanih mladih ljudi možemo očekivati ovakav bunt.
Bili smo fascinirani njihovim zahtevima, koji su nam delovali zrelo i sadržajno. Na kraju smo bili oduševljeni i egzaltirani upornošću da izdrže sve napore do ispunjenja svojih zahteva.
Gotovo da prisustvujemo revijalnom spektaklu mladosti koja je provocirala i emotivno takla sve građane Srbije gde god se oni pojave. Ne možemo a da ne taknemo ugao svoga oka kada ih vidimo u njihovom punom zamahu razdragane odlučnosti u potrazi za svojim ciljevima. Oni su jasno stavili do znanja u kakvom društvu žele da žive, kakve institucije Srbija treba da poseduje, kakve vrednosti cene i poštuju. Te zadatke su uputili nama. Ostaje da li smo mi u stanju da ih ostvarimo.
Šta je sa konkretnim zahtevima? Studenti insistiraju na javnom objavljivanju celokupne dokumentacije spontano srušene nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, kao i protoka novca uloženog u projekat rekonstrukcije spomenutog objekta. Ili tačnije, traže da odgovorne institucije rade svoj posao i da krivce privedu pravdi.
Da li možemo očekivati ispunjenje ovih zahteva? Ovo bi moglo označiti početak kraja sadašnje vladajuće strukture postignute mirnim putem. Moja malenkost je pesimistična. Jako bih voleo da grešim i budem demantovan u nekim budućim vremenima.
Štaviše, najmanje bi dve ključne institucije morale biti podvrgnute značajnoj, mirnoj reorganizaciji. To su sudstvo (tužilaštvo) i policija. Da li je realno očekivati da tužilaštvo, nezavisno i nepristrasno, podnese optužnice protiv svih onih koji su direktno ili indirektno uključeni u navedeni projekat? To znači da bi korumpirana piramida, od dna do vrha, bila razmontirana.
Da li je realno očekivati da policija privede sve osumnjičene osobe do konačnog suđenja? Morao bi da se desi tektonski poremećaj da bi oni skupili hrabrost i snage za ovakvu aktivnost? Na kraju: da li sve ovo mogu studenti, bez obzira na njihovu hrabrost, pamet, zrelost i odlučnost?
U ovom momentu oni su ipak sami. Uprkos podršci mnogih profesora univerziteta (potpisnik ovih redova je to komentarisao gotovo pre mesec dana u listu Danas), nema zvaničnog stava Konferencije univerziteta Srbije.
Iako postoji vidljiva simptatija građana Srbije, sudstvo (sem advokata) i policija su za sada nemi posmatrači. Žalosno je da se ova energija iscrpi na impotentne performanse bez akcija. Možda bi zahtevi imali efekta ako bi se stekle aktivne simpatije od strane važnih igrača (političara) iz EU, ili ako bi došlo do kompletnog ekonomskog kolapsa. Za sada ne vidim da je u skoroj budućnosti to moguće.
Bojim se da bi studenti morali da preispitaju svoje zahteve i da se usredsrede na nešto što je ipak moguće. To bi u ovom momentu, kako se sugeriše od mnogih, mogao biti zahtev za formiranjem prelazne vlade eksperata, koja bi možda krenula sa reformama institucija, poštovanja ustavnih načela i stvaranja uslova za nove, fer izbore.
Zahtev za ostavkom predsednika Republike mi se čini manje verovatnim i manje mogućim i zahtevao bi mnogo više vremena, energije i možda eksternog mešanja.
Autor je bivši rektor Univerziteta u Nišu u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
